ТУРИЗАМ                                              

 
  

    

 

 

 


 

ТУРИСТИЧКИ РЕСУРСИ МУРИНСКОГ ДИЈЕЛА ГОРЊЕГ ПОЛИМЉА

И МОГУЋНОСТИ ЗА ВАЛОРИЗАЦИЈУ

Проф. др Марко КНЕЖЕВИЋ

Муринско-улотски дио Горњег Полимља представља посебну морфолошко-просторну цјелину која захвата простор од села Новшића и брезојевићких главица, на југу, до клисуре Сућевске на сјеверу. На том простору налазе се мјесне заједнице Мурина, Велика и Брезојевице које административно припадају општини Плав, док села Улотина, Луге и Грачаница припадају андријевичкој општини. У овом раду Мурински дио Горњег Полимља са поменутим МЗ и селима размотрен је као посебна регионално-географска цјелина.

Природни туристички ресурси

Природни услови погодују развоју пољопривреде, посебно сточарства, водоприврде и шумарства, као и туризма, али су недовољно искоришћени у функцији развоја тих дјелатности.

Природни туристички ресурси: рељеф, клима, воде, долине, планине, пећине, биљни и животињски свијет представљају најважнији туристички потенцијал и полазну основу за развој туризма на разматраном подручју. Овдје се морфолошки се издвајају:

1. Долина горњег Лима и долине споредних притока,

2. околне планине.

У лимској долини, од плавских морена до клисуре Сућевске, разликују се три морфолошки различите рељефне цјелине:

- алувијалне равни Лима и његових притока,

- флувиоглацијалне терасе и

- планинске падине.

Релативно уска алувијална раван Лима, у којој је ова плаховита ријека дубоко усјекла своје корито, лежи на надморској висини 780 - 890 m. Сеоске куће и пољоприврдне површине захватају малу површину у алувијалним равнима. Има их у атарима Мурине, Горње Ржанице и Пепића, а врло ријетко у атару Улотине, док их у Брезојевицама нема, јер се на том дијелу одмах из корита Лима диже високи и стрми одсјек фувиоглацијалне терасе зване Брезојевичко поље. Поједини дјелови алувијалних равни су претворени у бродине и неплодни су. У атару Новшића концесионари искоришћавају те бродине за површинску експлоатацију шљунка и камења, послије чега остаје пустош.

Флувиоглацијалне терасе су најнасељенији и економски најзначајнији облик рељефа у муринско-улотском дијели Горњег Полимља. Највећи простор захватају у атарима Улотине, Новшића, Брезојевица и Пепића. На њима и на њиховом додиру са планински падинама налазе главни дјелови ових села и главне ораничне површине. Брезојевичко поље нема воде за наводњавање пољопривредних површина, док остале флувиоглацијалне терасе добијају воду од потока. Све ове терасе су шљунковите, због чега је потребно чешће наводњавање и ђубрење пољопривредних површина.

Планинске падине су блажег нагиба и њима су честе сеоске куће са окућницама и ливадама. Села су највећим дијелом сконцентрисана на додиру планинских падина и терасе, јер такав положај најбоље одговара земљорадничко-сточарском занимању ставовништва. Терасе се користе за земљорадњу, а падине претежно за сточарство.

Муринско-улотском дијелу Горњех Полимља припадају планине Чакор, Дјевојачки крш, Ваганица, Планиница, дио Мокре Штит и Сјекирица са десне стране, већи дио Виситора са Татаријом, Голеш и Зелетин, са лијеве стране Лима. Највиши врхови су Плана (2211 м) на Виситору и Ваганица (2112 м ). Све ове планине располажу разноврсним природним туристичким ресурсима и потенцијалима, као што су велики успони планинске масе, рељефни и флористички диверзитет, глацијална језера, пространи шумско-травни комплекси богати ловном фауном, ријетке биљне и животињске врсте и др. Природни туристички ресурси овог простора посједују низ компаративних предности у односу на многе друге планине у Црној Гори, нарочито за развој зимско-спортског, спорстко-рекреативног, излетничко-рекреативног, еколошког, спелеолошког, ловног и сеоског туризма.

Међу овдашњим планинама, са највећим скијашким потенцијалима располажу Чакор и Виситор. Према Студији ОЕЦД, коју су израдили познати експерти за зимско-спортски туризам, М. Реј и Ж. Итен, скијашки терени Чакора и Велике располажу са 3.840 м денивелација потенцијалних скијашких стаза, што је за 480 м више од укупног збира денивелација скијашких стаза Дурмитора.

У склопу ширег простора Чакора и његових огранака издвајају се четири потенцијална скијашка подручја: Дјевојачки крш, Бјелуха, Велика (Цикуше) и Шабова глава. У овом пространом скијашком комплексу, на којем се може формирати јединствен скијашки систем, могуће је трасирати и уредити укупно 10 скијашких стаза, чије се денивелације крећу између 1.400 и 2.100 м. Скијалиште Бјелухе лежи у изворишној челенци истоимене ријеке, у сливу Пећке Бистрице. Стазе се спуштају низ падине Јеленка, Старца, М. Нећината и Дјевојачког крша. Терени Велике распрострањени су на западним падинама, нарочито у локалитетима Цикуше и Шип, као и на сјеверним падинама Шабове главе. Висинска разлика скијалишта на овим теренима износи 1.200-1.900 м, просјечан нагиб 16-24°, а експозиција стаза С,СИ,Ј и ЈИ .Најквалитетније природне писте, на којима се снијег задржава пуна 4 мјесеца, спуштају се са Дјевојачког крша према Чакорском превоју и Бјелухи, као и са Шипа и низ Цикуше до дна Десног крака Величке ријеке.

За активирање скијашких потенцијала Чакора и Велике, од прворазредног значаја је отварање пута преко Чакора и изградња адекватне туристичке инфраструктуре, у првом реду уређење и опремање стаза жичарама и ски-лифовима. Магистрални пут који пролази преко Чакора асфалтиран је од Пећи до Кућишта и од Мурине до Кукавица. Са наше стране пут је јако оштећен због превоза балвана, па је потребна оправка. У прошлости, све до пуштања у саобраћај Јадранске магистралеод Рожаја до Косовске Митровице, 1971. године, чакорски пут је представљао значајан туристички правац којим су се кретали домаћи и страни туристи према Црногорском приморју и обратно. Њиме је појединих година у љетњој сезони пролазило преко 3.000 возила дневно, међу којима највише моторизованих туриста.

Према истој Студији ОЕЦД, Виситор представља издвојено скијашко подручје, са укупним збиром денивелација скијашких стаза од 1.190 м, што је знатно мање од скијашких потенцијала Чакора. Међутим, инг. Радослав Никчевић у својој студији Скијалишта Црне Горе као фактор туристичког развоја констатовао је да су скијашки потенцијали Виситора знатно већи од оних који су приказани у Студији ОЕЦД. Он је на Виситору трасирао 7 потенцијалних скијашких стаза, укупне дужине око 19 км и капацитета 5.413 скијаша на сат. Стазе се спуштају са врхова Плане (2211 м) и Сомине (2138 м) у правцу Виситорског језара, Мраморја и Велике гропе. Доминантна експозиција је сјеверна. Скоро све стазе се налазе у скијашкој са 180 скијашких дана у години. Приступ до скијалишта могућ је шумским путем уз Муринску ријеку до Виситорског језера и новопробијеним путевима преко Брезојевице.

Захваљујући бројним спелеолошким објектима, у Муринском дијелу Горњег Полимља постоје повољни услови за развој спелеолошког или пећинског туризма. Највеће могућности за тај облик туризма пружа Безимена пећина на Планиници, у селу Велици. Пећина има два отвора, оба на надморској висини од 1780 м, те пећина спада међу највисочије у Црној Гори. Укупна дужина испитаних канала пећине износи 440 м. Пећина располаже бројним дворанама украшеним сталагимтима, сталактитима, драперијама, пећинским стубовима и другим облицима насталим кристализацијом бигра. Посебан украс представља свјетлуцави корални накит. У дворанама има басена и када са кристално бистром водом. Да би се пећина могла туристички валоризовати потребно је најприје изградити квалитетан приступни пут, затим пећину уредити за туристичку посјету, што подразумијева изградњу стаза дуж пећинских канала и електрификацију.

Митрова пећина се налази на источној кршевитој падини Голеша на око 1400 м н.в. Улаз у пећину је кружног облика са пречником од 4 м.Дужина дјелимично испитаног канала износи око 150 м. У пећини има басена и када са водом, а пећински украси су оскудни.

Биогеографски ресурси на овом подручју представљају јак, али неискоришћен потенцијал за развој туризма.. Велико шумско богатство досада је имало искључиво економску функцију. Шума се прекомјерно и неконтролисано експлоатише за потребе примарне дрвопрераде која захтијева велике количину сировина, док су општекорисне функције шума, међу којима и туристичке функције - рекреативна, естетско-декоративна и хигијенско-здравствена потпуно запостављене. Након проглашења Црне Горе еколошком државом очекивало се да ће се измијенити однос у газдовању шумама, поготово од 1989. године када је дошло до одвајања Шумарства од дрвне индустрије, али се та очекивања нијесу испунила. Напротив, дошло је до повећане експлоатације шума за потребе дрвно-прерађивачких капацитета, међу којима су бројне приватне пилане, многобројни регистровани и нерегистровани гатери, бренте, цикулари и столарске радионице. Недавним усвајањем новог Закона о националним парковима, којим се Плавско-гусињске Проклетије, на површини од 16.630 ха, проглашавају петим националним парком у Црној Гори, шуме на подручју мјесних заједница Велике, Мурине и Брезојевица нашле су се ван граница тог парка. Строги резерват тог парка на Виситору обухвата највише, претежно кршевите дјелове планине, са мало шуме. Отуда постоји бојазан да ће се ради опстанка дрвнопређивачких капацитата знатно појачати експлоатација шума на подручју ових мјесних заједница, па постоји опасност и од угрожавања бројних ендемичних, реликтних и других ријетких биљних врста, као и угрожавања дивљачи.

Ловиште “Виситор”, на површини од 30.000 ха, до недавно је било веома богато разним врстама дивљачи и бројало је, према пребројавању, 235 срна, 144 дивокозе, 10 медвједа, 9 дивљих свиња и 200 тетријебова. Данас је, међутим, због неконтролисаног лова и криволова, та дивљач је сведена на биолошки минимум. Тако су умањене могућности за развој ловног туризма. Слично је стање и на Чакору и другим планинама.

Виситор, Чакор, Ваганица, Голеш и Зелетин су веома атрактивне планине за планинаре. На Виситору, Зелетину и Чакору су маркиране све важније стазе. У плнинарском водичу аутора Рифата Мулића бројеви описаних стаза дати су према бројевима тих стаза на планинарској карти, што представља велику олашицу за кретање планинара.

Антропогене туристичке вриједности

Осим природних ресурса, разматрани простор Горњег Полимља, располаже значајним антропогеним и амбијенталним туристичким вриједностима.

Међу сакралним објектима и културно-историјским споменицима истиче се манастир Св, Тројице у Брезојевицама, који је подигнут или обновљен 1567. године, а према предању потиче из XIII вијека. Као најстарији сакрални објекат и духовни центар светосавског православља на подручју Плавске жупе, због свог историјског и просвјетног значаја, манастир привлачи пажњу не само вјерника - ходочасника, него и туриста, а постао је и значајан центар саборовања. Манастирска слава и полагање бадњака на Бадње вече код овог феникса светосавског православља, који је у прошлости више пута паљен, рушен и дизан из пепела, прерасли су у масовне манифестације. Манастирски комплекс са школом, звонаром на брду Градац и остацима зидина око Граца пружа услове и за развој културног, манастирског, вјерског и етно-туризма. Међутим, до сада није ништа урађену на плану његове туристичке презентације и валоризације. У циљу обогаћивања понуде манастирског туризма, потребно је формирати музеј у новосаграђеној манастирској школи, подићи коначиште за ходочаснике и продавницу сувенира, те што прије завршити изградњу зграде Светосавског духовног центра на манастирском имању.

Новоподигнути и обновљени храмови: цркве Свете Петке у Мурини, Килик и Јулита у Велици и Свете Тројице у Грачаници, у којима се одржавају масовни сабори на дан њихових слава, употпуњују понуду вјерског туризма на овом подручју.

Од антропогених туристички вриједности и културно-историјских споменика посебну пажњу туриста привлаче етнографски мотиви, као што су старе сеоске куће брвнаре и полубрвнаре, које су сачуване у врло малом броју, споредне зграде око кућа, остаци утврђења на околним висовима и др.

Пројекције развоја туризма

Програмом интегралног развоја црногорских Проклетија на подручју мјесних заједница Велике, Мурине и Брезојевица предвиђен је развој двију секундарних туристичких зона:

1. Зона Мурина-Велика-Чакор и

2. Зона планине Виситор

Прва зона захвата простор дуж магистралног пута Мурина-Чакор-Пећ до Бјелухе на истоку. Овдје је предвиђена изградња смјештајних капацитета

у Мурини и Велици са укупно 150 лежаја. У Мурини најприје треба подићи нови хотел “Сјекирица” на темељима срушеног хотела у Нато бомбардовању Мурине 1999. године. Средства за изградњу хотела треба тражити од Владе Црне Горе и међународних фондова и донатора. У туристичку понуду ове зоне треба да се укључе сеоска газдинства, а за то су већ створени извјесни услови, јер је у селима подигнуто више викендица и кућа за одмор које се могу издавати туристима. Садржај сеоског туризма треба обогатити производњом и пружањем здраве хране, гастрономским специјалитетима, организовањем излета за бербу пољско-шумских плодова и љековитог биља, обављањем лакших пољопривредних радова и слично. Викендице се подижу не само у зони сталних насеља него и у катунима - Машничком, Ржаничком, Вулевом и другим. Тако села и катуни постепено, умјесто пољопривредне добијају туристичку функцију, мада још увијек не постоји организована туристичка понуда.

Туристичка валоризација потенцијала развоја туризма у општини Плав, укључујући све три мјесне заједнице, зависи од интерних и екстерних фактора. Од екстерних фактора најважнији су: величина емитивних зона, регија и центара као извора потенцијалне туристичке тражње за овај простор, положај у односну на важније екстерне туристичке путне правце и однос туристичке односно економске политике према овом крају. Код интерних фактора најважније је учинити туристичку понуду што садржајнијом и квалитетнијом, а тиме и атрактивнијом.

Закључак

У овом реферату на простору Муринског дијела Полимља размотрене су могућности развоја туризма на бази расположивих, природних ресурса и антропогених вриједности. По потенцијалима за туристички развој Виситор и Чакор не заостају за Дурмитором и Бјеласицом, али ти потенцијали и даље стоје неискоришћени или само дјелимично искоришћени. Основни разлог заостајања развоја туризма је одсуство инвестиционих улагања у развој материјалне базе туризма, посебно у изградњу смјештајних капацитета и туристичке инфраструктуре. Са скупа одржаног 22.08. 2009. године у Мурини, донесени су закључци који би требало да заинтересују одговорне факторе у локалним самоуправама Плава и Андријевице, као и у Влади Црне Горе, да својим средствима помогну бржи развој овог региона, како би се спријечила његова даља депопулација и демографско пражњење.