ВАЖНИ ДАТУМИ И ГОДИНЕ                                          

 
  
 

 

 

 

 
24. МАЈ 2017.г. - КАНОНИЗОВАНИ ВЕЛИЧКИ МУЧЕНИЦИ
 

ОПШИРНИЈЕ >>>

 

Свети архијерејски сабор Српске православне цркве, на одржаном редовном засиједању 2017. године, је канонизовао жтрве нацистичког геноцида из Велике и Гроње Ржанице, пострадале 28. јула 1944. године, придружујући им и 28-оро дјеце уморене глађу у плавском затвору 1941. године.

 

 
11. АВГУСТ 2014.г. - СПОМЕН ОБЕЛЕЖЈЕ ПОГИНУЛИМА У НОВШИЋКОМ БОЈУ
 

ОПШИРНИЈЕ >>>

 

У Горнјој Ржаници, на мјесту гдје је сахрањено 46 припадника Кучког и Братоножићког батаљона, откривен је споменик погинулим црногорским војницима у Новшићком боју 22. новембра 1879 године.

 

 
28. ЈУЛ 2014.г. - СРПСКИ ПАТРИЈАРХ ПРВИ ПУТ У ВЕЛИЦИ
 

 ОПШИРНИЈЕ >>>

 

Помен жртвама и Свету архијерејску литургију у цркви Св. Кирик и Јулита у Велици, служио је његова светост Патријарх српски Иринеј са архијерејима и свештенством.

 

 
27. ЈУЛ 2014.г. - ОКРУГЛИ СТО О ГЕНОЦИДУ У ВЕЛИЦИ
 

  

70 година од геноцида у Велици, одржан први округли сто на тему: "Геноцид у Велици 28. јула 1944. године“. На округлом столу су говорили:

 

Епископ будимљанско-никшићки Јоаникије (Мићовић).,  др Кирил Феферман (Русија).,  Викарни епископ Липљански Јован Ћулибрк.,  академик Миомир Дашић.,  академик Зоран Лакић.,  проф. др Гојко Гојковић.,  проф. др Богољуб Шијаковић.,  проф. др Вељко Ђурић.,  Љубо Живаљевић.,   Миодраг Брковић.,  Милорад Буква., проф. др Марко Кнежевић.,  генерал Милош Гојковић и Гојко Кнежевић.

 

 
2014.г. - ПОКОЉ У ВЕЛЦИ
 

 

               Објављена је књига:               

"ПОКОЉ У ВЕЛИЦИ"

аутор: Бранко Јокић.

 

 
22. ЈУН 2012.г. - ФОРМИРАНА "ВЕЛИКА КООПЕРАТИВА"
 

ОПШИРНИЈЕ >>>


 

На иницијативу "Клуба Велика“ 22. јуна 2013. године., у дому у Велици, одржана је оснивачка Скуштина земљорадничке задруге "Велика Кооператива".

За првог директора "Велике Кооперативе", изабран је Велибор Томовић.

 


 
29. СЕПТЕМБАР 2012.г. - ОСВЕШТАНА ЦРКВА СВ. АПОСТОЛА ПЕТРА И ПАВЛА НА ЋАФИ
 

ОПШИРНИЈЕ >>>

 

Сто година од првих борби уочи Првог Балканског рата, на Ћафи Приједолској је освештана црква Св. Апостола Петра и Павла.


 
29. JУЛ 2012.г. - ОСНОВАН "КЛУБ ВЕЛИКА"

ОПШИРНИЈЕ >>>


 

На стогодишњицу од ослободилачког Првог Балканског рата, у Велици је одржана Скупштина Величана читавог свијета и формирано је Невладино удружење КЛУБ ВЕЛИКА.

За првог Генералног секретара удружења изабран је Гојко Вујков Кнежевић.

 


 
2007.г. - ВЕЛИКА КРОЗ ИСТОРИЈУ
 

 

Објављена је књига:

"ВЕЛИКА КРОЗ ИСТОРИЈУ"

 

2011 г. објављена је књига

"ВЕЛИКА КРОЗ ИСТОРИЈУ - ДРУГО ДОПУЊЕНО ИЗДАЊЕ"

аутор: Милош Гојковић.


 

 
20. јун 2007.г. - УДРУЖЕЊЕ ВЕЛИЧАНА У БЕОГРАДУ
 

 

На оснивачкој Скупштини одржаној 20. јуна 2007. године у Етнографском музеју у Београду, формирано је прво удружење Величана у расејању под називом "Удружење Величана у Београду"

Скупштини је присуствовало преко 100 Величана. Представљен је програм и Статут као и циљ удружења, За првог предсједника изабрана је генерал Милош Гојковић. Удружење је у свом Управнм одбору имало изузетно квалификоване и утицајни људе, али се њихов рад сводио на организовање дружења Величана у расејању једном годиншње.

Удружење је престало са радом 2011. године.

 

 

 
03. МАЈ 2006.г. - НАЗАВИСНА ЦРНА ГОРА
 

 

Уставном повељом СРЈ донијетом 04. 02. 2003. године, предвиђена је могућнос да државе чланиве могу тражити пуну независност путем референдума.

На основу резултата референдума, који је одржан 21. 05. 2006. године., Црна Гора је формално прогласила независност 03. 06. 2006. године.


 

 
2005.г. - ВЕЛИКА - Вредновање природних ресурса насеља Велика у подножју Чакора
 

 

Објављена је књига;

"ВЕЛИКА - ВРЕДНОВАЊЕ ПРИРОДНИХ РЕСУРСА НАСЕЉА ВЕЛИКА У ПОДНОЖЈУ ЧАКОРА"

аутор: Проф. др Мирко Брковић.
 

 

 
2002.г. - ВЕЛИКА И ПОЛИМЉЕ
 

 

                    Објављена је књига:                    

"ВЕЛИКА И ПОЛИМЉЕ"

аутор: Бранислав Оташевић
 

 

 

 
28. ЈУЛ 2001.г. - ОСВЕШТАНА ЦРКВА СВ. МУЧЕНИКА КИРИКА И ЈУЛИТЕ У ВЕЛИЦИ
 

 


 

Освећење Цркве извршено је 28. јула 2001.г.Г. Његовим Високопреосвештенством Митрополитом црногорско-приморским Г.Г. Амфилохијем и Његовим Преосвештенством Епископом будимљанско-никшићким Г.Г. Јоаникијем у вријеме надлежног свештеника о.Павла Кандића.

 

 
30. АПРИЛ 1999.г. - БОМБАРДОВАЊЕ МУРИНЕ
 


 

Деветнаест земаља НАТО ПАКТ-а, су бомбардовали Мурину, која броји око 500 становника.  

Погинули су: Манојло Коматина (72), Милка Кочановић (69), Вукић Вулетић (56), Мирослав Кнежевић (14), Оливера Максимовић (13) и Јулија Брудар (10)


 
28. ЈУЛ 1994.г. - ОСВЕШТАНИ ТЕМЕЉИ ЦРКВА СВ. МУЧЕНИКА КИРИКА И ЈУЛИТЕ У ВЕЛИЦИ
 

 


 

У знак сјећања на жртве и извршени геноцид у покољу 28. јула 1944. године, Величани започеше Цркву којој Његово Високопреосвештенство Митрополит црногорско - приморски Г.Г. Амфилохије Освети темеље 28. јула 1994.г.Г. за вријеме надлежног свештеника о.Павла Кандића. Пројекат је дјело арх. Ранка Вуканића, дипл. инж.

 

 
1993.г. - ЦРНИ ВЈЕТАР
 

 

               Објављена је књига:              

"ЦРНИ ВЈЕТАР"

аутор: Вељко Мијовић

 

 

 

 
27. AПРИЛ 1990.г. - САВЕЗНА РЕПУБЛИКА ЈУГОСЛАВИЈА
 

 


 

Одлуком савезног већа СФРЈ створена је држава као савез република Србије и Црне Горе.

Грађани Црне Горе су на референдуму 1992. године подржали останак у Савезној држави са Србијом. Новој држави су 1992. уведене економске санкције и прошла је кроз период хиперинфлације 1993-1994.

04. 02. 2003. године, донета је Уставна повеља на основу које свака држава може тражити пуну независност путем референдума.

  

 
1987.г. - ШИПТАРСКА 21. СС ДИВИЗИЈА СКЕНДЕРБЕГ
 

 

Објављена је књига

"ШИПТАРСКА 21. СС ДИВИЗИЈА СКЕНДЕРБЕГ"

аутор: Павле Џелетивић Иванов.

 

  2012. г. објављена је књига "21. СС ДИВИЗИЈА СКЕНДЕРБЕГ - ДРУГО ДОПУЊЕНО ИЗДАЊЕ".

 

 
1976.г. - ОСНОВАН ОДБОР ЗА ПОДИЗАЊЕ СПОМЕН ДОМА У ВЕЛИЦИ
 

 

Одбор је формиран 1976. године, са циљем подизања спомен дома у Велици. Због недостатка потребних средстава није дошло до реализације постављеног задатка, па се приступило постављању других обиљежја, међу којима је и споменик страдалим у Геноциду 28. јула 1944. године, испред старе основне школе у Велици.

 

 

Стоје: Драго Стешевић, Милован Радевић, Др. Вујадин Јокић, Милорад Вучетић, Војо Пауновић, Раденко Гојковић, Голуб Гојковић, Бранко Јокић, Томислав Пауновић, Бранко Пауновић.

Испред: Вукман Јокић, Радисав Живаљевић

 

 
02. СЕПТЕМБАР 1975.г. - УБИЈЕНА БРАНКА ЂУКИЋ

ОПШИРНИЈЕ >>>

 

На Чакору је 2. септембра убијена Бранка Ђукић, из села Метеха код Плава. Рођена 1956. године.

Пошла је да се упише у четврти разред гимназије у Пећ. Истог дана се вратила аутобусом на Чакор, и у поподневним сатима кренула преко Јечмишта и Лијепог Дола кући.

Пресрела су је два Шиптара, али им се Бранка отргла, након чега су пуцали у њу и смртно је погодили. Имала је 18 година. Одбранила је своју част.

 

Бранка Ђукић

Шиптари који су убили Бранку, били су из околине Пећи и Дечана. Ухваћени су и суђено им је у Бијелом Пољу. Бранкин отац Раде, пре доношења пресуде, када је један од адвоката тражио ослобађајућу пресуду, извадио је пиштољ и пресудио убицама. Касније је рекао "Другачије нијесам могао".

Раде је осуђен на 8 година затвора. Писане су петиције за ослобађање у читавој Југославији. Бранили су га адвокати - бесплатно. Након три године је пуштен на слободу.

 

Раде Ђукић

 


 
07. ЈУЛ 1964.г. - УМРО НОВИЦА ПОПОВИЋ
 

 ОПШИРНИЈЕ >>>

 

Новица Поповић

(1886 - 1964)

 

 

7. јула 1964 године у Индана Харбору (Индиана., САД) у 78. години живота, умро је Новица Поповић - један од најзнаменитијих људи свог времена на овим просторима.

 


 

 
13. ЈУЛ 1953.г. - ЗА НАРОДНОГ ХЕРОЈА ПРОГЛАШЕН ВУЈАДИН ЗОГОВИЋ
 

 

 

Зоговић Вујадин - Вујо

(1914 - 1943)

 

Орденом Народног Хероја Југославије одликовано је укупно 1322 борца - учесника у Другом Светском рату, који су се борили на страни комунистичког покрета у Југославији.

  

 
27. ФЕБРУАР 1947.г. - СТРЕЉАН АУГУСТ ШМИТХУБЕР
 


 

Генерал-мајор Аугуст Шмидхубер

Генерал - мајор Вафен СС Аугуст Шмидхубер је наредио покољ цивилног становништва у Велици и Горњој Ржаници, истакнути нациста, од 1933. године, припадник СА одреда а од 1935. године, припадник СС, пред војним судом у Београду је у процесу од 5. фебруара до 13. фебруара 1947. године, проглашен кривим за ратне злочине и осуђен на смрт стрељањем.

Зa почињени геноцид над становништвом Велике, никада му није суђено.

  Стрељан је 27. фебруара 1947. године у Београду.


 
02. СЕПТЕМБАР 1945.г. - ЗАВРШЕН ДРУГИ СВЕТСКИ РАТ
 

 


 

Формално потписивање безусловне капитулације Јапана, 02. септембра 1945. године, на америчком бојном броду Мисури у Токијском заливу, је датум који представља службени завршетак Другог светског рата.

Немачка је потписала безусловну капитулацију 07. маја 1945. године.

Југославија 1945. г

Током Другог светског рата је погинуло 45 Величана који су се борили на страни НОВ. 6 Величана је погинуло у априлском рату. 28. јула 1944. године. је страдало преко 400 Величана од којих је евидентирано 428. Од страдалих у том покољу евидентирано је 120 деце. Тог дана је интернирано 50 Величана у концетрациони логор у Бечу, где је један умро. За сад не постоје прецизни подаци колико је Величана страдало борећи се у Равногорском покрету.

Број страдалих људи током рата у односу на број становника, ставља Велику у сам светски врх по броју страдаог становништва из једног места.

 

Грб СФРЈугославије

 

 
28. ЈУЛ 1944.г. - ГЕНОЦИД У ВЕЛИЦИ

ОПШИРНИЈЕ >>>

 

После тешког пораза у операцији Драуфгенгер, немачки и шиптарски војници су извршили одмазду над цивилним становништвом у Велици и Горњој Ржаници. У Велици је за два сата, зверски убијено, заклано, одрано и запаљено око 500 дјеце, жена и стараца.

По наређењу генерал-мајора Аугуста Шмидхубера, геноцид је извршила "борбена група Е", саставњена од остатака 21. СС дивизије "Скендербег" и попуне. Попуну су чинили балисти и шиптари из Албаније, Космета, Рашке, Плава и Гусиња.

Сваког 28. јула, Величани се окупљају код цркве Св. Кирика и Јулите у Велици, ради помена на жртве. 

Томислав Милована Вучетић - живом су му драли кожу


 
18. ЈУЛ 1944.г. - ОПЕРАЦИЈА ДРАУФГЕНГЕР
 

 ОПШИРНИЈЕ >>>

18. јула 1944. године почела је немачка операција "Драуфгенгер", код нас позната под називом "Андријевичка операција". Немачка команда Југоистока је издала наређење да се униште снаге  мостобрана НОВЈ на Лиму између Андријевице и Бродарева. Уништењем мостобрана, отварала се могућност немачким снагама за даљи продор у Србију.

Немачке снаге су претрпеле тежак пораз и након 8 дана борбе биле су опкољене у пределу Мурине. До потпуног уништења немачких снага није дошло због изненадног одласка Оперативне групе НОВЈ у Јабланицу и Топлицу, ради помоћи тамошњим угроженим снагама.

У операцији Драуфгенгер учестовале су:

*21. СС дивизија Скендербег; *14. СС пук 7. СС дивизије Принц Еуген ојачан артиљеријским и инжињеријским деловима; *2. пук Брандебург; * Легија Кремплер;
*Део 201. бригаде јуришних топова; *Борбена група Стрипел - ојачани батаљон 363. пука 181. дивизије; *Борбена група Бендел - шиптарска милиција под немачким руководством; *Делови 5. полицијског пука

Снаге НОВЈ:

*Дјелови Другог ударног корпуса; *Друга пролетерска дивизија; *Трећа ударна дивизија; *Пета краишка дивизија; *17. источнобосанска дивизија

 

 
16. ОКТОБАР 1943.г. - СТРЕЉАЊЕ НА ИВАНПОЉУ
 

 

 

На Иванпољу од стране локалних муслимана стријељани су: Лалевић Р. Душан., Попадић Р. Свето., Раденовић В. Новица., Вучевић В. Павле., Нововић П. Саво., Вучетић М. Никодин.,Вучетић М. Никола., Томовић Ђ. Никола., Томовић В. Драгиша.

На овом мјесту је стријељан 03. августа 1941. године, Нововић Ж. Филип, од стране вулентара приликом спровода Ржаничана у Плавски логор.

 

 
01. СЕПТЕМБАР 1939.г. - ПОЧЕТАК ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА
 

 

Немачким нападом на Пољску 01. септембра 1939. године, почео је Други светски рат. Два дана након Немачког напада на Пољску, 03. септембра 1939. године, Енглека и Француска су објавиле рат Немачкој.

 

 
17. СЕПТЕМБАР 1925.г. - ЗАВРШЕН ПУТ МУРИНА - ЧАКОР - ПЕЋ
 

 

Краљ Александар I Карађорђевић

 

Доласком на Чакор 17. септембра 1925. године, Краљ Александар I Карађорђевић је   предао на употребу пут Мурина - Чакор - Пећ.

На Чакору, у поздравној поруци након што је краљу Александару изнет со и хлеб, Новица Поповић - тада народни посланик, између осталог рекао је:

Добро нам дошао Господарау!

  Дочекујући Вас данас овдје, гдје су кроз вјекове звиждали куршуми и  сијевали ханџари, у љутим бојевима са отоманским и Шиптарским најездивачима, бранећи српство, ми поносно завршавамо последње странице наше старе историје и отварамо нову историску књигу на чијим корицама пише:

Живело слободно српство! Живео наш краљ Алекасндар I.

Слава палим за крст часни и слободу златну, во вјека вјеков!

Новица је затим показао Краљу где су се водиле вековне борбе, разрушене низамско - Арнаутске карауле, након чега је настало народно весеље.

 

 
19. ОКТОБАР 1922.г. - УМРО ДР ИЛИЈА ВУЧЕТИЋ
 

 

 

Др Илија Вучетић

(1845 - 1922)

19. октобара 1922 у Скопљу је умро Др. Илија Вучетић.

Др Илија Вучетић је рођен у Велици 1854. године и био је у првој генерацији ученика величке школе код учутеља Стевана Михајловића. Наставио је школовање у Дечанима, а одатле је послалт у Београдску богословију.

У Русији је, 1877. године, свршио Херсонову учитељску семинарију, а 1880. године и Теодосијски учитељски институт и докторирао на теми културе и језика Балкана.

 

 
1921.г. ПЛАВСКО - ГУСИЊСКА ОБЛАСТ, ПОЛИМЉЕ, ВЕЛИКА И ШЕКУЛАР

ОПШИРНИЈЕ >>>

Објављена је књига:

"ПЛАВСКО - ГУСИЊСКА ОБЛАСТ, ПОЛИМЉЕ, ВЕЛИКА И ШЕКУЛАР "

  аутор: Андрија Јовићевић

 


 
01. ДЕЦЕМБАР 1919.г. - КРАЉЕВИНА СРБА ХРВАТА И СЛОВЕНАЦА
 

 

Регент Александар I Карађорђевић је у име свог оца Краља Петра I Карађорђевића. обавио проглашење нове државе под називом Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца (Краљевина СХС) - касније Краљевина Југославија. 

Краљ Петар I Карађорђевић

 

 
28. ЈУН 1919.г. - ЗАВРШЕН ПРВИ СВЕТСКИ РАТ
 

 

 

Рат је завршен потписивањем неколико мировних споразума, од којих је најважнији мировни споразум потписан у Версају 28. јуна 1919. године.

 

 

Ослобођене територије у Првом светском рату

 

 
1919.г. - ОПШТИНА ВЕЛИКА
 

 

1919. године успостављена је Опшина Велика. За Општинску зграду и Општински суд, узета је кућа Мине Вуковића на Ановима.

Председници Општине Велика били су : Мирко Петровић, Вукашин Кнежевић, Јањо Пауновић, Раде Бјелановић и Митан Кнежевић.

 

 
1919.г. - УСПОСТАВЉЕНА ВЛАСТ У ПОЛИМЉУ И ВЕЛИЦИ
 

 

На пролеће код школе на Крушеву, грађани Полимља су се заклели да су за уједињење са Србијом.

07. фебруара, муслимани и шиптари су се побунили против уједињења. Дошло је до одметништва. Под командом Лакића Војводића и Полимског батаљона шиптарско-муслиманска побуна је угушена. То је био и повод да се формира стална војска и граничне јединице.

Успостављена је власт у Полимљу и Велици. Именован је први председник полимске општине Милија С. Ћулафић. Први председник Величке општине био је Мирко Петровић. За комадант војске, постављен је Бошко Ђуричанин.

 

 
24. НОВЕМБАР 1918.г. - ПОДГОРИЧКА СКУПШТИНА
 

 

 

24. новембра, у Подгорици је почела са радом Велика Народна Скупштина Српског Народа у Црној Гори, или Подгоричка скупштина.

На Другој редовној седници 26. новембра, акламацијом је усвојила Одлуке, које су потписали 160 посланика. Овај акт је усвојен под именом Резолуција, а касније објављен као плакат под називом Одлука.

Одлуке су:

  • Да се краљ Никола I Петровић - Његош и његова династија збаци са црногорског пријестола.
  • Да се Црна Гора са братском Србијом уједини у једну једину државу под династијом Карађорђевића, те тако уједињене ступе у заједничку Отаџбину нашег троименог народа Срба, Хрвата и Словенаца.
  • Да се изабере Извршни народни одбор од 5 лица, који ће руководити пословима, док се уједињење Србије и Црне Горе не приведе крају.
  • Да се о овој скупштинској одлуци извијести бивши краљ Црне Горе Никола Петровић, Влада Краљевине Србије, пријатељске Споразумне силе и све неутралне државе.

На четвртој седници (28. новембра) је изабран Извршни одбор - привремена влада.

На петој седници (29. новембра) скупштина је одлучила:

  • Да се покретна и непокретна имовина бившег краља Николе Петровића Његоша и његове династије, у Црној Гори конфискује у име народа.
  • Да се за свагда забрани улазак у нашу земљу пређашњем краљу Николи Петровићу Његошу, а тако и свим члановима његове династије.

У раду Подгоричке скупштине учествовали су Јевто Поповић, Новица Поповић, Ново Вугделић, Марко Ћулафић, Саво Пауновић, Јован Станковић. Представник Велике и Полимља, судија Јевто Поповић је учествовао у раду одбора на изради Резолуције - Одлуке.

 

 
23. ОКТОБАР 1918.г. - ЗБОР У АНДРИЈЕВИЦИ
 

 

 

У Андријевици је одржан збор, грађана читавог Горњег Полимља и Горњих Васојевића. На збору је тражено уједињење са Србијом. Сутра дан 24. окобра, је одржан збор са истим захтевима у Беранама.

 

 
13. ОКТОБАР 1918.г. - ПОЧЕТАК ОСЛОБАЂАЊА ОД АУСТРОУГАРСКЕ ВОЈСКЕ
 

 

Почетком савезничке офанзиве и пробијања Солунског фронта, четовођа Бошко Ђуричанин донео је одлуку о свеопштем нападу на аустроугарску војску. Народ Горњег Полимља је дигнут на оружје 13. октобра. 1918. године. Истог дана, аустроугарски батаљон од 700 војника, положио је оружје у селу Доње Луге, на истом месту где је 1916. године положио оружје Полимски батаљон.  Ова је био почетак ослобађања Црне Горе и прва победа комита у окупираној земљи.

 

14. октобра, Шекуларски комити које је водио мајор Мило Саичић са Беранским устаницима, ослободио је Беране, а комите Бошка Ђуричанина су ослободиле Плав.

Бошко Ђуричанаин је рођен 1888. године у Ђурицкој Ријеци. Завршио је основну школу у Крушеву, подофицирску школу у Београду и официрску школу на Цетињу.

У првом Балканском рату, учествовао је у ослобађању Мојковца, Бијелог Поља, Берана, Пећи, Дечана Ђаковице и у опсади Скадра.

Други Светски рат Бошко Ђуричанин је провео у немачком заробљеништву. Умро је 1973. године у Згребу.

 

Потпоручник Бошко Ђуричанин (1888 - 1973)

 

 
08. ЈУН 1917.г. - ПОГИНУО МИЛОЊА БАЈО КРЏИЋ
 

 

Након лажног и позива да хитно дође кући и дојаве да аустроугари врше тертор над његовим породицом у Машници, убијен је на Мурини из заседе, потпоручник и вођа комитске чете Милоња Бајо Крџић. Те ноћи на муринском мосту погинуо је и поднаредник Ника Јокић, а рањени су Стеван Јокић који је био са овом двојицом у пртатњи и Милета Крџић, који је покушао да им притекне у помоћ.

 

Милоња Бајо Крџић, Бошко Ђуричаним и Симо Николетић су се ставили на чело комитских чета, одмах након капитулације Црне Горе и бегства Краља Николе из земље. Ова тројица су са својим четама и комитима из Шекулара, Велике и осталима, били једина заштита православног народа у Полимљу па и шире. Они су међу првима формирали своје чете у окупираној земљи и на тај начин пружали отпор окупатору. Чекајући почетак савезничких акција, у почетку су избегавали сукобе са аустроугарима, али су се често сукобљавали са шиптарским бандама, који се по правилу увек нађу на страни српских окупатора.

Милоња Бајо Крџић је основну школу похађао у Крушеву, Артиљеријску школу у Никшићу, пешадијску подофицирску школу и официрску школу на Цетињу

Потпоручник Милоња Бајо Крџић (1888 - 1917)

 

 
15. ЈУН 1916.г. - КОМИТСКИ ПОКРЕТ И ИНТЕРНАЦИЈА
 

 

Ђенерал Радомир Вешовић је 15. јуна 1916. године у току спровођења из Букове Пољаане ка Колашину и Цетињу убио аустроугарског поручника Адолфа Похара - чеха по националности, и одметнуо се у Комите. Тиме је и званично започета ослободилачка борба Комитског покрета у окупираној Црној Гори.

Одговор аустроугарских окупационих власти је био - масовно хапшење, убијање и интернирање углавном православног народа из Васојевића, у логоре унутар аустроугарске. Већина  војно способних Величана је интернирана у најозлоглашенији логор - Нађмеђер.

 

 
21. ЈАНУАР 1916.г. - КАПИТУЛАЦИЈА ЦРНОГОРСКЕ ВОЈСКЕ
 

 

Црногорска војска је по први пут у својој историји 21. јануара 1916. године потписала капитулацију и положила оружје.

Велики број угледних људи, жена, деце и официра из Црне горе интерниран је у 68 логора широм Немачке, Аустрије и Мађарске.

 

 
24. НОВЕМБАР 1915.г. - ПОВЛАЧЕЊЕ СРПСКЕ ВОЈСКЕ ПРЕКО ЧАКОРА
 

 

 

Врховна команда српске војске 24. новембра. 1915. године одлучила је да се трупе војске повуку преко Црне Горе и Албаније на Јадранско море.

Под командом фелдмаршала Аугуста Макензена, Аустроуга рска Балканска армија и 11. немачка армија од око 500.000 војника, 10 ескадрила авиона и са бројном речном флотилом на Дунаву и Сави, покренуле су 6. октобра 1915. највећу офанзиву на Краљевину Србију. До 15. октобра 1915. аустроугарска балканска војска правцем преко реке Саве и Дрине, и 11. немачка армија преко Дунава заузеле су Београд, Смедерево, Пожаревац и Голубац и створиле шири мостобран јужно од Саве и Дунава, натеравши српске трупе на повлачење према Јужној Србији.

Тог истог дана, 15. октобра 1915. без објаве рата, две бугарске комплетне армије. Потиснуле су српске јединице, продрле у долину Јужне Мораве код Врања и до 22. октобра 1915. заузеле Куманово, Штип, Скопље, прекинуле моравско-вардарску комуникацију и онемогућиле повлачење српске војске према Солуну.

Одлука о повлачењу преко Црне Горе и Албаније на Јадранско море, је донета после неуспе -

 

 

лог покушаја да се војска повуче долином Вардара, због продора бугарске армије, пресецања комуникација и изостанка планираног продора савезника из Солуна.

Прва колона је кренула, 26. но -

вембра 1915. из Призрена преко Везировог моста према Скадру и Љешу, у којој су били краљ, влада и дипломатски кор. Неколико дана касније, 30. новембра 1915. из Призрена креће друга колона, али другим правцем, преко Љум Куле, Пишкопеје, Елбасана и Тирани. А, из Пећи у повлачење крећу све три српске армије, главнина војске, правцем Пећ - Андријевица - Подгорица - Скадар.

  

 
26. АПРИЛ 1915.г. - ЛОНДОНСКИ УГОВОР
 

 

 

У Лондону је закључен 26. априла 1915. тајни уговор између Антанте и Италије, којим је било предвиђено да Србији и Црној Гори припадне приморје са Ријеком и острвима Крк, Св. Гргур, Првић, Голи и Раб, као и - „у области која интересује Србију и Црну Гору“ - обала јужно од рта Плоча до ушћа у Дрима, са острвима Велики и Мали Дрвеник, Чиово, Шолта, Брач, Јакљан и Колочеп.

 

 
06. ЈАНУАР 1915.г. - БИТКА НА КУЋИШТИМА
 

 

 

Војвода Лакић Војводић

 

 

Чакорски одред је у битци која је трајала од 06. - до 10. јануара, је спречио аустроугарску војску (делове девете брдске дивизије) да продре према Андријевици.

Овом операцијом је командовао у својству заменика командира васојевићке војске - војвода Лакић Војводић.

 

 
27. НОВЕМБАР 1914.г. - ФОРМИРАН ЧАКОРСКИ ОДРЕД
 

 

Чакорски одред по формирању бројао је 700 војника. Комадант одреда је био Радован Радовић. Одред је имао задатак да штити одступницу српске војске од Пећи кроз Ругову преко Чакора према Андријевици.

 

 
28. ЈУЛ 1914.г. - ПРВИ СВЕТСКИ РАТ
 

 

 

Гаврило Принцип

 (13. јул 1894 - 28. април 1918)

 

Гаврило Принцип је на Видовдан 28. јуна 1914. године, извршио aтентат на Аустро-угарског престолонаследника Франца Фердинанда, што је био повод за почетак Великог рата или Првог Светског рата.

Гаврило Принцип је био припадник организације "Млада Босна" која се борила за уједињење са Србијом.

Престолонаследник Франц Фердинанд

 (18. децембар 1863 - 28. јун 1914)

 

Престолонаследник Франц Фердинанд је био присталица антисрпске политике аустријског двора, што је изазивало огорчење и подозрење међу Србима у Аустроугарској, поготову у Босни, где је обесправљеност Срба била највећа.

23. јула 1914. године., Аустро-угарска је упутила ултиматум Србији од десет тачака. Србија није пристала на цео ултимату, што је 28. јула 1914. године довело до званичне објаве рата.

 

 

Као одговор на објаву рата, Русија врши делимичну - опшу мобилизацију. 1. августа 1914. године., Немачка је објавила рат Русији, а 3. августа 1914. године., Француској.

Црна Гора је објавила рат Аустро-угарској - 5. августа 1914. године., Немачкој - 9. августа 1914. године., Турској - 3. новембра 1914. године., Бугарској - 15. октобра 1914. године.

 

 
10. АВГУСТ 1913.г. - ЗАВРШЕН ДРУГИ БАЛКАНСКИ  РАТ
 

 

У Букурешту је 10. августа 1913. године, потписан уговора о миру, и на тај начин је завршен је Дрви Балкански рат.

 

Други Балкански рат је почео у крајем јуна 1913. године. Бугарска која није била задовољна поделом ослобођених територија након Првог Балканског рата, напала је Србију и Грчку, без објаве рата. Србији и Грчкој су се придружиле Црна Гора, Румунија и Турска - која је видела шансу да поврати део изгубљених територија из Првог Балканског рата. Рат је завршен предајом Бугарске и потписивањем Букурештанског уговора.

                                                                   

 

 

 

 

Црна Гора 1913. године

 

Балкан након Другог

Балканског рата

 

 
30. МАЈ 1913.г. - ЗАВРШЕН ПРВИ БАЛКАНСКИ РАТ
 

 

 

Потписивањем Лондонског уговора о миру 30. маја 1913. године, завршен је Први Балкански рат.

Уговором је Турска пројерана са Балкана, а ослобођену територију су Велике силе, подијелиле сходно својим интересима, због чега је дошло до Другог Балканског рата. Велике силе су на територији источне Црне Горе, југо-западне Србије и сјеверо-западне Грчке формирле вештачку државу, којој су дали име Албанија.

 

 
19. ОКТОБАР 1912.г. - Коначан побједа и слобода у Првом Балканском Рату
  

  ОПШИРНИЈЕ >>>

Одмах по преласку црногорско - турске границе ослобођен је Мојковац (9. октобар), Бијело Поље (11. октобар), Беране (16. октобар), Плав (19. октобар), Гусиње (20. октобар), Рожаје (26. октобар), Пљевља (28. октобар), Пећ (30. октобар), Дечане (2. новембар). 

 

У ослобођеном Гусињу

 

 

Црногорска војска је са српском војском (4. новембра) ослободила Ђаковицу.  Есат - паша је црногорцима предао Скадар 23. априла 1913. године.

У првом Балканском рату Велички батаљон је био у саставу Горњо-васојевичке бригаде. Комадант Горњо-васојевичке бригаде био је  Ђенерал Радомир Вешовић.

 

 

 

 

Ђенерал Радомир Вешовић - Командант Горњо-васојевичке бригаде

 

 

 

 

Црногорска војске преноси топове преко Лима ка Мокри и Чакору. На фотографији је Ђенерал Радомир Вешовић који пожурује војнике, међу којима је био и његов отац

 
 

 

 

 

 

 

 

 

Велички батаљон на Мокри

 

Комадант Величког батаљона је био мајор Констадин Микић, његов заменик Микаиле Јанковић, а батаљонски барјактар Радуле (Радоњин) Гојковић - Марић, који је рањен на Бардоњолу

 

 

 

 

 

Костадин Микић - Командант Величког батаљона

 

 

КОМАНДИРИ ЧЕТА СУ БИЛИ:

 

Чакорске чете - Гавро Бацов Јокић

               Ваганичке чете - Милован Арсенијев Гојковић              

Иванпољке чете - Радосав Вучетић

 

 

 

Гавро Бацов Јокић - Командир Чакорске чете

Велички батаљон је учествовао у биткама за ослобођење Метохије, а дејствовао је на правцу: Чађевица - Стреочке планине -  Дечани - Ђаковица.

 

Велички батаљон је освоио утврђено брдо Чабрат изнад Ђаковице и на њему истакао своју заставу. Међу првима су се срели са братском Српском војском - Дринском дивизијом другог позива,

 

 

Нако ослобађања Косова и Метохије, главнина Величког батаљона је упућена на Скадар а дио је задржан у Метохији. У бици за Скадар Велички батаљон је учествовао у освајању чувеног утврђења Велики Бардањолт које је освојено борбом прса у прса чиме је створен услов за пад - предају Скадра.

У првом Балканском рату, из Величког батаљон је погинуло 2 официра, 41 подофицир и војник, умрло је 6 подофицира и војника, рањено је 4 официра и 88 војника. Свега погинулих, умрлих и рањених 141. Остало је запамћено јунаштво које су показали браћа Радевићи, којих је петоро браће погунуло бранећи четни барјак кога су на крају одбранили и сачували.

 

Балкан након Првог Балканског рата

 


 

 
08. ОКТОБАР 1912.г. - ПРВИ БАЛКАНСКИ РАТ

ОПШИРНИЈЕ >>>

Први ослободилачки балкански Рат је почео црногорском објавом рата Турској 8. октобра 1912. године. Рат Турској су објавили и Краљевина Србија, Краљевина Бугарска и Краљевина Грчка. Сутра дан 9. октобра, црногорска војска је напала Турке.

 

 

 

Сердар Јанко Вукотић - Командант Источног одреда  црногорске војске

Црна Гора 1900. године

 

 
29. СЕПТЕМБАР 1912.г. - ЋАФИ ПРИЈЕДОЛСКА - ОДАВДЕ ЈЕ ПОЧЕЛА СЛОБОДА
 

ОПШИРНИЈЕ >>>

 

Величани су на Ћафи Приједолској почели борбе 10 дана прије званичне објаве рата и почетка Првог Балканског Рата.  Због тога је Величанима припала та част да су први започели борбу против вишевјековног освајача, након чега је и дошло до објаве рата и укључивање у борбу свих балканских народа за коначну слободу.

 

 
28. АВГУСТ 1910.г. - КРАЉЕВИНА ЦРНА ГОРА
 

 

Крунисањем Краља Николе I Петровића на Цетињу, Црна Гора престаје да буде Кнежевина и постаје Краљевина.

Проглас Краља Николе

 

 

      Грб Краљевине Црне Горе      

 

 

 

 Застава Краљевине Црне Горе

 

 
1910.г. - ИЗБЈЕГЛИЧКИ ЛОГОР У ВЕЛИЦИ
 

 

 

Гушењем буне у пролеће 1910. године, Турци су протјерали 1.500 шиптара у Црну Гору. Протјерани Шиптари, које је предводио Исо Бољетинац, смјештени су у избјеглички логор у Велику. Логор за избјеглице је формиран по наређењу Књаза Николе.

 

 

 

 

Шиптарске избјеглице у Велици 1910. године

 

 
1893.г. - ШКОЛА У БРЕЗОЈЕВИЦИ
 

 

У непосредној близини нанастира Свете Тројице у Брезојевици, почиње са радом државна оновна школа. Три годиме након почетка рада, школа је морала да се затвори због притиска и терора Плавско - Гусињских вилаетских власти.

 

 
1886.г. - ШКОЛА У ВЕЛИЦИ
 

 

У Велици се отвара државна основна школа. Предходно  1854. и 1864. године., радиле су приватне основне школе у Велици.

  

 
1882.г. - ШКОЛА НА КРУШЕВУ
 

 

 

Почела је са радом државна основна школа на Крушеву. Пре тога на Зорићу радила је приватна школа. У згради школе смештена је и Полимска капетанија.

 

 
18. АПРИЛ 1880.г. - ПРОТОКОЛ О РАЗГРАНИЧЕЊУ
 

ОПШИРНИЈЕ >>>


 

18 априла 1880. г. потписан је протол о разграничењу између Црне Горе и Турске, којим се потврђује да Велика остаје у саставу Црне Горе. Протокол је потписан у присуству свих великих сила тог времена   

 

 
08. ЈАНУАР 1880.г. - БИТКА НА МУРИНИ
 

ОПШИРНИЈЕ >>>

 

Други напад турско-шиптарске војске на положаје црногорске војске у Пепићу и Мурини, уследио је након битке на Новшићу. Битка на Муринаи се догодила другог дана Божића.

Битка је трајала седам сати и Али-пашина војска је била натерана да одступи ка Плаву и Гусињу.

 

 

 

 

Марко Миљанов Поповић - Комадант црногорске војске

 

 
04. ДЕЦЕМБАР 1879.г. - БИТКА НА НОВШИЋУ
 

ОПШИРНИЈЕ >>>

1878. године на Берлинском конгресу је одлучено да Турска мирним путем преда Плав и Гусиње Црној Гори.  Турци су тај услов прихватили, а тајно су припремали отпор.  Али-бег Шабанагић гусињски са турском пoдршком, није хтео мирним путем да преда  Плав и Гусиње. Ни књажева дипломатска активност није уродила плодом. Црногорска војска  је под командом кучког војводе Марка Миљанова са брдским племенима Васојевића, Куча и Братоножића те мјесним борцима Велике, Шекулара и Машнице, почела припреме у јесен 1879. године., да војно ослободи Плав и Гусиње.

Боју на Новшићу је предходило турско обећање да ће турци мирно предати Плав и Гусиње, услед чега је Књаз Никола распустио половину црногорске војске, а остала половина је заузела одбранбене позиције.

Књаз Никола I Петровић

 

 

Бројчано надмоћнија Али-пашина војска саставњена од турске војске и шиптара из Пећи, Ругове и Албаније (око 15.000 бораца), напала је предстраже у Велици. Црногорска војска која је бројала око 4.000 бораца, а у боју је учествовало само неколико батаљона: Кучки, Братоножићки, Васојевићки са Величанима и Шекуларцима. Напад је одбијен, а Турци су протјерани. Кучки и братоножићки батаљони су сами кренули у тјерање турско-шиптарске војске до иза Новшића, након чега су били опкољени и изложени знатним губицима.

Одсјеченим снагама Куча и Братоножића пред вече су стигли у помоћ батаљони Морачко-Ровачки, Љеворечки који су неодољивим јуришима разбили обруч турско-шиптарске војске и омогућили десеткованим снагама Марка Миљанова да се извуку.

Али - паша Шабанагић

 

 
13. ЈУН 1878.г. - БЕРЛИНСКИ КОНГРС
 

ОПШИРНИЈЕ >>>

 

13. јуна је почео Берлински конгрес, који је трајао до 13. јула исте године. На конгресу је направљен уговор, постигут између великих сила, по којем Велика и сва околна села укључујући Плав и Гусиње, припајају Црној Гори.

Тако је правно завршена више-вјековна Турска окупација. За формалну и стварну слободу, Величани ће се изборити тек у Првом Балканском рату.

 

 
03. МАРТ 1878.г. - САНСТЕФАНСКИ СПОРАЗУМ
 

 

 

Санстефански споразум је први међународни документ након Турске окупације, по коме су Велика и Горње Полимље припали Црној Гори.    

Послије двогодишњег рата који се водио између Русије, Србије, Црне Горе и Херцеговачких устаника с једне стране и Турске с друге стране у коме је Турска војно поражена, дошло је до потписивања Санстефанског споразума. Тим споразумом нису биле задовољне Србија, Румунија као ни велике силе Енглеска и Аустро - угарска, због чега је дошло до Берлинског конгреса.

Границе Црне Горе по Санстефанском споразуму

 

 
1876.г. - УСТАНАК
 

 

1876. године, Велика се дигла на устанак. По наређењу краља Николе, предходних година Велика и Шекулар нису учествовали у бунама.

 

16. март. Раде Микић и Трифун Лабан су разорили турску фортицу - караулу на Иван пољу и побили турску посаду.

10. мај. Формира се Полимски батаљон. За командира батаљона постављен Трифун Лабан.

18. август. Уништене су турске куле на Крушеву, Превији, Пшеничишту, Грачаници, Горњој Ржаници, Сућесци и Лугама. На колима направљеним од сувих букових дебелих дасака, гурани су "лагуми" направљени од пуњеног барута у говеђе коже којима су гађани турци. 

Црногорским устаницима командовао је Миљан Вуков, а турском војском Хусеин паша.

Војвода Миљан Вуков Вешовић

 Истог дана, турци су напали, опљачкал и запалили Велику, Горњу Ржаницу и Новшиће.

 

 
11. ОКТОБАР 1866.г. - НАПАД НА ВЕЛИКУ
 

 

Турска војска поново напада Велику, пљачка и пали. Велички капетан Милета Кривановић - Пауновић, Милета Стаматовић и 10 других главарских породица протјерано из Велике у Сургун у Босни.

 

 
16. АПРИЛ 1862.г. - ТУРСКИ НАПД
 

 

Турска војска ушла у Велику, Горњу Ржаницу, Машницу, Мурину, Улотину, Грачаницу. Сва села су спаљена и опљачкана. Тог дана је погинуо Илија Шошкић - стотинаш, Илија Драговић из Ђулића и други.


 
1862.г. - УБИЈЕН ПОП ДМИТАР ПОПОВИЋ
 

ОПШИРНИЈЕ >>>

 

Највећи син Велике - поп Дмитар Поповић (Димитрије, Митар), родоначелник Величког племена Поповић, својим радом је издејствовао Величку аутономију - Кнежевину. Започео је са описмењаванјем Величана, што је био темељ за будућу прву школу у Велици. Цио свој живот је посветио борби против Турског ропства и био предводник борбе за заштиту Велике и Величана због чега су га Плво-гусињски турци убили 1862. године. 

Поп Дмитар Поповић је родом из Шекулара. Својим радом и постојањем  је будио наду у слободу Велике и српског становништва. Велика му се још није одужила.

 

 
27. АВГУСТ 1859.г. - НАПАД НА ВЕЛИКУ
 

ОПШИРНИЈЕ >>>

Да би повратили своју власт и осветили се Величанима због аутономије и Франциске заштите, турци су  изненада и дивљачки напали Велику.

Турци и шиптари су напали из правца Пећи, Ђаковице, Плава и Гусиња. Напад је организовао и водио гусињски мундир Али-бег (касније Али-паша). Том приликом су спалили више стотина кућа, убили преко двадесет људи, махом стараца и дјеце, педесет жена  углавном девојака и невеста су одвели у ропство. Опљачкали су око 5.000 оваца, око хиљаду говеда и коња и покрали остало покућство.

 

 
1857.г. - КАПЕТАНИЈА
 

 

 

Књаз Данило

 

 

Указом књаза Днила Петровића, формиране су Полимска и Величка капетанија. За Величког капетана изабран Милета Кривановић - Пауновић.

Овим указом, Велика губи Француску заштиту, а књаз Данило отклаља могућност стварања нове државице - Кнежевине.

 

 
1852.г. - ШКОЛА
 

ОПШИРНИЈЕ >>>

У Вукадиновом потоку у кући Илије Димитрова Вечетића, почела је са радом после Цетињске школе, прва основна школа у Велици. Првог учитеља Стевана Михајловића је довео из Пећи, поп Дмитар Поповић. Учитељ је радио у Велици до 1867. године.

Први ђаци величке школе су били: Тодор Зариијн Бошковић, Јован Милов Бјелановић, Милета Пауновић, Ристо Гојковић, Раде и Трако Микић, Саво Петровић.


 
1850.г. - КНЕЖЕВИНА ВЕЛИКА
 

ОПШИРНИЈЕ >>>

 

 

Наполеон III

 

 

Од 1850. до 1857. године, Велика је добила аутономију. Велички прваци на челу са попом Дмитром Поповићем, убиједили су француског конзула Екара у Скадару, да испослује код Наполеона да Франсуска стави Велику под своју заштиту.

Велика је добила заштиту и аутономију. Овај период је код народа познат као Величка Кнежевина.

По предању: Величани  су изабрали кнеза Веља Ивезића, чиме је Велика постала Кнежевина под заштитом Француске или Француска Кнежевина
 

 

 
1809.г. - ДОЛАЗАК КАРАЂОРЂЕВИХ УСТАНИКА
 

 

 


Први српски устанак, подигнут 1804. године., под вођством вожда Карађорђа Петровића, пробудио је наду у читавом стрпском народу.

 

 

 

 

 

 

 

Карађорђе

Народ Велике и Полимља је дао огроман допринос Устанку у овим крајевима и са одушевљењем је дочекао 1809. године Карађорђеве устанике и војводе Чолак Анте и Хаџи-Продан Глигоријевића, који су направили утврђење на Превији (Карађорђеви шанчеви).

Подијелили су седам барјака у Васојевићима. Један од  тих барјака донијели су са четом Радич Зоговић и Косто Вујошевић из Куча и поставили га на обалу Плавског језера.

 

 

Војвода Хаџи-Продан Глигоријевић

 

 

 
1738.г. - ДРУГА СЕОБА СРБА
 

 

 

Српско - православно становништво поново је приморано на исељавање са Патријархом српским Арсенијем IV Јовановићем.

На просторима Велике и Горњег Полимља остају ретке српске породице - Живаљевићи, Петровићи, Лабани, Раденовићи.

 

 

 

 

Арсеније IV Јовановић - Шакабанда

 

 
1690.г. - СЕОБА СРБА
 

 

 

Арсеније III Чарнојевић

 

Православно становништво са Патријархом српским Арсенијем III Чарнојевићем, принуђено је на исељавање са простора данашње Македоније, јужне Србије - Косова и Метохије, северне Албаније и Црне Горе.


Простори Велике и Горњег Полимља остају скоро потпуно пусти. Неколико деценија након сеобе, шиптари - Клименти долазе у долину Лима.

 

 
1619.г. - ГРАД ПЛАВ
 

 


 

Након што су порушена српска средњевековна утврђења Градац и Челиград, босански паша Мустафа је подигао утврђење - град Плав.

Тек након овог догађаја, долази до исламизације српског становништва у овим крајевима.

 

 
1614.г. - ПОПИС
 

 

Которски племић и путописац Маријан Болица врши попис сатановништва у Скадарсом санџаку, коме припадају Велика и Горње Полимље.

 

 
1582/83.г. - ПОПИС
 

 

Турци у Полимљу врше попис становништва. Документи који  и данас постоје, говоре да на територији Горњег Полимља, Велике, Плава и Гусиња живи искључиво српско - православно становништво.

 

 
1574.г. - НАПАД НА ВЕЛИКУ И ГОРЊУ РЖАНИЦУ
 

 

  Махмут Беговић напада и пали Велику и Горњу Ржаницу.

 

 
1567.г. - ОБНОВА МАНАСТИРА У БРЕЗОЈЕВИЦИ
 

ОПШИРНИЈЕ >>>

 

Обнавља се манастир Свете Тројице у Брезојевици и завршава декорисање манастира.

 

 
1479.г. - СКАДАРСКИ САНЏАК
 

 

 

Окупиране српске земље, од стране турских османлија, организују и деле на санџаке. 1479. године., Велика је припојена Скадарском санџаку.

 

 
1455.г. - ПОПИС
 

ОПШИРНИЈЕ >>>

 

  У области Бранковића, којој су припадали Велика и Горње Полимље, извршен је попис становништва.


 

 
1356.г. - БАЛШИЋИ
 

 

Од 1356. године до 1421. године Зетом владају Балшићи. Велика и Горње Полимље у једном кратком периоду су припадали Зети и Балшићима.

 

    

Балша I Балшић 1356 - 1362

Ђурађ I Балшић 1362 - 1372

Балша II Балшић 1372 - 1385

Ђурађ II Страцимировић Балшић 1385 - 1403

Балша III Страцимировић Балшић 1403 - 1421 

Зета у време Балшића

 

 
1330.г. - ХРИСОВУЉА МАНАСТИРА ВИСОКИ ДЕЧАНИ
 

ОПШИРНИЈЕ >>>

Стефан Урош III Душан Дечански (1285 - 1331) Краљ Србије (1321 - 1331)


Хрисовуља краља Стефана Уроша Трећег манастиру Дечани из 1330. године je први писани документ у коме се детаљно описују границе Велике као дио посједа манастира Високи Дечани.

 

 
1314.г. - ПОВЕЉА КРАЉА МИЛУТИНА - СВЕТОСТЕФАНСКА ХРИСОВУЉА
 

 

 

 

 

Стефан Урош II Милутин (1253 - 1321) - Краљ Србије (1282 -1321)

     

Србијa за вријеме Краља Милутина