ЛОВ                                            

 
 

 Одломак из књиге "ВЕЛИКА" - Проф. др Мирко БРКОВИЋ

 

Планински и високопланински простор Велике природно је богат вегетацијом, посебно шумском, која представља повољно станиште за развој дивљачи. Присутност неколико дивљачи на овим просторима датира још од давнина, о чему постоје писани трагови из доба Немањића. Подручје Велике било је ловиште великана из манастира Високи Дечани. Сматра се да је село Велика, управо, и добило име по дечанском великанима који су ту ловили. Становници ових простора не могу се одрећи вековних навика лова на дивљач. У прошлости, лов је за становнике представљао извор меса, коже и др, у циљу преживљављања. Од 1900. године, постао је врста забаве и рекреације заљубљеника у лов.

Циљ нам је да истакнемо могућности лова на дивљач на овим просторима. Лов је постојао на овим просторима од насељавања човека и перманентно се одвијао, све до данашњих дана. Данас постоје страствени ловци на поједину дивљач која се налази на простору Велике. Сада се лов може одвијати само уз рационално и планско коришћење простора где се дивљач налази и развија. Заштита дивљачи и планско коришћење, преко лова, има за циљ да заинтересује месно становништво да учествује у лову од кога ће имати одређену материјалну корист, али, истовремено, и да се ангажује у сузбијању и зашити од криволова. Све привредне користи од лова треба да буду доступне месном становништву, са учешћем у развоју и очувању ловне дивљачи. Лов на дивљач од стране ловаца са других простора изазива подозрење месног становништва због уништавања дивљачи на њиховом простору.

Истребљивање и смањење броја ловне дивљачи на овом подручју траје доста дуго, све до данашњих дана, тако да су поједине врсте постале реткост, као што су дивокозе, срне, медведи, сури орао и др Лов на ову дивљач је трка за обезбеђење ловачких трофеја , с обзиром да је ово подручје било богато овом врстом дивљачи. На пример, једном приликом при рекогносцирању терена са задатком листе вегетације на подручју Ваганице, срећем ловца који није са ових простора, али је мој познаник, који ми са чуђењем поставља питање одакле ја овде. Мој одговор је био "одакле Ви на овим просторима? Ја се крећем по простору мог родног места, а шта Ви радите овде? ". У торбаку је имао одстрељену реду дивљач.

Ипак су неке ретке дивље животиње преживеле, опстале, али у врло малом броју, на граници су истребљења, односно нестајања. Хитно их је потребно заштити, а то се може постићи једино уз помоћ месног становништва. Ни један ловац не може доћи на овај простор, а да не буде примећен од стране домаћег живља. Дакле, домаће становништво треба заинтересовати за очување ловне дивљачи и ловишта, као своје имовине, уз одређени профит.

Велику штету ловишту Велике нанела је бездушна сеча племенитог дрвећа у дужем временском периоду тј од л945. године, па све до данас. Утицај механизације, неприродни звуци машина (тестере), паљење ватре, дима, задали су смртни ударац фауни на овим прстима.

Лов, ловокрађа, криволов, такође су допринели оваквом стању и истребљењу ловне дивљачи. Да би се сачувало данашње стање ловне дивљачи, посебно ретких врста, за које се у последње време уопште не зна да ли још постоје на овим просторима, треба организовати заштиту дивљачи и побољшати услове за опстанак појединих врста преко ловачких удружења или организација за газдовање ловиштима, а ако је потребно, и обуставити лов док се не успостави равнотежа броја појединих врста дивљачи на овом простору.

Основно опредељење за очување ловне дивљачи у првом плану треба да буде заштита популације ловне дивљачи и повећање броја и тек тада стављање у функцију туристичке понуде за одстрел ретких трофејних примерака. Полазећи од ове констатације, заједнички интерес је повећање броја дивљачи до потпуног капацитета станишта, чиме се задовољавају економски интереси домаћег становништва и организација које се баве заштитом ловишта.

Животињски свет је битан саставни део појединих фитоценоза без којих њихово постојање не би могло да се одржи. Животињски и биљни свет, налазе се у најтешњој завиности и сачињавају целину - биоценозу. Ни једно живо биће, па ни дивљач, не може се посматрати ван своје природне средине, а свака животињска врста прилагођена је условима конкретног станишта. Поремећај услова живљења за једну врсту, проузрокује низ поремећаја у одређеној заједници. Угроженост појединих животињских врста нарочито је изражена у овом рејону. Угрожен је сури орао, дивокоза и др.

Планински и високопланиниски предели Велике, за сада, напуштени од стране становништва, сточара, ловаца, пружају повољња могућности да се реда племенита дивљач обнови. Највећа опасност за ловиште је криволов и ловокрађа на простору Велике. Заштита дивљачи је на ниском нивоу, боље речено, уопште се и не штити, већ је штити њен природни инстикт очувања и самоодржавања. Да би се сачувало садашње стање врло скромног фонда ловне дивљачи и повећала њена бројност, неопходно је организавати њену заштиту и побољшање природних услова живљења у станишту, те радикално и потпуно сузбијати ловокрађа и криволов, а грабљивице држати под контролом.

Санитарни одстрел треба организовати на посебним локацијама у времену када се најмање уноси немир у животни простор дивљачи. Присутност сталних миграција становништва по вертикали повољно утиче на развој ловне дивљачи. Природни простор остаје слободан за кретање дивљачи, где сада треба организовати: појила, хранилишта за преживљавање преко зиме и др Улагања би се исплатила преко ловног туризма и извозом ретке дивљачи у друге крајеве. Природни услови и организавани мере за побољшање тих услова је максимална заштита станишта и дивљачи у њима. Често, ове мере нису довољне и ефикасне без одређене стручне службе која ће их спровести. Субкооридинација са суседним просторима који су, такође, богати ловном дивљачи је неопходна. Кординисан рад, омогућио би бољу заштиту ловне дивљачи на ширем простору, јер дивљач не познаје административне границе подручја. Близина туристичког места, Плава, са својим природним богатствима и захтевима у погледу туристичког лова, простор Велике и њен ловни потенцијал успешно би испунили захтеве туриста - ловаца.

Деградирање станишта, израда путне мреже кроз шуму ради експалотације, извлачење дрвне масе и уништавање шума, све је то утицало на смањење дивљачи у атару Велике. Човек се није задовољавао само сечом шуме, што је уништавало станиште дивљачи, већ је у слободно време некотролисано вршио криволов на ретке, дивље животиње и птице.

Ваганичка гора, шиповачке гора, Планиница, Бабина гора и остали шумски простори, били су права слободна оаза станишта дивљачи. Уласком човека у ове просторе и неконтролисаном сечом ради експлоатације шумског екосистема, дошло је до поремећаја укупног екосистема на овим просторима.

Морамо прихватити чињеницу да се због заштите дивљачи и природних ресурса, не може ограничавати развој других привредних грана, које су и те како важне за ово подручје. Све те активности морају се одвијати плански и синхронизовано, без већег нарушавања равнотеже у овом екосистему. Прецизније речено, на овом послу морају се ангажовати научне, стручне службе, које треба да дају одређене одговоре за даље смернице развоја лова и ловног туризма, за једно планско газдовање природним ресурсима на подручју атара Велике.

Састав фауне (животињски свет) на простору Велике: 

СРНА (Caprelus capreolus)

ДИВЉА СВИЊА (Sus scrofa)

МЕДВЕД ( Ursus arctos)

ЗЕЦ (Lapus europaeus)

ВУК (Canis hupus)

ЈАЗАВАЦ ( Meles meles)

ЛИСИЦА (Vulpes vulpes)

ВЕВЕРИЦА (Sciurus vulagaris)

ДИВЉА МАЧКА ( Felis silvestris)

КУНА (Martes foina)

ТВОР (Mustela putorius)

ЛАСИЦА ( Mustela nivalis)

ГОЛУБ ДИВЉИ (Columba livia)

ЈЕРЕБИЦА (Perdix perdix)

СОВА УШАР (Bubo bubo)

ЈАСТРЕБ (Accipiter gentilis)

ОРАО (Aquila heliaca)

ГАВРАН (Corvus corax)

СИВА ВРАНА (Corvus cornix)

ПРЕПЕЛИЦА (Coturnix coturnix)

СВРАКА (Pica pica)

КРЕЈА (Garrulus glandarius)

ДИВОКОЗА (Caprelus Capreolus)

КОБАЦ ПТИЧАР (Accipiter nisus)

ЈАРЕБИЦА КАМЕЊАРКА (Alectoris gracce)

На крају, остаје закључак да ће дивљач и даље служити за потребе месног становништва, боље речено ловцима насеља Велика у циљу задовољавања својих ловачких страсти и материјалних добара, строго водећи рачуна о очувању супстанце ловне дивљачи.