ИНФО - СТРАНА                                     


 

 

 

"Друштво за истраживање злочина над грађанима Црне Горе у II Светском рату" - уступило је "Стручном тиму Клуба Велика за утврђивање истине о геноциду у Велици 28. јула 1944. године", дио изузетно вриједне архивске грађе, помоћу које се индетификује дио жртва геноцида, као и уништена имовина Величана 28. јула 1944. г.

 

Овај архивски материјл потиче од краја 1944. и почетка 1945. год. и од непоцењиве је важности за Величане из разлога што садржи изјаве најближих преживјелих сродника који су страдали у геноциду, али и због тога зто су изјаве дате званичној државној Комисији:

 

Среска Комисија за утврђинање злочина окупатора и његових помагача за срез Андријевички поводом злочина убиства и паљевина извршеног од Немачке СС дивизије "Скендербег" и "Принц Еуген"

 

АРХИВСКИ МАТЕРИЈАЛ >>>

23. септембар 2017. година

Књиге за библиотеку од Вука Шћекића

 

 

Вуко Шћекић, Новосађанин из Берана, аутор књиге "Четрдесет осма" поклонио је Величкој библиотеци три примјерка своје књиге.

 

Поред изузетно квалитетног садржаја у виду личног сведочанства једног времена и догађаја везаним за то вријем, у књизи се налази комлетан списак кажњеника из Велике, као и вријеме њиховог боравка на Голом Отоку, што ову књизи даје посену вриједност и мјесто у завичајном дијелу библиотеке.

Уз поклоњене књиге, Вуко је упутио писмо представницима Клуба Велика, са чијим садржајем смо жељели да упознамо све Величане, а Вуку да поручимо: ХВАЛА!

 

 

 

Тодор Живаљевић Велички поклонио величкој библиотеци 44 примјерка, својих књига.

 

12. 09. 2017. године., у организацији Епархије будимљанско - никшићке и Величке библиеке, у манастриру Ђурђеви ступови, одржано ауторско вече Тодора Живаљевића Величког. На промоцији књига су поред аутора, говорили: Владика Јоаникије, књижевни критичар - Дамјан Ћулачић и новинар Гојко Кнежевић.

Видео можете погледати:

 

Бранко Пауновић поклонио величкој библиотеци 2 примјерка своје књиге "Велика - велика по вјековној патњи".

28. август 2017. година

Održane prve župske seoske igre

VIJESTI-28.08.2017.g.

VIJESTI <<<

 

Održane prve župske seoske igre

 

Župljani zauzeli i jedno drugo i jedno treće mjesto, dok su Veličani u dvije discipline bili treći. Ekipa “Carine” zauzela je tri druga mjesta i u konačnom zbiru bila treća

 

Ekipni pobjednik prvih župskih seoskih igara,  koje je organizovala NVO „Župa u srcu“  je ekipa „Župe“ u sastavu Radoje i Ivan Rašković, Boško Bulatović, Damjan Mašnić i Vasilije Vučić. Drugo mjesto pripalo je gostima iz Velike, ispod Čakora, dok je treća bila ekipa „Carine“. 

 

„Ovdje smo naučili šta je to plovkanje, pošto to nikada nijesmo igrali. Najbolji smo  u bacanju kamena i povlačenju konopca. Učestvovali smo dva puta na Čakorskim igrama i ove godine smo pobjedili. Sledeće godine doći će nam gosti iz Župe, pa će i oni kod nas nešto naučiti“, kazao je jedan od petorice Otaševića, Darko, kapiten Kluba „Velika“.

 

Pored Veličana takmičilo se još deset ekipa - jedna iz Nikšića i devet iz Župe.

 

Ekipa „Staro Selo“ pobrala je najviše simpatija jer se u njihovim redovima nalazila jedina dama koja se takmičila.

 

„Prvi put učestvujem na nekim seoskim igrama. Kao dugogodišnji sportista, bavila sam se džudom, volim da se takmičim. Sada krenula malo u ove seoske igre. Najviše mi 'leži' povlačenje konopa.

 

Zahvaljujući ovim igrama naša Župa je malo živnula. Nadam se da će se one organizovati svake godine“, kazala je Gordana Pindović.

 

Tome se nadaju i ostali Župljani jer, kako reče jedan od mještana, seoske igre su organizovane prvi put nakon 30.godina pauze.

 

Ekipe su se takmičile u šest disciplina - povlačenje konopca, skok u dalj, plovka, povlačenje motke, bacanje kamena s ramena i igra spretnosti (prenošenja bale sijena), koja je publici bila najzanimljivija i u kojoj je pobjedila ekipa “Staro selo“.. Pobjednikom igara proglašena je ekipa koja je imala najviše pobjeda u pomenutim disciplinama. Ekipe “Župa” i Klub “Velika” imale su isti broj pobjeda, po dvije, ali su

 

Župljani zauzeli i jedno drugo i jedno treće mjesto, dok su Veličani u dvije discipline bili treći. Ekipa “Carine”  zauzela je tri druga mjesta i u konačnom zbiru bila treća.

 

“Veoma smo zadovoljni održanim igrama i odzivom igrača i publike. Hvala Fondu za aktivno građanstvo što su prepoznali značaj ove manifestacije, kao i MZ Župa, OŠ ‘Dušan Bojović’, NVO ‘Morakovo’ i sudiji Radovanu Mušikiću koji su nam pomogli oko organizacije. Trudićemo se da ova manifestacija preraste u tradicionalnu”, kazao je Jovo Radulović, iz NVO “Župa u srcu”.

 

Igre, koje su održane na poligonu O.Š. “Dušan Bojović”, su organizovane u sklopu projekta '’Male akcije, veliki doprinos'’ .

 

Писац и аутор више књига, Мирко Симоновић је поклонио величкој библиотеци 4 примјерка, своје нове збиркр пјесма "Трагом бола и поноса".

 

 

Са ранијом донацијом, Мирко Симоновића је укупно поклонио 40 књига библиотеци у Велици.

Прије три године НВО Клуб Велика је упутила јавни позив за прикупљање књига и оснивање величке библиотеке, као допринос обиљежавању 160 година оснивања школе у Велици. Обавјештавамо вас да је до сада прикупљено је преко 8.000 књига и по броју књига наша библиотека је највећа сеоска библиотека у Црној Гори.

 

Библиотека је у потпуности опремљена полицама и најмодернијом техником, и постала је центар окупљања љубитеља књига, и у њој је одржано више успјешних  промоција, трибина и књижевних вечери.

 

Подсјећамо да смо урадили сајт за величку библиотеку www.velikabiblioteka.com који је први и једини сајт једне сеоске библиотеке у Црној Гори. За сада, Клуб Велика кроз пројекте обезбјеђује средства за одрживост библиотеке и једно радно мјесто.

 

Овом приликом желимо да истакнемо да је један од наших главних циљева био формирање  ЗАВИЧАЈНОГ ДИЈЕЛА ВЕЛИЧКЕ БИБЛИОТЕКЕ, у коме се налазе дјела у којима се Велика спомиње или се говори о Велици и дјела чији су аутори Величани.

 

 

У овом дијелу библиотеке налази се преко 450 књига, новина, записа и разних докумената о Велици, са преко 300 наслова различитих аутора од којих су близу 50 Величани. Ове књиге су сакупљане од самих аутора, из других библиотека, издавачких кућа, породица аутора који више нису живи, а неријетко су куповане и на јавним интернет аукцијама.

 

Свима који су помогли дугујемо велику захвалност. 

 

Наравно да смо свесни да ово нису сви наслови са темом Велике или величких аутора, због тога ПОЗИВАМО све да нам помогну у овој племенитој намјери и даљој реализацији ове по свему јединствене идеје, тако што ће библиотеци поклонити или нас упутити на наслове у којима се помиње Велика или дела чији су аутори пореклом са ових простора.

 

Посебно указујемо да су пожељни научни радови, дипломски радови и дисертације са темом Велике или радови чији су аутори Величани.  

 

НВО Клуб Велика

 

08. август 2017. година

Da proglase i zaštite park prirode Čakor

"DAN" 03. 08. 2017. g.

DAN <<<

NA TRIBINI KLUBA VELIKA PREDSTAVLJENA INICIJATIVA

 

Da proglase i zaštite park prirode Čakor

 

MURINA - Nevladino udruženje „Klub Velika” predstavilo je u Domu kulture inicijativu za proglašenje zaštićenog područja - parka prirode Čakor, koji bi obuhvatio oko 100 kvadratnih kilometara, pretežno na atarima sela: Velika, Novšiće, Gornja Ržanica i Meteh, u plavskoj opštini, kao i sela Šekular u beranskoj i Gračanice u andrijevičkoj opštini.


Riječ je o prostoru koji nije obuhvaćen Nacionalnim parkom „Prokletije”, a zaokružena je prirodna cjelina, sa bogatstvom flore i faune, koje su, kako je naglasio predsjednik kluba Gojko Knežević, veoma ugrožene neracionalnim korišćenjem, ljudskim nemarom i otvorenim, a nesankcionisanim uništavanjem. Budući da su prirodni resuri osnova razvoja ovog, u velikoj mjeri zapuštenog kraja, Klub Velika je, kako je podsjetio Knežević, još prilikom osnivanja prije pet godina, kao prvi strateški cilj utvrdio zaštitu i korišćenje prirodnih dobara na racionalan i održiv način, što bi se definisalo sveobuhvatnom stručnom studijom.


Predstavljajući inicijativu, član Upravnog odbora Kluba Velika Ljubiša Paunović, ocijenio je da bi se trostepenom zaštitom prirodnih bogatstava i proglašenjem parka prirode Čakor, stvorile pretpostavke za održivi razvoj pomenutih sela.


- Plansko i ravnomjerno korišćenje prirodnih resursa omogućilo bi održivi razvoj, otvaranje radnih mjesta i unapređenje kvaliteta života u ovom kraju, što je osnovni preduslov za zaustavljanje demografskog pada, pa i stvaranje uslova za povratak stanovništva u napuštena sela. Održivi razvoj Velike i okolnih sela, prvenstveno, vidimo kroz uzgoj stoke, formiranje rasadnika, berbu i preradu ljekovitog bilja i šumskih plodova i domaćeg voća. Drugi strateški pravac je gradnja smještajnih i drugih turističkih kapaciteta, radi razvijanja specifičnih vidova turizma - od pješačenja planinama do sportskih takmičenja. To nameće i potrebu za planskom gradnjom kako eko naselja, tako i individualnih objekata na zaštićenom području. Prvi korak trebalo bi da bude izgradnja visitorskog centra na Čakoru, koji bi, pored rendžerske službe, imao i multimedijalne sadržaje za edukaciju i prezentaciju prirodnih i kulturnih vrijednosti regiona, kao i spasilačke aktivnosti i regionalni centar za preventivu od požara, poplava i ostalih nepogoda -naglasio je Paunović.


On je, takođe, podsjetio na ono šta je na tom planu Klub Velika do sada imao zapažene aktivnosti. Istakao je da su na predlog Kluba, na primjer, u Prostorno-urbanistički plan Plava „upisana” mnoga moguća rješenja razvoja Velike i okolnih sela, dobijeni urbanističko -tehnički uslovi za centar i urađen građevinski projekat. Organizovane su kaže i međunarodne speleološke ekspedicije, zahvaljujući čijim nalazima je Tojina pećina upisana u katastar speleoloških lokaliteta Crne Gore. Potpisan je Memorandum o saradnji sa Ministarstvom održivog razvoja i turizma, ostvarena saradnja sa opštinama Plav, Berane i Andrijevica, a dobijena je i podrška od Sektora za vanredne situacije i civilnu bezbjednost MUP Crne Gore, dok je Fond za aktivno građanstvo (fAKT) finansijski podržao aktivnosti na promovisanju inicijative za izradu studije izvodljivosti i opravdanosti proglašenja parka prirode Čakor.

N.V.

02. август 2017. година

Počele Čakorske igre

"VIJESTI"29.07.2017.g.

VIJESTI <<<

 

 

Počele Čakorske igre

Foto: Slaviša Živaljević Autor: Slaviša Živaljević

 

 

Čakorske igre 2017. na obali Lima u tradicionalnim viteškim disciplinama, skokovima sa Novšićkog mosta, uz posebno atraktivan fudbal na pijesku, održavaju se danas i sjutra u organizaciji NVO Klub Velika.

 

Sportsko-turistička manifestacija promovisaće i tribinu edukativnog karaktera "Park prirode Čakor".

 

Taj projekat podržan je od Vlade Crne Gore i  Fonda za akrivno građanstvo.

01. август 2017. година

Počinju „Čakorske igre”

"DAN" 29. 07. 2017. g.

DAN <<<

 

TRADICIONALNA SEOSKA OLIMPIJADA KOD NOVŠIĆKOG MOSTA

 

PLAV -Re­gi­o­nal­na se­o­ska olim­pi­ja­da tra­di­ci­o­nal­nih na­rod­nih di­sci­pli­na, ko­ju NVU „Klub Ve­li­ka“ or­ga­ni­zu­je pod na­zi­vom „Ča­kor­ske igre“, i ove go­di­ne odr­ža­će se kod Nov­šić­kog mo­sta na Li­mu. Mla­di iz Mu­ri­na, Bre­zo­je­vi­ca, Pe­pi­ća, i dru­gih okol­nih se­la, nad­me­ta­će se u di­sci­pli­na­ma: sko­ko­vi s Nov­šić­kog mo­sta, pli­va­nje uz ma­ti­cu ri­je­ke, pe­nja­nje uz ko­nop, šla­u­fi­ja­da, pre­vla­če­nje ko­no­pa, gu­ra­nje s gre­de, fud­bal i od­boj­ka na pi­je­sku, ba­ca­nje ka­me­na s ra­me­na, skok u dalj iz mje­sta, is­pi­ja­nje pi­va, tr­ka dje­ce u dža­ko­vi­ma i vo­žnja bi­ci­kla. Eki­pe su sa­sta­vlje­ne od de­set čla­no­va, a na­stu­pa­ju pod na­zi­vom se­la iz ko­jih do­la­ze.


Ka­ko je za „Dan“ ka­zao pred­sjed­nik klu­ba ,,Ve­li­ka” Goj­ko Kne­že­vić, uz sport­sko nad­me­ta­nje i mu­zič­ku za­ba­vu, bi­će or­ga­ni­zo­va­na i pro­daj­na iz­lo­žba po­ljo­pri­vred­nih eko­lo­ških pro­iz­vo­da i ru­ko­tvo­ri­na lo­kal­nih do­ma­ći­na, a na­ja­vlje­na je i bo­ga­ta po­nu­da pi­va, sla­do­le­da i je­la sa ro­šti­lja, dok je za ne­dje­lju pla­ni­ran voj­nič­ki pa­sulj.


-U sklo­pu pri­pre­ma ove ma­ni­fe­sta­ci­je, uspje­šno se pri­vo­di kra­ju grad­nja klub-re­sto­ra­na kod Nov­šić­kog mo­sta na Li­mu. Objekat je po­kri­ven i pred­sto­ji ure­đe­nje en­te­ri­je­ra, ali je u nje­mu već mo­gu­će or­ga­ni­zo­va­ti od­re­đe­ne ak­tiv­no­sti i to­kom ove ma­ni­fe­sta­ci­je. Do­na­to­ri su obez­bi­je­di­li zna­tan dio gra­đe­vin­skog ma­te­ri­ja­la i sto­la­ri­ju, a go­to­vo svi gra­đe­vin­ski ra­do­vi, pro­du­blje­nje ko­ri­ta Li­ma na mje­stu gdje se iz­vo­de sko­ko­vi s mo­sta, kao i ure­đe­nje te­re­na oba­vlje­ni su me­ha­ni­za­ci­jom do­na­to­ra i mo­ba­ma. Ne­iz­mjer­no smo za­hval­ni svim do­na­to­ri­ma i mo­ba­ri­ma, či­ja će­mo ime­na ob­ja­vi­ti na­kon ma­ni­fe­sta­ci­je -ka­zao je Kne­že­vić.


N.V.

12. јули 2017. година

МИНИСТАР ШЕХОВИЋ ДАО САГЛАСНОСТ

"DAN" 10. 07. 2017. g.

DAN <<<

SAVJET I GRAĐANI MZ VELIKA INICIRALI SANACIJU OBJEKTA STARE ŠKOLE

 

Ministar Šehović dao saglasnost

Radovi na školi 2014.

 

PLAV - Sa­vjet mje­sne za­jed­ni­ce Ve­li­ka, na zbo­ru gra­đa­na odr­ža­nom u ju­nu ove go­di­ne, do­go­vo­rio je da po­kre­ne ini­ci­ja­ti­vu za sa­na­ci­ju objek­ta sta­re ško­le u Ve­li­ci, ka­ko bi se on za­šti­tio od pro­pa­da­nja. Tim po­vo­dom pred­sjed­nik Sa­vje­ta MZ Ma­rin­ko Bo­ško­vić, po­slao je za­htjev Mi­ni­stru pro­svje­te Da­mi­ru Še­ho­vi­ću, da im do­zvo­li tu ak­tiv­nost, ko­ja bi ob­u­hva­ti­la gru­be zi­dar­ske po­slo­ve i ukro­vlje­nje objek­ta.

 

Bo­ško­vić je u za­htje­vu mi­ni­stra upo­znao sa isto­ri­ja­tom ško­le i nje­nim zna­ča­jem za Ve­li­ča­ne i ve­lič­ki kraj. Pre­do­čio mu je ka­ko tu ži­ve u ve­o­ma te­škim uslo­vi­ma, da ne­ma­ju ni­ka­kav pri­vred­ni su­bjekt, pro­dav­ni­cu, ugo­sti­telj­ski obje­kat…, ali da ipak ži­ve u na­di da će se to u do­gled­no vri­je­me pro­mi­je­ni­ti i kre­nu­ti pre­po­rod se­la.


- Mi­ni­stru sam, da­kle, pre­do­čio na­šu ukup­nu pro­ble­ma­ti­ku, s na­gla­skom da sa­mo ima­mo pod­ruč­no odje­lje­nje Osnov­ne ško­le „Pe­tar De­do­vić” na Mu­ri­ni, u ko­joj se u no­vom objek­tu od­vi­ja če­tvo­ro­go­di­šnja na­sta­va. Po­ja­snio sam mu ka­kva je sud­bi­na tog sta­rog objek­ta za ko­ji tra­ži­mo do­zvo­lu za sa­na­ci­ju, na­gla­siv­ši da on po­sto­ji mno­go du­že od sto go­di­ne, a da škol­stvo u Ve­li­ci da­ti­ra još iz 1864. go­di­ne, ka­da se de­set go­di­na na­sta­va od­vi­ja­la ile­gal­no, pa on­da u pri­vat­noj ku­ći i na­po­kon po­sta­la dr­žav­na, što je po­sli­je ce­tinj­ske naj­sta­ri­ja ško­la u Cr­noj Go­ri, sa či­me se mi po­no­si­mo. Za­to taj obje­kat do­ži­vlja­va­mo kao je­di­no kul­tur­no zda­nje u se­lu, za ko­je nas ve­žu emo­tiv­ne uspo­me­ne, jer su ga ra­di­li na­ši pre­ci. Ka­ko smo ga pri­je ne­ku go­di­nu ot­kri­li, da bi ga pri­pre­mi­li za sa­na­ci­ju, a on­da­šnji škol­ski od­bor, za­jed­no s di­rek­to­rom ško­le, a uz sa­gla­snost ta­da­šnjeg mi­ni­stra Pre­dra­ga Bo­ško­vi­ća, 12. fe­bru­a­ra 2014. go­di­ne htje­li da ga sru­še, a mi od­bra­ni­li, objekt je do­dat­no bio iz­lo­žen pro­pa­da­nju. Sa­da smo se do­go­vo­ri­li da ga sa­ni­ra­mo - ura­di­mo gru­be zi­dar­ske ra­do­ve i ukro­vi­mo ga, pa ne­ka i da­lje osta­ne svo­ji­na mi­ni­star­stva. Mi­ni­star Še­ho­vić, na­gla­siv­ši da oni ne­ma­ju sred­sta­va da nam po­mog­nu u sa­na­ci­ji, ve­o­ma br­zo je od­go­vo­rio na naš za­htjev po­zi­tiv­no, na če­mu smo mu ne­iz­mjer­no za­hval­ni, po­go­to­vo što je on je­di­ni čo­vjek u vla­di ko­ji nas je u pot­pu­no­sti ra­zu­mio - ka­zao je Bo­ško­vić.


Po do­bi­ja­nju od­go­vo­ra Bo­ško­vić je za 1. jul bio za­ka­zao sa­sta­nak sa­vje­ta i gra­đa­na Ve­li­ke, s ci­ljem da od­lu­če ka­ko da se or­ga­ni­zu­ju u ak­tiv­no­sti­ma sa­na­ci­je objek­ta, s ob­zi­rom na to da MZ ne­ma fi­nan­sij­skih sred­sta­va. Ta­ko­đe i da se do­go­vo­re o nje­go­voj na­mje­ni: da li da bu­de mu­zej, da li pro­stor za oku­plja­nje gra­đa­na…, s ob­zi­rom a to da je tu ško­la i cr­kva, ili pak kao vi­še­na­mjen­ski obje­kat što bi bi­lo naj­cje­lis­hod­ni­je.


- Odr­žan je taj sa­sta­nak, ko­jem su, po­red gra­đa­na, pri­su­stvo­va­la i ve­lič­ka NVU „Klub Ve­li­ka” i „Ve­lič­ka Ka­pe­ta­ni­ja”. Svi su upo­zna­ti sa od­go­vo­rom mi­ni­stra. Udru­že­nje Ve­li­ča­na iz Ko­to­ra je pi­sme­no po­sla­lo po­dr­šku i na­gla­si­lo da će nam po­mo­ći u skla­du sa svo­jim mo­guć­no­sti­ma. Na sa­stan­ku je usa­gla­še­no da Sa­vjet MZ bu­de glav­ni no­si­lac po­sla, a da iza­be­re or­ga­ni­za­ci­o­ni od­bor ko­ji će ko­or­di­ni­ra­ti ak­tiv­no­sti­ma. Za­klju­če­no je i da Sa­vjet mo­ra da an­ga­žu­je struč­na li­ca za iz­ra­du sa­na­ci­o­nog pro­jek­ta, da to da­kle bu­de iz­ve­de­no struč­no i kva­li­tet­no, za šta se po­nu­di­la Ka­pe­ta­ni­ja da će ona an­ga­žo­va­ti ar­hi­tek­tu za taj dio po­sla, s ak­cen­tom da obje­kat osta­ne u auten­tič­nom ob­li­ku ka­kav je pret­hod­no bio. Obim po­sla bi bio na iz­ra­di stu­bo­va, cer­kla­ša i ukro­vlje­nja, a da ra­do­vi kre­nu što pri­je, jer ne­za­šti­ćen obje­kat br­zo pro­pa­da po­go­to­vo u zim­skim uslo­vi­ma. Po­moć ra­ču­na­mo od Op­šti­ne, svih lju­di iz Ve­li­ke ko­ji su bi­va­li đa­ci te ško­le, kao i do­na­to­ra ko­ji bi pre­po­zna­li va­žnost ovog objek­ta - is­ti­če Bo­ško­vić.N.V.

 

НАСТАВАК РАДОВА НА ФОРМИРАЊУ ЦЕНТРА ЗА ТРАДИЦИОНАЛНЕ СПОРТСКЕ ДИСЦИПЛИНЕ У ВЕЛИЦИ И ПРИПРЕМА ЗА ЧАКОРСКЕ ИГРЕ 2107

 

 

У склопу припреме за Међусеоску олимпијаду "Чакорске игре", које ће бити одржане 29. и 30. јула код Новшићког моста на Лиму,  у понедјељак 19. јуна почела градња спортско - угоститељског објекта "ЦЕНТАР СВИЈЕТА".

 

 

Након терена за фудбал и одбојку на пијесу, који смо изградили прошле године, "ЦЕНТАР СВИЈЕТА" је још један објекат у склопу формирања туростичко - спортског "Центра за традиционалне дисциплине", на коме ће бити изграђени још неки објекти, како би заокружили туристичку понуду и продужили рад Центра током читаве љетње сезоне.    

 

 

 

У акцији изградње су учествовали: Раде Стешевић, Сено Вучетић, Драгутин Живаљевић, Пеђа Вучетић, Величко Томовић, Жељко Радевић, Велибор Томовић, Јово Стешевић, Млађен Микић, Стефан Бјелановић, Веско Гојковић, Војо Стешевић, Ранко Симоновић и Гојко Кнежевић.

Завршен је темељ и прва плоча.

 

 

Акцију је уступањем електричне енергије подржао Драгутин Кнежевић, а здравицама су, поред неколицине чланова НВО Клуб Велика честитали и Горњоржаничани Вукомир Оташевић и Жарко Нововић, који су најавили спремност и за донације у наставку градње. 

 

 

 

 

НАСТАВАК РАДОВА НА ФОРМИРАЊУ ЦЕНТРА ЗА ТРАДИЦИОНАЛНЕ СПОРТСКЕ ДИСЦИПЛИНЕ У ВЕЛИЦИ И ПРИПРЕМА ЗА ЧАКОРСКЕ ИГРЕ 2107

 

31. Mмaj 2017. година

ПОДРШКА КЛУБУ

ПОДРШКА ИНИЦИЈАТИВИ ЗА ИЗРАДУ СТУДИЈЕ ЗАШТИТЕ ПРИРОДНОГ ДОБРА ЧАКОР

 

Представници НВO Клуб Велика и Фонда за активно грађанство потписали су, 29. маја 2017. године, Уговор о финансијској подршци фАКТ-а  пројекту Клуба „Покретање инцијативе за израдсу Студије заштите природног добра Чакор“. Средства у износу 2.350 евра додијељена су на конкурсу у оквиру програма Грађанска акција, а у знаку подршке за шестомјесечне активности на промоцији ове идеје.

 

Просторно-урбанистичким планом општине Плав препознате су природне вриједности Чакора и околних величких планина, на основу чега је Клуб Велика покренуо иницијативу за формирање заштићеног подручја Чакор, што је важан предуслов за израду Студије заштите заштићеног природног добра ове области.

 

Подручје које предложемо за заштиту простире се на територији општина Плав, Андријевица и Беране, те је основни циљ пројекта координација сарадње њихових органа и представника, како би иницијатива за израду Студије заштите била што хитније покренута.

 

Овај простор, иначе, чини геолошку цјелину и значајан је дио природне и културне баштине, али је неопходно спровођење и подизање заштите на виши ниво, као и усклађивање са стандардима Европске Уније.  Подручје планине Чакор није ушло у састав Националног парка Проклетије и потребни су додатни напори у очувању природне средине и хитне заштите најугроженијих природних добара на овом простору. Јер, нерационално коришћење природних ресурса и одсуство надзора активности на подручју за које је потребно покретање иницијативе за израду Студије заштите природног добра Чакор (простор између насељених зона села: Грачаница, Шекулар, Велика, Новшиће, Горња Ржаница и Метех) довело је до дубљег угрожавања већ угроженог биодиверзтета и фауне, а шуме се деценијама интензивно вишенамјенски користе и прилично су, посебно у државном власништву, разријеђене, а поједини шумски захвати у граничном дијелу са Косовом посве деградирани.

 

Покретање иницијативе за израду Студије заштите природног добра Чакор, и коначно проглашење заштитећеног добра, створило би услове и за одрживи развој и унапређење квалитета живота становника овог подручја, уз максималну заштиту природног и социокултурног наслеђа, као и одрживог коришћења природних ресурса за потребе и добробит мјештана, опшгтине и државе.

 


Свети архијерејски сабор Српске православне цркве је, на управо одржаном овогодишњем редовном засиједању, прибројао лику светих Новомученика српских жртве нацистичког терора из Велике и Горње Ржанице пострадале 28. јула 1944. године, придружујући им и 28. дјеце уморене глађу у плавском затвору 1941. године.

 

Нацистичка Принц Еуген Дивизија је, на празник Светих мученика Кирика и Јулите, за само два сата у овим селима (према непотпуном списку) звјерски поклала или живе у ватру бацила 427 нејачи - дјеце, жена, стараца и осталог ненаоружаног становништва. Само дјеце и омладине до 20 година је 171 на правди Бога побијено.

 

Велика, као најстрадалније село у Горњем полимљу, постала је мјестом саборног помињања свих горњеполимских жртава пострадалих од наци-фашиста током Другог свјетског рата.

 

Дан спомена Светих новомученика величких и горњеполимских биће, као и до сада, 28. јул - на Дан светих Кирика и Јулите.

Свети архијерејски сабор СПЦ канонизовао је и жртве злочина у Пиви, у чијим селима је од 6. до 12. јуна 1943. године нацистичкa Принц Еуген дивизија побила 1290 недужних душа, међу којима 549 дјеце и омладине до 20 година. Само у Долима 7. јуна страдало је 522 нејачи, од којих 109 дјеце млађе од 15 година. Дола су, као највеће стратиште у овом крају, постала мјесто саборног спомена свих пивских новомученика. Дан њиховог спомена биће и даље 7. јун.

У саставу њемачке Принц Еуген Дивизије, која је извршила злочин у Пиви, био је велики број фолксдојчера и босанско-херцеговачких усташа, а у покољу Принц Еуген дивизије у Велици су, осим Њемаца, учествовали и балисти и вулнетари (тзв. муслиманска милиција) из Плава, Гусиња, Бихора и са Косова и Метохије, од којих су многи послије рата, чак, уживали повластице.

 

Ови нацистичко-фашистички злочини се, сразмјерно броју становника Велике и Пиве, по монструозности и року извршења сматрају међу најтежим у Европи. То страдање је збратимило Величане и Пивљане, тако да се последњих година заједнички сјећају жртава у Долима 7. јуна и Велици 28. јула.  

(Г.К.)

 

НОВОСТИ <<<

 

Кандидат за премијера Косова Рамуш Харадинај не признаје демаркацију са Црном Гором. Подгорица сматра да је Бечки споразум окончао причу око граница

 

 

 Фото: В. К.

 

КОСОВСКА граница је на Чакору!

Ову поруку послао је кандидат за приштинског премијера Рамуш Харадинај на предизборном скупу у селу Јабланица код Ђаковице. Додао је да неће одступити ни од противљења демаркацији границе са Црном Гором, која је потписана у Бечу августа 2015. године. Међа је иста она која је утврђена уставом бивше СФРЈ из 1974. године и дуга је 79 километара.

 

У претходном скупштинском сазиву управо су посланици његове странке (Алијанса за будућност Косова), уз још неколико других из опозиције, били жестоки заговорници мењања границе са Црном Гором, због чега није ни дошло до ратификације Бечког споразума. Званична Подгорица сматра да је оно што су пре две године оверили тадашњи шефови дипломатија Игор Лукшић и Хашим Тачи и министри унутрашњих послова Рашко Коњевић и Скендер Хисени - завршена прича.

 

Актуелни министар спољних послова Срђан Дармановић поручио је суседима да у Црној Гори проблем око протокола не постоји.

 

- Ако се не деси ратификација ми ћемо и даље бити стрпљиви. Ипак се надам да ће превагнути један одговоран однос и све се решити, а тиме и питање визне либерализације за грађане Косова - каже Дармановић.

 

Последња Харадинијева порука само је у низу претходних којима он тврди да је Црна Гора "отела" Косову 8.229 хектара земље, улазећи 40 километара у њихову територију. Пре пет година Подгорица и Приштина почеле су консултације о потписивању споразума о демаркацији. Посао се одужио јер косовска страна није била начисто коме припадају Кула и Чакор. Ради се о простору који је шумовит и богат пашњацима, али и катунима. Међутим, проблем се појавио неколико месеци након НАТО бомбардовања СРЈ 1999, када су припадници Кфора срушили пут на Чакору, од Мурине према Пећи, и на неколико места поставили пирамиде које су за снаге међународне заједнице биле "граница", иако су оне "побијене" 850 метара унутар црногорске територије.

 

Тензије су се појачале 2009. када су у близини Рожаја на путу за Пећ, Албанци уништили и уклонили обележја државе Црне Горе. Захтевали су да им се врати око хиљаду хектара земљишта на подручју планине Жљеб, између Рожаја и Пећи. Амбасада САД на Косову је још раније објавила да је имала увид у демаркацију границе са Црном Гором, оцењујући да је она урађена у складу са Уставом СФРЈ из 1974. године.

 

НЕБРАЊЕНА ГРАНИЦА

 

- Пошто Косово не признаје сувереност и територијални интегритет наше државе, Влада Црне Горе морала би да повуче свог амбасадора у Приштини, а амбасадора Косова у Подгорици прогласи персоном нон грата - каже, за "Новости", Небојша Медојевић. - Косово није пуноправна чланица УН и не може улазити у било какве спорове око граница. Та граница је небрањена са обе стране и преко ње се несметано годинама одвија највећи шверц дроге, цигарета, људи и оружја у Европи.

 

В. КАДИЋ

04. Mмaj 2017. година

БЛАГОСЛОВ ЗА ИСТИНУ О ЗЛОЧИНУ У ВЕЛИЦИ

"DAN" 30. 04. 2017. g.

 

DAN <<<

 

PATRIJARH SRPSKI IRINEJ PRIMIO DELEGACIJU KLUBA VELIKA

 

Blagoslov za istinu o zločinu u Velici

Vladika Joanikije i Veličani kod patrijarha Irineja

 

Raduje me što ste u Velici vratili vjeru! To je pravi put! Jer, ko nema vere u Boga, onda je izgubljen i svim putevima može zalutati -istakao je patrijarh Irinej na prijemu Veličana, u nadi „da će, kao i svemu, doći kraj i stradanju srpskog naroda, istakao je patrijarh Irinej

 

PLAV -Nje­go­va sve­tost patrijarh srp­ski go­spo­din Iri­nej pri­mio je, 26. apri­la, u Be­o­gra­du, de­le­ga­ci­ju Za­vi­čaj­nog udru­že­nja Klub Ve­li­ka, ko­ja je nje­go­voj sve­to­sti pre­ni­je­la naj­to­pli­ju za­hval­nost svih ži­te­lja na­pa­će­nog ali i po­no­snog se­la pod snje­go­vi­tim Ča­ko­rom, za bla­go­dar­nost is­ka­za­nu do­la­skom u Ve­li­ku 28. ju­la 2014. go­di­ne, i mu­drom be­sje­dom na tom Sa­bo­ru po­vo­dom obi­lje­ža­va­nja 70 go­di­na od ge­no­ci­da.


Ka­ko je sa­op­šte­no iz NVU „Klub Ve­li­ka“, pri­je­mu je pri­su­stvo­vao pre­o­sve­će­ni vla­di­ka bu­di­mljan­sko-nik­šić­ki Jo­a­ni­ki­je, či­jom je bla­go­na­klo­no­šću i ostva­re­na ova pr­va po­sje­ta Ve­li­ča­na pa­tri­jar­hu srp­skom.


Da­ju­ći bla­go­slov da se „za­po­če­ti rad za­vr­ši što pri­je i spo­me­nom sva­ke žr­tve 28. ju­la i utvr­đi­va­njem isti­ne o tom zlo­či­nu“, pa­tri­jarh Iri­nej se, u pri­snom raz­go­vo­ru, in­te­re­so­vao i o sta­nov­ni­štvu i da­na­šnjem ži­vo­tu u Ve­li­ci, o če­mu su ga pred­stav­ni­ci Klu­ba po­drob­ni­je in­for­mi­sa­li.


-Po­zna­to mi je da ste u Ve­li­ci vje­ko­vi­ma stra­da­li, baš kao i sav srp­ski na­rod, či­je žr­tve naj­bo­lje ob­ja­šnja­va go­vor Vla­di­ke Ni­ko­la­ja Ve­li­mi­ro­vi­ća na Vi­dov­dan 1916. go­di­ne u Lon­do­nu, ka­da je re­kao da su „Sr­bi pet vje­ko­va ko­sti­ma svo­jim bra­ni­li Evro­pu... i u to vre­me Sr­ba je bi­lo ko­li­ko i vas En­gle­za, a da­nas ih je de­set pu­ta ma­nje“. Tu cije­nu ste i vi u Ve­li­ci pla­ti­li, ve­ko­vi­ma odo­le­va­ju­ći moć­nim mrač­nim si­la­ma, ali ste us­pe­li da op­sta­ne­te. To mo­gu sa­mo ve­li­ki stra­dal­ni­ci kao što su bi­li i va­ši pre­ci i ne­ka vam to slu­ži na čast i po­nos. Ra­du­je me što ste u Ve­li­ci vra­ti­li vje­ru! To je pra­vi put! Jer, ko ne­ma ve­re u Bo­ga, on­da je iz­gu­bljen i svim pu­te­vi­ma mo­že za­lu­ta­ti -is­ta­kao je Pa­tri­jarh Iri­nej na pri­je­mu Ve­li­ča­na, u na­di „da će, kao i sve­mu, do­ći kraj i stra­da­nju srp­skog na­ro­da“.


Za­hva­liv­ši se nje­go­voj Sve­to­sti na uka­za­noj ča­sti sr­dač­nim pri­je­mom, ge­ne­ral­ni se­kre­tar Klu­ba Ve­li­ka Goj­ko Kne­že­vić, pod­sje­tio je, da je u isto­ri­ji Ve­li­ka naj­ma­nje šest pu­ta do te­me­lja pa­lje­na, a sta­nov­ni­štvo de­set­ko­va­no, ali da su naj­bol­ni­ju ra­nu na­ci­sti na­ni­je­li na Dan Sve­tih Ki­ri­ka i Ju­li­te 28. ju­la 1944. go­di­ne.


-Tog kob­nog da­na oni su Ve­li­ku u cr­no za­vi­li, a taj zlo­čin, je­dan od naj­mon­stru­o­zni­jih u Ju­go­sla­vi­ji, po­sli­je­rat­na vlast je sve do osam­de­se­tih go­di­na pre­ćut­ki­va­la i su­zbi­ja­la sva­ki po­ku­šaj da se o ne­vi­nim žr­tva­ma pro­zbo­ri. Ni da­nas, či­ni se, ni­je bo­lji od­nos pre­ma ve­lič­kim stra­dal­ni­ci­ma, na šta uka­zu­je či­nje­ni­ca da nad­le­žni još ni­je­su od­go­vo­ri­li na ini­ci­ja­ti­vu za utvr­đi­va­nje isti­ne o zlo­či­nu 28. ju­la 1944. u Ve­li­ci, ko­ju su pri­je tri go­di­ne pod­ni­je­li po­tom­ci žr­ta­va ge­no­ci­da i Ne­vla­di­no udru­že­nje Klub Ve­li­ka -na­gla­sio je Kne­že­vić u svom obra­ća­nju.


Za­hva­lju­ju­ći se na sr­dač­nom pri­je­mu, prof. dr Ran­ko Si­mo­no­vić je, kao pod­pred­sjed­nik Od­bo­ra, Nje­go­voj Sve­to­sti uru­čio skro­man dar Klu­ba: Zbor­nik obi­lje­ža­va­nja 70 go­di­na od ge­no­ci­da u Ve­li­ci, Mo­no­gra­fi­ju „Ve­li­ka i Nov­ši­će“ prof. dr Mar­ka Kne­že­vi­ća i Pre­sto­ni krst u du­bo­re­zu, auto­ra Mi­lu­na To­mo­vi­ća.


U de­le­ga­ci­ji su bi­li i Lju­bi­ša Pa­u­no­vić, Mi­o­drag Br­ko­vić, Vo­jo Ste­še­vić i Dra­gu­tin Ži­va­lje­vić.


N.V.

БЛАГОСЛОВ ЗА УТВРЂИВАЊЕ ИСТИНЕ О НАЦИСТИЧКОМ ЗЛОЧИНУ У ВЕЛИЦИ 

 

Његова Светост Патријарх Српски господин Иринеј примио је, 26. априла 2017. у Београду, делегацију Завичајног удружења Клуб Велика, која је Његовој Светости још једном пренијела најтоплију захвалност свих житеља напаћеног али и поносног села под сњеговитим Чакором за благодарност исказану доласком у Велику и мудром бесједом на Сабору поводом обиљежавања 70 година од геноцида.

 

Прва посјета Величана Патријарху Српском: Његова Светост Иринеј примио Делегацију НВУ „Клуб Велика“

 

Пријему је присуствовао преосвећени Владика будимљанско-никшићки Јоаникије, чијом је благонаклоношћу и остварена прва посјета Величана Патријарху српском.

 

Одушевљен љепотама нашег краја, Патријарх Иринеј је исказао и дивљење  масовношћу Сабора 28. јула 2014. године, којим су Величани исказали пијетет према жртвама и, како је рекао, на достојанствен начин подсјетили на тај стравичан нацистички злочин 1944. над недужним и немоћним житељима Велике.

 

- Познато ми је да сте у Велици вјековима страдали, баш као и сав српски народ, чије жртве најбоље објашњава говор Владике Николаја Велимировића на Видовдан 1916. године у Лондону, када је рекао да су „Срби пет векова костима својим бранили Европу... и то време Срба је било колико и вас Енглеза, а данас их је десет пута мање“. Ту цену сте и ви у Велици платили, вековима одолевајући моћним мрачним силама, али сте успели да опстанете. То могу само велики страдалници као што су били и ваши преци и нека вам то служи на част и понос. Радује ме што сте у Велици вратили веру. То је прави пут. Јер, ко нема вере у Бога, онда је изгубљен и свим путевима може залутати - поручио је Патријарх Иринеј, у нади „да ће, као и свему, доћи крај и страдању српског народа“.

 

Захваливши се Његовој Светости на указаној части срдачним пријемом, генерални секретар Клуба Велика Гојко Кнежевић је подсјетио да је у историји Велика најмање шест пута до темеља паљена, а становништво десетковано, али су најболнију рану нацисти нанијели на Дан Светих Кирика и Јулите 1944. Тог кобног дана они су Велику у црно завили, а тај злочин, један од најмонструознијих у Југославији, послијератна власт је све до осамдесетих година прећуткивала и сузбијала сваки покушај да се о невиним жртвама прозбори. Ни данас, чини се, није бољи однос према величким страдалницима, на шта указује чињеница да надлежни још нијесу одговорили на Иницијативу за утврђивање истине о злочину 28. јула 1944. у Велици, коју су прије три године поднијели потомци жртава геноцида и Невладино удружење Клуб Велика.

 

Представљајући Удружење, Кнежевић је подсјетио да је оно основано из потребе да се расељени велики кадровски потенцијал Велике окупи у жељи да помогне одавно запуштеном Завичају, којем пријети нестанак са мапе насељених мјеста.

 

- За пет година постојања Клуб је покренуо значајне активности на плану оживљавања Велике (попут акција: компјутер за све ђаке величке школе, оснивање Величке библиотеке, проглашење заштићеног природног подручја, традиционалне „Чакорске игре“), али и на расвјетљавању важних догађаја из прошлости. Поред осталог, Стручни тим је започео рад на коначном утврђивању списка жртава геноцида у Велици, па користим прилику да од Ваше Светости затражим благослов да наставимо тај свети посао - нагласио је Кнежевић.

 

Дајући благослов да се „започети рад заврши што прије и споменом сваке жртве 28. јула и утврђивање истине о том злочину“, Патријарх Иринеј се, у присном разговору, интересовао и о становништву и данашњем животу у Велици, о чему су га представници Клуба подробније информисали.  

 

Захваљујући се на срдачном пријему, проф. др Ранко Симоновић је, као подпредсједник Одбора, Његовој Светости уручио скорман дар Клуба: Зборник обиљежавања 70 година од геноцида у Велици, Монографију „Велика и Новшиће“ проф. др Марка Кнежевића и Престони крст у дуборезу.

 

У делегацији су били и Драгутин Живаљевић, Миодраг Брковић, Војо Стешевић,  Љубиша Пауновић и аутор дубореза Милун Томовић.

 

Невладино удружење Клуб Велика

 

06. март 2017. година

Kompletiranje spiska žrtava genocida

"DAN" 05. 13. 2017. g.

DAN <<<

STRUČNI TIM NVU „KLUB VELIKA” UPUTIO POZIV

Kompletiranje spiska žrtava genocida

 

PLAV -Struč­ni tim Ne­vla­di­nog udru­že­nja „Klub Ve­li­ka“ za­po­čeo je ak­tiv­no­sti na pri­ku­plja­nju i pre­či­šća­va­nju spi­ska žr­ta­va ge­no­ci­da u Ve­li­ci 28. ju­la 1944. go­di­ne. U tom kon­tek­stu oni su po­zva­li sve Ve­li­ča­ne, Gor­njor­ža­ni­ča­ne i ži­te­lje dru­gih se­la mu­rin­skog di­je­la Gor­njeg Po­li­mlja, kao i rod­bi­nu žr­ta­va ge­no­ci­da iz osta­lih kra­je­va, ko­ji su se tog kob­nog da­na za­te­kli u Ve­li­ci ili ne­što zna­ju o stra­da­lim srod­ni­ci­ma, kom­ši­ja­ma i pri­ja­te­lji­ma, da im do­sta­ve po­dat­ke ko­je ima­ju o žr­tva­ma ge­no­ci­da.


-Po­treb­ni po­da­ci su: pre­zi­me, ime oca i ime žr­tve, za uda­tu ime su­pru­ga i dje­vo­jač­ko pre­zi­me i ime oca. Za­tim, mje­sto i opis po­gi­bi­je i bi­lo ko­ji de­talj za ne­ki kon­kret­ni do­ga­đaj... Po­zi­va­mo sva ve­lič­ka, i osta­la brat­stva po­go­đe­na tim ge­no­ci­dom, da se sa­mo­or­ga­ni­zu­ju i svo­je žr­tve po­pi­šu. Uka­zu­ju­ći da je po­sled­nji tre­nu­tak da na va­ljan na­čin iz­vr­ši­mo re­vi­zi­ju spi­ska žr­ta­va ge­no­ci­da 28. ju­la 1944., dok još po­sto­je lju­di ko­ji pam­te zlo­čin ili svje­do­če­nje bli­žnjih o nje­mu, mo­li­mo sve da ovaj po­ziv naj­o­zbilj­ni­je shva­te kao du­bo­ko mo­ral­nu i po­ro­dič­nu oba­ve­zu i do­pri­ne­su da spi­sak žr­ta­va ge­no­ci­da uči­ni­mo što je mo­gu­će tač­ni­jim. Na to nas oba­ve­zu­ju žr­tve i po­tom­stvo. Po­dat­ke, sje­ća­nja i do­pu­ne spi­ska sla­ti na mejl adre­su: info@velika.me -za Lju­ba Pa­u­no­vi­ća NVU „Klub Ve­li­ka“ - po­ru­če­no je iz Klu­ba Ve­li­ka.


Pod­sje­ća­mo, ra­di se o fa­ši­stič­kom ge­no­ci­du nad ne­du­žnim na­ro­dom po­od­ča­kor­skih se­la i Go­re­njeg Po­li­mlja. Osta­ci 7. SS do­bro­vo­ljač­ke  di­vi­zi­je „Princ Eugen” i 21. SS di­vi­zi­je „Sken­der­beg”, po­pu­nje­ne ba­li­sti­ma  sa Ko­sme­ta,  iz San­dža­ka, Pla­va i Gu­si­nja, 28. ju­la 1944. go­di­ne ubi­li su, za­kla­li ili ži­vi u va­tru ba­ci­li, ko­li­ko se po­u­zda­no zna, vi­še od 500 dje­ce, že­na i sta­ra­ca sa pro­sto­ra Ve­li­ke. Sra­zmjer­no pro­sto­ru i bro­ju sta­nov­ni­ka, taj zlo­čin se, uz po­grom Pi­vlja­na 1943. od istih fa­ši­stič­kih je­di­ni­ca, sma­tra jed­nim od naj­te­žih u Dru­gom svjet­skom ra­tu, ne sa­mo u Cr­noj Go­ri i Ju­go­sla­vi­ji, ne­go i ši­re.


N.V.

02. март 2017. година

Sastavljaju spisak žrtava

"DAN" 02. 13. 2017. g.

DAN <<<

VELIČANI TRAŽE DA SE KONAČNO OTKRIJU SVI DETALJI GENOCIDA IZ 1944. GODINE

 

Struč­ni tim Ne­vla­di­nog udru­že­nja „Klub Ve­li­ka” za­po­čeo je pri­ku­plja­nje i pre­či­šća­va­nje spi­ska žr­ta­va ge­no­ci­da u Ve­li­ci 28. ju­la 1944. go­di­ne.


- Brat­ski po­zi­va­mo sve Ve­li­ča­ne, ži­te­lje Gor­nje Rža­ni­ce i dru­gih se­la mu­rin­skog di­je­la Gor­njeg Po­li­mlja, kao i rod­bi­nu i po­tom­ke ve­lič­kih žr­ta­va iz osta­lih kra­je­va, ko­ji su se tog kob­nog da­na za­te­kli u Ve­li­ci ili ne­što zna­ju o stra­da­lim srod­ni­ci­ma, kom­ši­ja­ma i pri­ja­te­lji­ma, da nam do­sta­ve po­dat­ke ko­je ima­ju o žr­tva­ma ge­no­ci­da. Dra­go­cje­ni su po­da­ci pre­zi­me, ime oca i ime žr­tve, za uda­tu ime su­pru­ga i dje­vo­jač­ko pre­zi­me. Zna­čaj­ni su i po­da­ci mje­sto i opis po­gi­bi­je ili bi­lo ko­ji dru­gi de­talj, ve­zan za žr­tve 28. ju­la 1944. go­di­ne. Po­zi­va­mo sva ve­lič­ka brat­stva da se sa­mo­or­ga­ni­zu­ju i svo­je žr­tve po­pi­šu - po­ru­ču­ju iz Klu­ba.


Uka­zu­ju da je po­sled­nji tre­nu­tak da se na va­ljan na­čin iz­vr­ši re­vi­zi­ja spi­ska žr­ta­va ge­no­ci­da 1944. dok još po­sto­je lju­di ko­ji pam­te zlo­čin ili svje­do­če­nje bli­žnjih o nje­mu.


- Mo­li­mo Ve­li­ča­ne i sve dru­ge da ovaj po­ziv naj­o­zbilj­ni­je shva­te kao du­bo­ko mo­ral­nu i po­ro­dič­nu oba­ve­zu i do­pri­ne­su da spi­sak žr­ta­va ge­no­ci­da uči­ni­mo što je mo­gu­će tač­ni­jim. Po­dat­ke ko­je smo do sa­da pri­ku­pi­li, i za ko­je ra­di­mo pro­vje­ru, mo­že­te po­gle­da­ti na www.ve­li­ka.me. Po­dat­ke, sje­ća­nja i do­pu­ne ili ko­rek­ci­je spi­ska mo­že­te sla­ti na mejl adre­su in­fo­@ve­li­ka.me - za­klju­ču­ju u Klu­bu Ve­li­ka.


Ve­li­ča­ni tvr­de da su 28. ju­la 1944. go­di­ne u se­lu Ve­li­ka dvi­je SS di­vi­zi­je - „Princ Eugen” sa­sta­vlje­na uglav­nom od folk­sdoj­če­ra i „Sken­der­beg” sa­sta­vlje­na od Al­ba­na­ca, pot­po­mog­nu­ti lo­kal­nim mu­sli­man­skim sta­nov­ni­štvom iz Pla­va, Gu­si­nja i Bi­ho­ra, iz­vr­ši­le su ge­no­cid nad mje­šta­ni­ma Ve­li­ke na sje­ve­ru Cr­ne Go­re. Na naj­svi­re­pi­ji mo­gu­ći na­čin ubi­je­no je pre­ko 600 Ve­li­ča­na, ve­ći­nom že­na i dje­ce.

M.S.

24. фебруар 2017. година

Владимир Јокић - предсједник СО Котор

"VIJESTI" 21. 02. 2017. g.

VIJESTI <<<

 

Ko je novi prvi čovjek Kotora: Pravnik, nagrađivan iz informatike

 

 

Vladimir Jokić iz Demokrata izabran je danas za predsjednika Opštine Kotor. Za Jokića je glasalo 17 odbornika SO Kotor.

 

Vladimir Jokić rođen je u Kotoru. Osnovnu školu i gimnaziju završio je u Kotoru sa odličnim uspjehom. Diplomirao na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, na teorijsko-pravnom smjeru.

 

Novi predsjednik Opštine Kotor nagrađivan je na matematičkim takmičenjima; višestruki je pobjednik na regionalnim informatičkim konkursima, nagrađivan na evropskim takmičenjima u istoj kategoriji; dodatno diplomirao i pohvaljivan na Klinici za besjedništvo i retoriku Pravnog fakulteta u Beogradu. Govori engleski, služi se italijanskim jezikom. Učestvovao na više seminara, konferencija i stručnih skupova.

 

Praksu i stručnu obuku obavljao u „Ernst & Young“ Beograd 2012. godine, na poslovima vezanim za radno, privredno i poresko pravo. U periodu od 2010. godine do 2014. godine obavljao poslove advokatskog pomoćnika u advokatskoj kancelariji Petković u Beogradu gdje se posebno specijalizovao u oblasti privrednog i sportskog prava.

 

Od 2014. godine obavlja pravne poslove u knjigovodstvenoj agenciji “Jokić 4V” DOO iz Kotora.

 

Od 2012. godine je suvlasnik privrednog društva “ABPM Sport Agency” DOO iz Beograda, koje pruža konslating usluge u oblasti sporta, prava i privrede i razvija internet start-up projekte.

 

Predsjednik je Opštinskog odbora Demokrata.

20. јануар 2017. година

НАГРАДЕ др ФИЛИП БРКОВИЋ

Универзитет у Београду
Факултет политичких наука

 ФПН <<<

 

Конкурс за доделу награде др Филип Брковић

 

У част прерано преминулог колеге др Филипа Брковића, Студентски парламент Факултета политичких наука, породица Брковић, Центар  за друштвени дијалог и регионалне иницијативе и Факултет политичких наука Универзитета у Београд расписују конкурс за доделу

 

НАГРАДЕ др ФИЛИП БРКОВИЋ

 

Право на аплицирање имају студенткиње и студенти Факултета политичких наука који су завршили основне студије у року не дужем од 46 месеци од почетка студија, са просечном оценом 9.00 или више и који су се истакли у пружању доприноса развоју положаја студената на Факултету, као и унапређењу квалитета академског живота. Овогодишњи конкурс одоноси се на генерацију која је први пут уписала прву годину основних студија 2012. године. Кандидат који буде најбоље рангиран од стране комисије добиће новчану награду у износу од 100.000 динара.

 

Кандидати се пријављују достављањем CV-a и мотивационог писма (до 500 речи) у коме се кандидат представља комисији и објашњава зашто је баш он/она особа која треба да добије награду и како ће му награда помоћи да се даље усавршава. Кандидати се не морају пријавити лично, односно могу бити номиновани и од стране њихових колега, који ће у мотивационом писму образложити зашто мисле да одређена особа треба да буде добитник ове награде.

 

Пријаве је потребно послати на мејл studentski.parlament@fpn.bg.ac.rs.

За све додатне информације можете се обратити на мејл bojan.vranic@fpn.bg.ac.rs.

 

Конкурс је отворен до четвртка, 19. јануара 2017. године у 23:59:59

 

Свечана додела награда је 29. јануара, на годишњицу смрти др Филипа Брковића.

 

Биографија др Филипа Брковића

 

            Др Филип Брковић (17. децембра 1986. - 29. јануар 2016.) је био изванредан научни истраживач који је својим свеобухватним знањем и интересовањем ширио радни ентузијазам у другима и жељу за сопственим усавршавањем ради индивидуалног доприноса општем добру.

 

            Одрастајући у породици вредних и пожртвованих родитеља Јелене и Ива Брковића, заједно са сестром Дијаном, Филип је растао на начелима марљивости, поштења и доброчинства. Вођен искреном жељом за унапређењем своје околине, од малена је растао у великог лидера који је окупљао људе око себе будећи најбоље у њима и чинећи их вечним пријатељима.

 

            Као изузетан ђак Огледне основне школе „Владислав Рибникар“ који је освајао бројне награде на такмичењима из математике, физике, хемије и српског језика, Филип је похађао нижу и средњу Музичку школу „Стеван Ст. Мокрањац“ - одсек виолина (1993-2001), што је значајно допринело развоју његових организационих способности у жељи за свеобухватним усавршавањем сопственог бића. Године 2001. уписује престижну Трећу београдску гимназију, паралелно похађајући соло певање у музичкој школи „Корнелије Станковић“ (2003-2005). Од гимназијских дана све више користи своју несагориву енергију за изградњу и унапређење ђачких структура и организација, а његова тежња за практичном применом знања постаје све израженија. Уз победу на есејском такмичењу „Да сам председник владе ја бих…“ води оснивање првог Ђачког парламента (3. децембра 2003. године) и спроводи више од 50 различитих пројеката (од хуманитарних акција за помоћ деци без родитеља, избеглицама са Косова и Метохије, Институту за онкологију и радиологију Србије, преко организације тренинга за младе лидере у средњим школама широм Србије и разних предавања широког спектра, до организације многобројних музичких и мултимедијалних догађаја). Као оснивач и члан Управног одбора Уније средњошколаца Србије (2003 / 2004-2005), био је један од предлагача Закона о изменама и допунама закона о основама система образовања и васпитања којим је предлаган бољи статус Ђачких парламената у образовном систему. Кроз чланство у Европском парламенту младих (2002-2006) учествовао је у доношењу многих резолуција кључних како за унапређење статуса младих на регионалном и европском нивоу, тако и за њихово укључивање у регионалне и међународне оквире сарадње.

 

            Стекавши непроцењива искуства у гимназијском добу кроз омладинско организовање и учествовање на многим националним и интернационалним конференцијама, одлучује се за уписивање Факултета политичких наука у Београду, смер: међународни односи. Својом непресушном енергијом и несвакидашњом харизмом убрзо је окупио око себе „спартанску јединицу“ истомишљеника и кренуо у свеобухватно побољшање статуса студената на факултету. Као један од оснивача и први председник студентске организације Тимска иницијатива младих (ТИМ ФПН), на инспиративан начин водио је спровођење неколико кључних пројеката на Факултету попут „Студент=човек“, и „Избори су Ок“ којима се изборио за бољи распоред испита у испитном року и могућност промене испитивача под одређеним условима; затим „Данте на болоњски начин“, „Мастер=Дипломирани“  и „Студентска пракса“ који чине пакет решења проблема са којима се сусрећу студенти у болоњском процесу; даље „Проговоримо“ и „Зашто нам опет сечете језик“ ради бољих услова за учење страних језика; ТИМформатор - издавање оригиналних студентских новина на факултету; „Црно на бело“ којим је покренуо акцију за конституисање Студентског парламента Факултета политичких наука (27. марта 2007. године); и на крају организовао је „Први Семинар студената факултета политичких наука“ (данас Регионални семинар политиколога), као сусрет студената политичких наука у региону 2008. године.

 

Упоредо са активностима на факултету (новембар 2007. - април 2008.), постаје координатор Коалиције младих Србије (КМС), организације која је окупљала пет највећих омладинских организација у Србији (Савез извиђача Србије, Младе истраживаче Србије, Омладину ЈАЗАС, Омладински савез Војводине и Омладински програм Грађанских иницијатива), чије је деловање директно довело до формирања Министарства омладине и спорта Републике Србије. Филип је као главни организатор Уводне конференције процеса покретања Кровне организације младих Србије, остварио велики успех окупљањем представника близу 100 омладинских организације широм Србије и тадашње министарке омладине и спорта, Снежане Самарџић-Марковић, омогућивши младима Србије да њихов глас дође до државног врха, што је директно утицало на обликовање Националне стратегије младих.

 

Са својих тада двадесет две године, чврсто је веровао да даљи развој Србије зависи од образованих људи који остају у Србији и раде на њеном унапређењу, почев од развоја свог личног окружења, преко развоја локалне заједнице, до самог националног ниво. Из тог разлога је давао најбоље од себе како у приватном, тако и у академском сектору и то најчешће истовремено. Његова марљивост, преданост раду и жеља за променом га је увек мотивисала да иде корак даље, и то најчешће путем којим се ређе иде.

 

Године 2007. покренуо је процес убрзаног студирања на Факултету, чиме је у року од 3 године дипломирао под менторством професора Илије Вујачића на тему „Положај појединца у Русоовој теорији“ у октобру 2008. године са просечном оценом 9.60/10.00. Одмах затим је наставио са мастер студијама Политичке аналитике и менаџмента који је завршио за осам месеци са просечном оценом 10.00/10.00, одбранивши мастер рад „Глобално цивилно друштво и Србија“ у јуну 2009. године под менторством професора Вукашина Павловића.

 

Као брилијантан студент изузетних квалитета, већ у октобру 2009. године одлази на Мастер студије развоја на један од најпрестижнијих светских универзитета - Кембриџ универзитет. Као стипендиста Кембриџ универзитета и британске владе (Cambridge Overseas Trust - OSI/FCO Chevening стипендија), постао је члан Хјуз хол колеџа (Hughes Hall) где је радио и учио у окружењу светски признатих научника и добитника Нобелове награде. Водећи се изреком да срећа прати храбре и вредне, Филип је имао прилику да буде члан Кембриџ универзитета у тренутку када је универзитет прослављао 800 година од оснивања, што му је омогућило присуство на многобројним предавањима и скуповима славља вишевековне историје ове образовне институције, што је само још више продубило његову жељу како за личним, тако и за напретком наше земље. Отуда је и на Кембриџу тежио за свеобухватним образовањем и поред учествовања на многобројним семинарима и конференцијама ван наставног програма, био је члан организационог секретаријата 28. Међународног симпозијума о економском криминалу Кембриџ универзитета 2010. године, да би 2011. године и након завршетка мастер студија био позван да излаже као један од најмлађих предавача у историји овог симпозијума. Поред професионалног и академског аспекта, током студија на Кембриџу се опробао и у веслању за тим свог колеџа. Био је изузетан пример комплетног младог човека који је поред успеха у академском и професионалном животу, тежио потпуној испуњености свог живота. Током студија на Кембриџу, 2010. године је на симболичан дан прославе православног и католичког Ускрса у околини Гранчестера („места са највећом концентрацијом Нобеловаца“), запросио Катарину Кузмић, дугогодишњу девојку и колегиницу са Факултета политичких наука.

 

У јуну, 2010. године је са MPhil тезом  „Глобално цивилно друштво и глобалне институције развоја“ успешно завршио студије на овом престижном универзитету, стекавши мноштво пријатеља и остваривши нераскидиву сарадњу са универзитетом као њен алумни члан.

 

По повратку у Србију постаје стручни сарадник у Фармацеутској компанији „Галеника а.д.“ где ради на многобројним пројектима везаним за питања друштвено одговорног пословања, чиме директно примењује стечено знање са Кембриџа. Међутим, у жељи за даљим истраживањем различитих модела пословања ради проналажења најбољег начина да Србију укључи у токове светске трговине и међународног пословања, одлучио се за докторске студије. Године 2011. уписује дупле докторске студије из међународне политичке економије на Универзитету Ворик и Слободном универзитету Брисела као стипендиста „Заједничког Ерасмус Мундус Докторског програма Европске комисије - Глобализација, ЕУ и мултилатерализам“ (GEM PhD School). У току докторских студија и истраживања о „Процени могућности даљег укључивања економија са средње-вишим дохотком у систем праведне трговине (Fairtrade) - Студија случаја: Србија“, држао је разна предавања о систему праведне трговине у циљу образовања шире популације о овом не тако проширеном систему за који је веровао да може значајно унапредити положај малих произвођача и у крајњем случају утицати на даљи развоја средње развијених држава, нарочито њених најсиромашнијих крајева. Поред разних предавања у Србији на тему праведне (фер) трговине 2012. године, предавања која је држао на мастер курсу Mondialisation et Régimes Sociaux као главни предавач на модулу Globalisation, Global Food System, Food Security and Food Sovereignty - Critical Perspectives (2012-2013), и предавања на ИТАМ универзитету у Мексику и у Сенату Републике Мексико (2013), организовао је бројне семинаре и покретао разне акције како на Универзитету Ворик, тако и на Слободном универзитету Брисела кроз које је имао прилике да и на практичном нивоу истражи значај система фер-трговине. Студијским путовањима у Сједињене Мексичке Државе (2013) и Народну Републику Кину (2014) и боравком у Уједињеном Краљевству и Краљевини Белгији (2011-2016), стекао је искуства која су допринела квалитету његовог истраживања што је уз његову стручност, несвакидашњи таленат презентовања и идиличну наклоност праведном систему трговине довело до једне од најбољих одбрана докторске дисертације на Универзитету Ворик и Слободном универзитету Брисела 16. децембра 2015. године, према званичној објави поменутих универзитета.

 

            Кроз своје образовање, препознат као брилијантан студент и изузетан истраживач, Филип је био добитник многобројних награда и стипендија коју су представљале велики подстицај и охрабрење у наставку његовог рада. Почев од стипендије Општине Савски венац 2009., 2010. и 2011. године, стипендије Кембриџ универзитета и британске владе (Cambridge Overseas Trust - OSI/FCO Chevening стипендија) у 2009. години и стипендије Европске комисије за докторске студије 2011-2014, био је добитник и “Награде четрдесет младих лидера Србије” која му је додељена од стране Канцеларије председника Србије 2009. године и “Награде Фонда за младе таленте МОС РС - Доситеја”, додељена 2008.,2009., 2011., 2012., 2013. и 2014. године. Поред велике подршке у његовом животу, ова престижна признања су представљала велику инспирацију и подстицај у Филиповом раду ка пружању доприноса својој земљи.

            Поставши доктор наука са 28. година живота, др Филип Брковић је имао испред себе велике снове и планове о развоју наше земље и света у коме живимо. Од практичних планова директне примене начела фер-трговине у развоју пчињско-јабланичког округа, до будућих планова о проширењу интернационалног система на земље тренутно искључене из „Фертрејда“. Филипа је карактерисала неисцрпна енергија и жудња за новим сазнањем и за коришћењем истог и на свом путу никада није био сам. Почев од „спартанске јединице“ са којом је организовао Ђачки парламент у Трећој београдској гимназији, преко „ТИМске јединице“ и оснивања Студентског парламента на Факултету политичких наука у Београду, или огромног броја пријатеља и сарадника које је стекао током мастер студија како на Факултету политичких наука, Универзитета у Београду, тако и Кембриџ универзитета, и даље на докторским студијама у Енглеској и Белгији, са којима је правио планове о даљем унапређењу света. Био је ожењен Катарином, дугогодишњом сапутницом почев од заједничких основних студија на Факултету политичких наука, са којом је 2014. године добио сина Михаила. Филип је био пример комплетног младог човека који је „журећи испред свог времена“ живео живот вредан три човека и за собом оставио непресушну инспирацију будућим нараштајима.

 

            Изненада, у јануару 2016. године, његово срце пуно храбрости и доброте је стало.  Преминуо је у Бриселу, Краљевини Белгији, оставивши за собом дубок траг љубави, пријатељстава и инспиративних достигнућа широм света.

 

            Својом непресушном енергијом и несвакидашњом харизмом инспирисао је и будио најбоље у другима, чврсто верујући у јединствени потенцијал сваког човека. Његова дела су увек следила његове речи и за време изузетно кратког живота постигао је оно за чиме је тежио - да његова дела превазиђу њега самог. Инспирисан спартанском фокусираношћу и посвећеношћу у борби против пролазности, нашао је свој јединствени положај у друштвеном уговору звани живот и својим делима заснованим на принципима поштења, марљивости, моралности, храбрости, другарства, саборности, емпатије, слободе и части, Др Филип Брковић је оставио непроцењиво наслеђе којим је истински постао бесмртан.

 

VIJESTI <<<

 

Na predlog Vijeća za nacionalnu bezbjednost, Savjet je odredio ministra unutrašnjih poslova Mevludina Nuhodžića za koordinatora Biroa za operativnu koordinaciju i usklađivanje aktivnosti organa koji čine obavještajno bezbjednosni sektor Crne Gor

 

 

Ovo je novi načelnik Generalštaba

 

 

Ljubiša Jokić

 

  

Savjet za odbranu i bezbjednost danas je postavio general-potpukovnika Ljubišu Jokića na dužnost načelnika Generalštaba Vojske Crne Gore.

 

Jokić je rođen je 1958. godine u Plavu.

 

Nakon Vazduhoplovne gimnazije, završio je Vazduhoplovnu vojnu akademiju, smjer pilot aviona (1981), General-štabnu akademiju (1994) i Školu nacionalne odbrane (1999).

 

Obavljao je dužnost nastavnika letjenja, komandanta Avijacijske eskadrile, načelnika organa za operativne poslove u Avijacijskoj brigadi, načelnika Terminalne kontrole letjenja na aerodromu Podgorica, komandanta Vazduhoplovne brigade i komandanta Vazduhoplovne baze u Podgorici.

 

U aprilu 2003. godine imenovan je na dužnost šefa Kabineta Vrhovnog savjeta odbrane Srbije i Crne Gore.

 

Obavljao je dužnost pomoćnika ministra odbrane za ljudske resurse u Ministarstvu odbrane Srbije i Crne Gore, a od septembra 2005. do juna 2006. godine dužnost načelnika Generalštaba Vojske Srbije i Crne Gore.

 

U julu 2007. godine imenovan je za prvog vojnog predstavika Crne Gore u NATO i predstavnika u Vojnom komitetu EU u Briselu.

 

Od marta 2012. godine obavljao je dužnost vojnog predstavnika Crne Gore pri Misiji Crne Gore u OEBS-u, kao i izaslanika odbrane za Austriju, Češku i Slovačku.

 

Od avgusta 2016. godine bio je savjetnik ministra odbrane Crne Gore za vojna pitanja.

 

Nosilac je Zlatnog letačkog znaka i zvanja Instruktor letjenja. Tri puta je odlikovan za rezultate postignute u službi, a dva puta je vanredno unaprijeđen.

 

Govori engleski i ruski jezik.

 

savjet za odbranu
 

Dosadašnji načelnik Generalštaba, admiral Dragan Samardžić imenovan je na dužnost izaslanika odbrane pri misiji u OEBS-u, a njegov zamjenik, brigadni generala Rajko Pešić za vojnog savjetnika Crne Gore pri NATO-u i EU u Briselu.

 

 Na predlog Vijeća za nacionalnu bezbjednost, Savjet je odredio ministra unutrašnjih poslova Mevludina Nuhodžića za koordinatora Biroa za operativnu koordinaciju i usklađivanje aktivnosti organa koji čine obavještajno bezbjednosni sektor Crne Gore.

 

 Savjet za odbranu i bezbjednost donio je odluku o učešću pripadnika Vojske Crne Gore u međunarodnim vježbama u inostranstvu u 2017. godini. 

 

 "Odukom je predviđeno učešće na 22 vojne vježbe, čime će se značajno unaprijediti sposobnosti Vojske Crne Gore za izvršavanje raznovrsnih i veoma složenih zadataka", kaže se u saopštenju. 

 

 Savjet je odao priznanje pripadnicima Vojske Crne Gore za učešće u vojnim vježbama u inostranstu u toku 2016. godine i visoko ocijenio njihov doprinos u jačanju ugleda Crne Gore i Vojske u Crne Gore, što je visoko ocijenjeno i od strane partnera. 

 

 Savjet je razmotrio i usvojio Informaciju o mogućim modelitetima zaštite vazdušnog prostora Crne Gore kada postane punopravna članica NATO i ovlastio ministra odbrane da sa partnerima usaglasi sve neophodne aktivnosti na uspostavljanju zaštite vazdušnog prostora Crne Gore.

 

 Sjednici Savjeta je predsjedavao predsjednik Crne Gore Filip Vujanović, a prisustvovali su članovi Savjeta, predsjednici Skupštine i Vlade Ivan Brajović i Duško Marković.

 

Sjednici Savjeta su, po pozivu, prisustvovali ministri odbrane i unutrašnjih poslova Predrag Bošković i Mevludin Nuhodžić, direktor Agencije za nacionalnu bezbjednost Dejan Peruničić, direktor Uprave policije Slavko Stojanović i načelnik Generalštaba Vojske Crne Gore Dragan Samardžić.

 

Гордана Перовски из Београда поклонила је  библиотеци у Велици 12 књига.

Уз лијепе жеље у 2017. Гордана је обећала још пуно књига за Велику библиотекеу

20. децембар 2016. година

Rezultati za ponos

"DAN" 19. 12. 2016. g.

DAN <<<

 

UPRAVNI ODBOR NVO „KLUB VELIKA“ PREDSTAVIO ČETVOROGODIŠNJI IZVJEŠTAJ O RADU

 

PLAV -Uprav­ni od­bor ne­vla­di­ne or­ga­ni­za­ci­je „Klub Ve­li­ka“ pred­sta­vio je če­tvo­ro­go­di­šnji iz­vje­štaj o ra­du, uz ocje­nu da su svo­jim re­zul­ta­ti­ma do­pri­ni­je­li osna­ži­va­nju ide­je o po­sto­ja­nju ci­vil­nih or­ga­ni­za­ci­ja. Iz­vje­šta­jem su že­lje­li da uka­žu na po­sto­ja­nje ma­lih or­ga­ni­za­ci­ja iz ru­ral­nih pod­ruč­ja, ko­ji­ma je po­treb­na li­je­pa ri­ječ, ali i pru­že­na ru­ka za sa­rad­nju svih onih ko­ji mo­gu da po­mog­nu. Is­ti­ču da su u mi­nu­le če­ti­ri go­di­ne, od osni­va­nja 29. ju­la 2012. go­di­ne, u Ve­li­ci, po­red osni­vač­ke, odr­ža­ne i dvi­je re­dov­ne skup­šti­ne te NVO.


Na­gla­še­no je da je naj­ve­ći uspjeh klu­ba to što su i dru­gi Ve­li­ča­ni uvi­dje­li mo­guć­nost za pro­mo­ci­ju, pa  već po­sto­ji pet in­ter­net pre­zen­ta­ci­ja i de­se­tak fej­sbuk stra­na sa­dr­žaj­no po­sve­će­nih Ve­li­ci.


- Naj­va­žni­ji pro­je­kat klu­ba je pro­gla­še­nje „Za­šti­će­nog pri­rod­nog do­bra Park pri­ro­de Ča­kor“, po­vr­ši­ne pri­bli­žno 100 kva­drat­nih ki­lo­me­ta­ra, na ata­ri­ma op­šti­na Plav, Be­ra­ne i An­dri­je­vi­ca. Cilj pro­jek­ta je stva­ra­nje uslo­va za no­va rad­na mje­sta, odr­ži­vi raz­voj i una­pre­đe­nje kva­li­te­ta ži­vo­ta, uz mak­si­mal­nu za­šti­tu pri­rod­nog i so­ci­o­kul­tur­nog na­sle­đa, uz ra­ci­o­nal­no ko­ri­šće­nje pri­rod­nih re­sur­sa za po­tre­be i do­bro­bit mješ­tana i lo­kal­nih za­jed­ni­ca. Sa­stav­ni dio ovog pro­jek­ta je „Vi­zi­tor­ski cen­tar Ča­kor“, za ko­ji je, na za­htjev Mi­ni­star­stva tu­ri­zma, klub obez­bi­je­dio idej­ni pro­je­kat, ko­ji je ura­di­la Ma­ri­na Tur­ko­vić, kao do­na­ci­ju vri­jed­nu oko 14.000 eura. Na osno­vu tog pro­jek­ta, uz in­ter­ven­ci­ju mi­ni­star­stva, iz­vr­še­no je usa­gla­ša­va­nje PUP op­šti­ne Plav, a dvo­go­di­šnji za­stoj na nje­go­voj re­a­li­za­ci­ji usli­je­dio je zbog ne­a­žur­no­sti (mo­gu­će i ne­ra­zu­mi­je­va­nja) lo­kal­ne sa­mo­u­pra­ve Pla­va - na­vo­di se u sa­op­šte­nju UO NVO „Klub Ve­li­ka”.


Da­lje se na­gla­ša­va da su mi­nu­log lje­ta or­ga­ni­zo­va­njem pr­ve me­đu­se­o­ske olim­pi­ja­de „Ča­kor­ske igre“, ko­ja će se odr­ža­va­ti sva­ke go­di­ne 29. i 30. ju­la, že­lje­li da una­pri­je­de tu­ri­stič­ki ka­pa­ci­tet za­vi­ča­ja, da oku­plja­ju omla­di­nu i od za­bo­ra­va sa­ču­va­ju ne­ke tra­di­ci­o­nal­ne sport­ske igre.


- U pla­nu je na­sta­vak for­mi­ra­nja sport­sko-tu­ri­stič­kog cen­tra, sa ugo­sti­telj­skim objek­ti­ma i sport­sko-po­sje­ti­lač­kim pro­gra­mi­ma, ko­ji pod­ra­zu­mi­je­va­ju i otva­ra­nje no­vih rad­nih mje­sta. Po­kre­nu­li smo i pro­gram „Be­ba­ma Ve­li­ke - Klub Ve­li­ka“, gdje no­vo­ro­đen­ča­di­ma da­ru­je­mo osnov­ne stva­ri, neo­p­hod­ne u pr­vom mje­se­cu po nji­ho­vom do­la­sku na svi­jet. Ak­ci­jom „Kom­pju­te­ri đa­ci­ma pr­va­ci­ma“ že­lje­li smo da dje­ci iz Ve­li­ke omo­gu­ći­mo pri­stup sa­vre­me­nim uči­li­ma. Klub „Ve­li­ka” je, u sa­rad­nji sa be­o­grad­skom op­šti­nom Vra­čar, u pret­hod­ne če­ti­ri go­di­ne ve­lič­kim đa­ci­ma po­klo­nio 21 ra­ču­nar. Me­đu pri­o­ri­te­ti­ma u ra­du Klu­ba su i ak­ci­je ko­mu­nal­nog ure­đe­nja Ve­li­ke - sa­op­šte­no je iz UO Klu­ba Ve­li­ka.

N.V



Utvr­di­ti isti­nu o ge­no­ci­du u Ve­li­ci



Iz Klu­ba „Ve­li­ka” pod­sje­ća­ju da se 28. ok­to­bra 2018. go­di­ne na­vr­ša­va 100 go­di­na od za­tva­ra­nja Car­skog i kra­ljev­skog lo­go­ra za rat­ne za­ro­blje­ni­ke „Nađ­me­đer“, u ko­jem je pri­vre­me­no ili stal­no bo­ra­vi­la oko 21.000 za­ro­blje­ni­ka, a pre­ma sa­ču­va­noj lo­gor­skoj evi­den­ci­ji, ubi­je­no je oko 6.000 lo­go­ra­ša, od ko­jih je oko 500 iz Cr­ne Go­re, me­đu ko­ji­ma i vi­še de­se­ti­na Ve­li­ča­na.


- Klub će u sa­rad­nji sa mje­snom za­jed­ni­com i Ve­li­ča­ni­ma pri­ku­plja­ti in­for­ma­ci­je o in­ter­ni­ra­nim i stra­da­lim Ve­li­ča­ni­ma, is­tra­ži­va­ti do­ku­me­na­ta i pri­ku­plja­ti fo­to­gra­fi­je iz tog pe­ri­o­da, ini­ci­ra­ti iz­ra­du spo­me­ni­ka - dva iden­tič­na spo­men obi­ljež­ja ve­lič­kim žr­tva­ma lo­go­ra u Ve­li­kom Me­đe­ru (Nađ­me­đe­ru) i Ve­li­ci, te or­ga­ni­zo­va­ti od­la­zak nji­ho­vih po­to­ma­ka na gro­blje u lo­go­ru Nađ­me­đer u ok­to­bru 2018. go­di­ne. Ta­ko­đe, zbog ve­li­kih i če­stih zlo­u­po­tre­ba, oma­lo­va­ža­va­nja, kri­vo­tvo­re­nja i ma­ni­pu­li­sa­nja oko ge­no­ci­da u Ve­li­ci 28. ju­la 1944. go­di­ne, udru­že­nje Ve­li­ča­na iz či­ta­vog svi­je­ta, Klub „Ve­li­ka”, po­tom­ci i srod­ni­ci žr­ta­va ge­no­ci­da, po­kre­nu­li su ini­ci­ja­ti­vu za utvr­đi­va­nje isti­ne o ge­no­ci­du u Ve­li­ci 28. ju­la 1944, sa na­mje­rom da se ko­nač­no ot­kri­je pu­na isti­na o ovom ge­no­cid­nom zlo­či­nu, ko­ji pre­ma me­đu­na­rod­nom, a i sva­kom dru­gom pra­vu, ni­ka­da ne za­sta­ri­je­va. Uči­ni­će­mo sve da se na­ci­stič­ki ge­no­cid u Ve­li­ci do kra­ja ra­svi­je­tli - pi­še u sa­op­šte­nju ko­je je u ime UO NVO Klub Ve­li­ka pot­pi­sao ge­ne­ral­ni  se­kre­tar Goj­ko Kne­že­vić.

19. децембар 2016. година

Čuvajte mi Lim

"DAN" 17. 12. 2016. g.

DAN <<<

 

IZLOŽBA SLIKA TITOMIRA DŽUDOVIĆA DŽUA OTVORENA U BERANAMA

 

U or­ga­ni­za­ci­ji ne­vla­di­nih or­ga­ni­za­ci­ja „Spo­na”, „Be­ran­da” i „Vi­zi­ja” u Po­slov­nom cen­tru „MB ko­merc” u Be­ra­na­ma otvo­re­na je iz­lo­žba sli­ka Ti­to­mi­ra Džu­do­vi­ća Džua pod na­zi­vom „Ču­vaj­te mi Lim”. Iz­lo­žbu je otvo­rio Želj­ko Ru­to­vić, po­moć­nik mi­ni­stra kul­tu­re i di­rek­tor Di­rek­to­ra­ta za me­di­je, re­kav­ši da neo­bič­ni lju­di, do­ga­đa­ji i vre­me­na po­sto­je da bi nam po­ka­za­li ka­ko se pr­ko­si obič­nom ži­vo­tu i obič­nim vre­me­ni­ma.


- Neo­bič­ni lju­di su neo­bič­ni ro­đe­njem maj­či­ne i ko­smič­ke utro­be. Je­dan od ta­kvih lju­di ko­ji svo­jom po­jav­no­šću, svo­jim dje­lom i svo­jom umjet­no­šću pje­va o neo­bič­nom ži­vo­tu i pje­va neo­bič­ni ži­vot, je­ste Džu. Naš, vaš. Naš sa­vre­me­nik Džu je je­dan od umjet­ni­ka ko­ji svo­jim dje­lom nad­ra­sta pro­stor i vri­je­me. Jed­no­stav­no i sa­mo, jer nje­gov ži­vot je neo­bi­čan upra­vo ono­li­ko ko­li­ko on že­li da je obi­čan i kon­ven­ci­o­na­lan. U ta­kvoj svo­joj po­jav­no­sti ra­ste i le­pr­ša neo­bi­čan dje­čak, ra­do­sna sr­ca i to­ple bo­je. Nje­go­va je bo­ja bo­ja sje­te, bo­ja tu­ge, bo­ja za­do­volj­stva, bo­ja ra­do­sti. U sva­koj od njih se Džu ogle­da kao u či­stoj bo­ji nje­go­vog i na­šeg Li­ma - ka­zao je Ru­to­vić.


On je is­ta­ko da Džu­do­vić pje­va umjet­nost ko­ja zbo­ri i tvo­ri o čo­vje­ku, o nje­go­vim pre­la­zi­ma, po­ra­zi­ma, tu­zi, bo­le­sti i sve­mu ono­me što je­ste sa­mo čo­vjek.


- Ovo ve­če­ras ni­je otva­ra­nje, ni­ti to mo­že bi­ti otva­ra­nje jed­ne, ili ni­za iz­lo­žbi. Ovo je vje­či­to otva­ra­nje du­še, is­ka­za, sr­ca i bo­je. Za­to, bu­di­mo ra­do­sni dok ži­vo­tu pr­ko­se neo­bič­ni lju­di. Je­dan od ta­kvih, ko­ji svo­jom po­jav­no­šću osta­vlja bo­gat trag u ba­šti­ni gra­da Be­ra­na u no­voj kul­tu­ri sje­ća­nja je­ste i bi­će Džu. Pje­va­će no­ve, bo­lje i do­la­ze­će ge­ne­ra­ci­je o Li­mu, pje­va­će o bo­ga­toj ba­šti­ni Be­ra­na, a me­đu svim tim pje­sma­ma ne­za­o­bi­la­zno ime ko­je će sta­ja­ti i bi­ti či­sto kao iz­vor Li­ma je­ste Džu. Za­to, Džu­o­va iz­lo­žba je­ste pje­sma o ži­vo­tu ko­jeg zna­mo i vi­di­mo. Onom ko­jeg umi­je­mo pre­po­zna­ti - na­gla­sio je Ru­to­vić.


Ti­to­mir Džu­do­vić Džu ro­đen je u Be­ra­na­ma, 1947. go­di­ne. Po­red rod­nog gra­da, iz­la­gao je sa­mo­stal­no u Pod­go­ri­ci, Be­o­gra­du i Ko­to­ru. Uče­stvo­vao je i na dva­de­se­tak grup­nih iz­lo­žbi u re­gi­o­nu. Ra­dio je sce­no­gra­fi­ju za vi­še po­zo­ri­šnih pred­sta­va.


D.J.

Зденка (Мома Лешовог) Гојковић поклонила је Величкој библиотеци  36 књига.

 

Момо Гојковић Лешов поклонио је Величкој библиотеци  33 књиге и 106 стручних часописа о пчеларству

 

Ратомир Јокић, аутор неколико књига, поклонио је Величкој библиотеци 10 примерака своје нове књиге "МУРУНСКЕ СУЗЕ"

07. новембар 2016. година

Narodna biblioteka na internetu

"POBJEDA" 05. 11. 2016. g.

04. новембар 2016. година

ПРВИ ЧЛАНОВИ ВЕЛИКЕ БИБЛИОТЕКЕ

 

ПРВИ ЧЛАНОВИ ВЕЛИКЕ БИБЛИОТЕКЕ

 

Позиву за учлањење у Велику библиотеку, одазвали су се Веселин Брковић (12), Јован Брковић (7) и Марко Брковић (6) из Београда.

 

Чланарину за 2017. годину, у износу од 100 евра дао је њихов ђед Проф. др Мирко Брковић са жељом да Величка библиотека живи дуго година.

04. новембар 2016. година

Pokrenuli sajt biblioteke

"DAN" 04. 11. 2016. g.

 

DAN <<<

 

PLAV - Ne­vla­di­no udru­že­nje „Klub Ve­li­ka“ sa­o­pšti­lo je da je na­kon for­mi­ra­nja bi­bli­o­te­ke u Ve­li­ci, ka­ko ka­žu, naj­ve­će se­o­ske bi­bli­o­te­ke u Cr­noj Go­ri, ovih da­na po­kre­nu­lo i sajt Na­rod­ne bi­bli­o­te­ke u se­lu Ve­li­ka pod Ča­ko­rom: www.velikabiblioteka.com.

 

- U na­mje­ri da u na­šem za­vi­ča­ju stvo­ri­mo pri­bli­žne uslo­ve ži­vo­ta, ka­kve ima­ju sta­nov­ni­ci Cr­ne Go­re u raz­vi­je­ni­jim sre­di­na­ma, for­mi­ra­nje bi­bli­o­te­ke za­po­če­li smo 2014. go­di­ne, na go­di­šnji­cu osni­va­nja ško­le u Ve­li­ci. „Ve­li­ka bi­bli­o­te­ka“ je, kao dug pre­ma na­šem za­vi­ča­ju, na­sta­la slo­gom svih ko­ji­ma je u sr­cu Ve­li­ka i, za­hva­lju­ju­ći za­jed­nič­kim na­po­ri­ma, već je, pre­ma ras­po­lo­ži­vim po­da­ci­ma, naj­ve­ća se­o­ska bi­bli­o­te­ka u Cr­noj Go­ri. Po­seb­no smo po­no­sni na za­vi­čaj­ni dio Bi­bli­o­te­ke, u ko­jem se na­la­ze knji­ge auto­ra iz Ve­li­ke i pu­bli­ka­ci­je u ko­ji­ma se go­vo­ri o Ve­li­ci ili se po­mi­nju Ve­li­ča­ni i se­lo- na­ved­no je u sa­op­šte­nju NVU „Klub Ve­li­ka”.

 

Oni se za­hva­lju­ju svim Ve­li­ča­nima ko­ji su po­mo­gli nji­ho­vu ak­ci­ju for­mi­ra­nja bi­bli­o­te­ke, a po­seb­nu za­hval­nost, ka­ko is­ti­ču, upu­ću­ju mno­gim lju­dima ko­ji ne vo­de po­ri­je­klo iz Ve­li­ke, pa čak ni iz Cr­ne Go­re, a oda­zva­le su se po­zi­vu kao i iz­da­vač­ke ku­će i dru­ge in­sti­tu­ci­je i pred­u­ze­ća iz Cr­ne Go­re i Sr­bi­je.

 

- Oče­ku­je­mo da će Mi­ni­star­stvo pro­svje­te Cr­ne Go­re po­dr­ža­ti  NVO „Klub Ve­li­ka“ u na­mje­ri da re­kon­stru­i­še­mo  zi­di­ne sta­re škol­ske zgra­de u Ve­li­ci u ko­joj bi smje­sti­li Na­rod­nu bi­bli­o­te­ku i Za­vi­čaj­ni et­no-isto­rij­ski mu­zej, u ko­ji­ma bi se or­ga­ni­zo­va­le is­klju­či­vo ak­tiv­no­sti ko­je ko­re­spon­di­ra­ju sa na­stav­nim pro­ce­som u pod­ruč­nom odje­lje­nju.

 

To je, ina­če, je­dan od pri­o­ri­tet­nih za­da­ta­ka iz du­go­roč­nog pro­gra­ma Klu­ba Ve­li­ka, sa udru­ži­va­njem po­ljo­pri­vred­ni­ka u „Ve­li­ku Ko­o­pe­ra­ti­vu“ i ini­ci­ja­ti­vom za pro­gla­še­nje za­šti­će­nog pod­ruč­ja - Par­ka pri­ro­de „Ča­kor“, ko­je sma­tra­mo osnov­nim pred­u­slo­vom za za­u­sta­vlja­nje od­li­va sta­nov­ni­štva i uku­pan raz­voj Ve­li­ke i okol­nih se­la i plav­ske op­šti­ne u cje­li­ni - po­ru­ču­ju iz NVU Klub Ve­li­ka.


N.V.

 

Проф. др Слободан Раичевић (Никшић - Београд) поклонио је Величкој библиотеци 147 књига, часописа и публикација из области књижњвности, историје и умјетности.

 

Овом донацијом број књига у Величкој библиотеци је:

 

8.057

28. октобар 2016. година

Муринске сузе - Ратомир Јокић

 

НОВА КЊИГА ОД РАТОМИРА ЈОКИЋА

 

 

МУРИНСКЕ СУЗЕ - збирка приповедака у издању:

Установе за новинско-издавачку делатност ПАНОРАМА, Београд - Косовска Митровица

Аутор: Ратомир Д. Јокић

Година издања: 2016

 

Ружица Манојлова Живаљевић, која ради у Црногорској академији наука и умјетности, поклонила је Величкој библиотеци 283 књиге белетристике, претежно класичне књижевности.

Међу дарованим књигама је и њена збирка поезије "Свечаност започиње" (1986).

27. септембар 2016. година

Studenti iz Češke prvi kamperi

"DAN" 26. 09. 2016. g.

 

DAN <<<

NA POLIGONU KOD NOVŠIĆKOG MOSTA

 

PLAV - Stu­den­ti Uni­ver­zi­te­ta u Pra­gu pr­vi su kam­pe­ri na po­li­go­nu „Ča­kor­skih iga­ra” kod Nov­šić­kog mo­sta na Li­mu, gdje su pri­pre­mi­li pre­no­ći­šte u tri ša­to­ra. Po­li­gon je lje­tos iz­gra­di­lo ne­vla­di­no udru­že­nje „Klub Ve­li­ka”, uz po­moć op­šti­na Plav, Be­ra­ne i An­dri­je­vi­ca i dru­gih do­na­to­ra.


Če­ški stu­den­ti Vla­di­mir, Te­re­za, Pa­vel, Bon­zo, Pe­tra, Mar­ti­na, Kri­stof, Kla­ra, Mi­hel i Bon­zo, vid­no za­do­volj­ni pri­pre­mlje­nim smje­šta­jem, ka­za­li su da je ovo jed­no od ljep­ših mje­sta na ko­je su do­spje­li to­kom pro­pu­to­va­nja ovim di­je­lom Bal­ka­na.


- Do­la­zi­mo s Ko­pa­o­ni­ka, gdje smo kam­po­va­li, i na­mje­ra­va­mo da obi­đe­mo Pro­kle­ti­je. Ov­dje će­mo pre­no­ći­ti, a od­mah uju­to na­sta­vlja­mo ka Pro­kle­ti­ja­ma -ka­zao je vo­đa ove avan­tu­ri­stič­ke eks­pe­di­ci­je Bon­zo Joh­nung.


Ge­ne­ral­ni se­kre­tar NVU „Klub Ve­li­ka” Goj­ko Kne­že­vić ka­že da je nji­ho­va am­bi­ci­ja da „Ča­kor­ske igre” po­sta­nu pre­po­zna­tlji­ve u re­gi­o­nu i da bu­du svo­je­vr­sni za­ma­jac raz­vo­ja tu­ri­stič­ko-pri­vred­nih ak­tiv­no­sti u Ve­li­ci i okol­nim se­li­ma.


- Ovi mla­di Če­si su i ne slu­te­ći po­sta­li vje­sni­ci no­vog ži­vo­ta lu­go­va po­kraj Li­ma, ko­ji su lje­tos oči­šće­ni od ši­blja i dru­gog ma­te­ri­ja­la, da bi se 29. i 30. ju­la vr­lo uspje­šno odr­ža­la Pr­va me­đu­se­o­ska olim­pi­ja­da „Ča­kor­ske igre”, ko­je će „Klub Ve­li­ka” na­red­nih go­di­na una­pre­đi­va­ti ta­ko da se tra­di­ci­o­nal­ne i adre­na­lin­ske sport­ske di­sci­pli­ne odr­ža­va­ju na ci­je­lom pro­sto­ru Ča­kor - Lim - Vi­si­tor - na­ja­vio je Kne­že­vić.

N.V.

25. септембар 2016. година

Први кампери

 

Чешки студенти су, неслутећи, постали вјесници новог "живота" лугова покрај Лима

 

Група студената Универзитета у Прагу први су кампери на полигону Чакорских игара код новшићког моста на Лиму, који је љетос изградило Невладино удружење Клуб Велика уз помоћ општина Плав, Беране и Андријевица и других донатора. Чешки студенти: Тереза, Павел, Бонзо, Петра, Мартина, Кристоф, Клара, Владимир, Михел и Бонзо у сутон прексиноћ разапели су три шатора и припремили се да ту преноће.

 


- Камповали смо на Копаонику и намјерили да обиђемо и Проклетије. Успут смо посјетили чаробну планину Чакор и пролазећи кроз село Велика уочисмо овај свјеже поравнат терен, погодан за ауто камп. Биће, изгледа, покрај Лима ноћ свјежа, али је топлије него на Копаонику, гдје је јутарња температура минуле седмице достизала свега четири степена. Овдје ћемо преноћити, а ујуто настављамо ка Проклетијама - објашњава Бонзо Јохнунг, представљајући своју авантуристичку дружину.


Г.К.

 

01./19.август 2016.г.Г.

 

01 августа 2016.године извршена је примопредаја парохије горњеполимско-гусињске између новопостављеног свештеника оца Бојана Радуновића и досадашњег свештеника Жељана Савића. Новом пароху уручена је сва документација и ствари горњеполимско-гусињске парохије при чему је сачињен детаљан извјештај који је похрањен у архивама епархије будимљанско-никшићке и парохија горњеполимско-гусињске и трепачко-шекуларске.

08. септембар 2016. година

Пробијен пут Чакор – Мокра планина

 

Вриједна донација концесионара величких шума Ратка Пеленгића Мјесној заједници Велика

  

Остварена је, јуче, вишегодишња иницијатива за градњу пута од Чакора до Мокре планине. На иницијативу шумарског инжењера Зорана Пауновића, професора и члана Савјета Мјесне заједнице Велика Томислава Стешевића и шумара Миомира Јокића, пробој је извршила фирма „Пеленгић трејд“ Ратка Пеленгића, концесионара величких шума, уз подршку мјесних активиста и удружења.

 

 

- Мјесној заједници Велика обећао сам, прије три године, да ћемо ову трасу пробити као донацију селу, али смо, због разних околности, тек сада урадили. Са двије грађевинске машине радили смо шест дана и потрошили око двије и по тоне горива - наглашава Пеленгић, видно задовољан што је испунио обећање.

 

Према ријечима Зорана Пауновића, пробијено је нешто више од три километра трасе од катуна Лијепи до преко Староњиног крша и Фријесла ваганичког до Вукове станине, гдје је спојен са раније изграђеним макадамским путем са Мокре.

 

 

- Сада ће Величани и Ржаничани, али и сви добронамјерни људи до Мокре планине лако стизати око пет километара дугим путем, на којем нигдје нема успона већег од четири одсто - каже Пауновић.

 

Овај пут се, иначе, уклапа у пројекат Парка природе „Чакор“, који би обухватио дјелове територије општина Плав, Беране и Андријевица. Проглашење овог заштићеног подручја један је од стратешких планова Невладиног удружења „Клуб Велика“, које се нада да ће и локална самоуправа Плава и Министарство туризма, поред вербалне подршке, предузети и административне и практичне активности у остваривању овог пројекта, изузетно значајног за развој не само Велике и других села која би се нашла у зони заштићеног подручја него и општине и државе у цјелини.

 

 


 

 

 

ПРИЈАТЕЉИ СЈАТА


 

 

 

 

 

ПРЕПОРУЧУЈЕМО ДА ПОСЈЕТИТЕ!

  

ПЕЋКА ПАТРИЈАРШИЈА

 

ВИСОКИ ДЕЧАНИ

  

ЂУРЂЕВИ СТУПОВИ

 

БРЕЗОЈЕВИЦА

 

 

 

 

 

 

 

ВЕЛИКА НА ВИКИПЕДИЈИ

 

ЧАКОР НА ВИКИПЕДИЈИ

 

МУРИНA НА ВИКИПЕДИЈИ

 



 

Инфо-Страна је суфинансирана из буџета Републике Србије - Министарства културе и информисања.

Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства