Архива вести...

19. март 2019.   Велико уживање у предјелима Велике и Чакора

13. фебруар 2019.   Русија и Црна Гора кроз вјекове

29. јануар 2019.   Време зла - Велички покољ 1944

25. јануар 2019.   Књиге за библиотеку од др Весне Радусиновић

17. јануар 2019.   СЕОСКА КУЋА КЊИГА ИМА СВОЈ САЈТ

25. децембар 2018.   Selo od 400 meštana i 10.000 knjiga

11. децембар 2018.   НОВОГОДИШЊА ЧЕСТИТКА НЕБОЈШЕ ЈОКИЋА

06. децембар 2018.   ОД ИГАЛА ДО УЛЦИЊА 147 ПОРОДИЦА ИЗ ВЕЛИКЕ

06. септембар 2018.   Један догађај са летњег распуста

06. август 2018.   Горњој Ржаници пехар и јагњеће печење

02. август 2018.   ТРИЈУМФ ГОРЊЕ РЖАНИЦЕ И ИГОРА ГОЈКОВИЋА

01. август 2018.   KOD MOSTA U NOVŠIĆU POČELE ČAKORSKE IGRE

25. јули 2018.   Потомци још памте злочин

24. јули 2018.   наставак радова - кухињско санитарни простор

23. јули 2018.   наставак радова - бунар за техничку воду

18. јули 2018.   наставак радова - постављање плочица

10. јули 2018.   Нова донација из Информатике

26. јун 2018.   Саопштење Клуба Велика

12. јун 2018.   Мирослава Брковић - Дола 7. јун 2018. г.

23. Mмaj 2018.   Донација породице Љубомира Јефта Пауновића

 

  

13. фебруар 2019. година

Русија и Црна Гора кроз вјекове

ПРЕД ЧИТАОЦИМА ОСМА КЊИГА ИСТОРИЧАРА ГОРАНА КИКОВИЋА ИЗ БЕРАНА

 

 

Истина је да је пуна два вијека Русија давала бесповратну помоћ Црној Гори и без устезања сам овој књизи додао објашњење које одговара историјској истини - да руске помоћи и заштите није било ни Црне Горе било не би-истакао је Киковић.

 

-„Ова књига прилога и докумената је настала са жељом да успоставим паралелу између прошлости и садашњости у односима између Русије и Црне Горе односно да надвладам најраспрострањенију савремену лаж у Црној Гори која се јавно изговара повишеним гласом који је саобразан са глупошћу њеног садржаја - како нам Русија никад није помагала“, истакао је аутор и појаснио:


„Моје истраживање је кренуло анализом драгоцјене књиге ‘Црногорске финансије’ др Мирчете Ђуровића, који је документовао велику финансијску помоћ Русије држави Црној Гори у времену од 1711. до 1916. (Мој фељтон на ову тему објавио је дневни лист ‘Дан’).


Истина је да је пуна два вијека Русија давала бесповратну помоћ Црној Гори и без устезања сам овој књизи додао објашњење које одговара историјској истини - да руске помоћи и заштите није било ни Црне Горе било не би“.


Киковић је подсјетио и на Албанску голготу, те напоменуо да је она смањена захваљујући Руској интервенцији.


„Наиме, руски Цар Николај Други Романов спасио је Србе од тоталног погрома у Првом свјетском рату, а у питању је један свијетли примјер безусловне помоћи браће Русâ српском народу и краљевини Србији 1914-1916. године. Цар Николај Други Романов ушао је у овај глобални конфликт у Први свјетски рат само због Србије, иако је његова држава била потпуно неспремна за то; још увијек нијесу биле залијечене ране револуције из 1905. године, што ће резултирати Фебруарском и Октобарском револуцијом 1917. године чиме су Романови збачени са власти. Важно је напоменути и то да су Руси упутили ултиматум Британији и Француској да мора да прихвати и збрине српску војску која се повлачила преко Албаније ка Скадру крајем 1915. и почетком 1916. године, иначе Русија излази из рата, јер нема сврхе да у њему остаје ако више нема Србије, због које је у сукоб и ушла. Лондон и Париз, иако су претходно хтјели да оставе Србе на цједилу, брже-боље су прискочили у помоћ“, казао је Киковић.

 

„Књига Горана Киковића ‘Русија и Црна Гора кроз вјекове’ појављује се у ери неуспјелог глобалистичког насртаја са циљем устројства свијета по мјери западне, односно америчке демократије и покушаја прекрајања историје, гдје Сједињеним Америчким Државама безобзирно помажу земље Западне Европе, на челу са Њемачком. Уосталом и Европска унија је формирана првенствено са циљем да се заборави Други свјетски рат и страхоте које је фашистичка Њемачка учинила током тог рата, у намјери да покори Европу и њоме влада само ‘надљудска аријевска раса’ за коју остали народи нијесу постојали“, нагласио је генерал др Лука Кастратовић, предсједник Удружења Васојевића и један од резензената ове књиге.


Он је напоменуо да „вриједности“ које се данас свакодневно истичу, Европа изградила вјековном колонијалном политиком, богатећи се експлоатацијом својих колинија - поробљених земаља, те да је управо Европа убила највише хришћана у Европи, често уз благослов Ватикана, посебно у Првом и Другом свјетском рату.


„Управо због тога је значајна ова књига Горана Киковића, који аргументовано износи чињенице о финансијској и материјалној помоћи Црној Гори, као и о политичком покровитељству Црне Горе у међународним односима. Истакао је и дио знаменитих личности из Црне Горе који су живјели у Русији и истакли се у економском и политичком развоју Русије, као и високи официри у одбрамбеним ратовима Русије. Русија је одиграла пресудну улогу у борби за ослобођење од Османског ропства како у Првом тако и у Другом свјетском рату, од европских окупатора.
Вјековне везе Црне Горе и Русије Киковић износи на основу конкретне документације, архивске грађе; није се случајно Владика Раде замонашио у Русији. Народ никада није заборављао братски руски народ и Русију. Примјера кроз историју има много. Киковић није могао да их све забиљежи, али довољно да се истина не заборави, како то желе застраници западне демократије. Из мноштва примјера навешћу само један, а читаоци ће процијенити колико је значајан“, нагласио је Кастратовић.

 

Значајно публицистичко-стручно дјело

 

-„Пишући лаким допадљивим стилом, користећи бројне досад објављене књиге и радове познатих и афирмисаних стваралаца, Киковић је вјешто и зналачки компоновао свој рад и оставио читаоцима значајно дјело о црногорско-руским односима и руској помоћи Црној Гори коју је она, кад мање кад више, слала Црној Гори кроз вјекове и потврдио стару познату тезу ‘да руске помоћи заштите није било ни Црне Горе било не би!'“, нагласио је Бранислав Оташевић, публициста и књижевник, предсједник Удружења српских књижевника у отаџбини и расијању за Црну Гору са сједиштем у Андријевици и један од рецензената ове Киковићеве књиге.


„Снагом упорног истраживача Киковић прати збивања и дешавања, плиме и осјеке у односима двије државе, одласку Црногораца у Русију и доласку Руса у Црну Гору, било ратника и војника, било истраживача и научника какви су били. Коваљевски, Ровински, Башмаков и др.


У цјелини гледано руска субвенција и разне друге помоћи, пише Киковић, биле су важан фактор за црногорске финансије.


Киковић је свјестан чињенице релативно добре проучености односа између Русије и Црне Горе, те да ова проблематика још није научно исцрпљена да би се на њено даље истраживање ставила тачка. Посебно није у довољној мјери изучена научном методологијом миграција руских емиграната послије октобарске револуције у екс Југосалвији и Црној Гори“, напоменуо је Оташевић и додао:


„Они који су по повратку са школовања у Русији ступили у државну службу у Црној Гори, радећи као просвјетници, љекари, правници и стручњаци других профила били су у већини случајева најбољи тумачи руске културе и науке.


У овом раду, брижљиво прикупљањем чињеница, описано је учешће људи из Црне Горе у руској морнарици и копненој војсци. Нијесу заборављени ни многи бродоградитељи и градитељи поморских руских лука.


Како ће ова књига послужити као значајна лектира истраживачима, историјској публицистици и савременој историографији, јер обилује бројним подацима, познатим и први пут саопштеним, препоручујем је издавачу за штампу, а будућим читаоцима до којих ће убрзо доћи поручујем да вријеме утрошено на њеном ишчитавању ни у ком случају не могу сматрати изгубљеним“.-казао је Оташевић.

 

Русија - Заштитник и покровитељ црногорског сопства

 

„Пред нама је нова књига (из претпостављене едиције која би се могла звати ‘Српске истине’) аутора Горана Киковића, професора историје и актуелног потпредсједника СО Беране, са новом темом, опет намјерно дискриминисаном и дезавуисаном у црногорској друштвеној и политичкој јавности и опет са намјером да се тој и таквој јавности одговори чистом фактографијом - чињеницама, а не фалсификатима“, казао је о књизи Зоран Вулевић, публициста и преводилац и рецензент ове књиге .
Он је подсјетио да су историјске околности у којима су Срби били изложени вјековним притисцима империјȃ, највише Турске и Аустроугарске, произвели код њих исконску потребу за моћним савезником те да је то историјско искуство Србе коначно опредијелило да Русе и Русију сматрају својим јединим трајним пријатељима.


Аутор је у овој књизи бирао примјере и посебно портрете знаменитих људи који, по његовом мишљењу, најупечатљивије осликавају задату тезу о потврди вјековних веза између Срба, Црногораца и Руса, али без нападног доказивања свог патриотизма за вољене земље и њихове народе. Пошто је и сâм политички ангажован, његова енергија, а посебни историчарска акрибија, није усмјерена искључиво на кабинетско, музеографско и библиографско ишчитавање и претраживање, ни на строго поштовање методолошких начела у исписивању научног текста, већ изгледа као војник специјалац који у задатој мисији у свакодневој друштвеној и политичкој акцији средине у којој живи и дјелује, покушава да испуни задатак у складу са својим знањем и увјерењем. Стога су, још увијек, све његове књиге, превасходно, својеврсни репетиториј и приручник за јавну употребу, неопходна помоћна литература популарног жанра за практичну примјену и користан оријентир, посебно млађима, да науче шта да уче, да знају шта треба да знају, да памте и његују као своју неизбрисиву историјску баштину и српску тековину и традицију. Ако се пером дјелује против заборава, није немогуће да се усвајањем садржаја из оваквих лако читљивих књига стигне и до тачних и провјерених информација, које могу у данашњој контаминираној и нееколошкој стварности да буду чак и драгоцјена, љековита доза, у сузбијању заразе која одасвуд пријети. Ученији и писменији чланови друштва јасно виде да је процес друштвене мутације од метаноје (пожељног, дозвољеног и отрежњујућег прâва на преумљење, како бисмо се отргли заблудама, незнању, демагогији и осталим пороцима) стигао данас већ до параноје (заблудјелог, слијепог, некритичког и облапорног прихватања свега што либерална капиталистичка идолатрија нуди као спас за ум, душу и тијело) и зато у свом интелектуалном ангажману покушавају да предуприједе метастазу. Конзументима својих, оваквих, књига поручују: ''Помоћи себи, просвјећењем и опредјељењем, насушни је императив и овог историјског тренутка''.-закључио је Вулевић.

 

О аутору

 

Горан Киковић рођен је 28.07.1975. у Иванграду (данашњим Беранама), од оца Страхиње и мајке Даринке-Маре, дјевојачко Божовић. Основну школу учио је у Ровцима и Доњој Ржаници. Гимназију завршио у Беранама. Дипломирао је на Филозофском факултету Универзитета у Приштини на одсјеку за Историју на теми ''Војвода Павле Ђуришић''. Још као студент био је сарадник листа Саваза студената Универзитета у Приштини ''Потпис''. До сада је објавио седам књига: ''Војвода Павле Ђуришић'', Подгорица, 2003., ''Велика народна скупштина српског народа у Црној Гори'' Подгорица 1918.'', Беране, 2006., ''Развој просвјете и школства у Доњим Васојевићима (са посебним освртом на основне школе у Доњој Ржаници, Калудри, Загорју, Ровцима и Ријеци Марсенића)'', Беране, 2008., ''Мило Кењић са својим батаљоном у борби за слободу и уједињење српскога народа'', Беране, 2010. и ''Преци и потомци'', Беране, 2014. ''Српски народ у Црној Гори кроз вјекове'', Беране 2016. ,''Васојевићи у борби за Српско и Југословенско уједињење од 1914. до 1918. године'' Беране 2018. Књига ''Русија и Црна Гора кроз вјекове'' му је осма књига коју је објавио. Бавећи се проуочавањем историје српскога народа учествовао је на многим научним скуповима и округлим столовима. Објавио је значајан број текстова, чланака и прилога у многим листовима и часописима у земљи и иностранству, у којима се бори против фалсификовања историје српскога народа. Добитник је многих награда, повеља, плакета, захвалница, ордења и признања међу којима: Награде ''21'' јул општине Беране за 2013. Годину које је добило Удружење ратних добровољаца 1912-1918, њихових потомака и поштовалаца Регионални одбор Беране чији је Горан Киковић тада био предсједник. Награде за публистички рад и истраживање из историје Српског народа са територије Васојевића, која носи назив ''Радомир П. Губеринић'', за 2015. годину, одликовање Златни орден првог степена ''Драгољуб Дража Михаиловић'' за несумњиве заслуге и допринос у одбрани Српства и Равногорства, као израз за рад, верност и постигнуте резултате и бројних других, плакета и захвалница, међу којима ''Велике повеље'' Удружења српских књижевника и пјесника Срба у Црној Гори и расејању ''Горска Вила'' са сједиштем у Подгорици, ''Велике српске повеље'' које му је додијелило Удружење ратних добровољаца 1912-1918, њихових потомака и поштовалаца Регионални одбор Беране, поводом 100 годишњице Мојковачке битке и двадесетогодишњице обнове рада Удружења 18. фебруара 2016. Добитник је Козачког- руског одликовања Светог Ђорђа, којег му је уручио козачки атаман из Москве Виктор Заплатин. Од 25. јануара 2018. када добија престижно признање од Савеза писаца Русије ''Златну медаљу А.С.Пушкина за вјерност слову и дјелу'', које су у Црној Гори поред њега добили Митрополит Црногорско-приморски Амфилохије и новинар и књижевник Бранислав Оташевић. Добитник је ''Косметске звезде'' за изузетне зслуге за новинарство у 2018. години које му је додијелило Друштво полицијских ратника Републике Србије 26.маја 2018. у граду Сталаћу. Од 27.јуна 2018. Године је почасни грађанин општине Ћићевц у Србији. 


Од 22. aвгуста 2018. године проглашен је од предсједника Општине Нова Црња Пере Миланкова за почасног грађанина те општине у Војводини-Србија . 


На Видовдан 2018. године Удружење Српских књижевника у отаџбини и расејању са сједиштем у Андријевици додијелило је на традиционалним Видовданским свечаностима у Беранама историчару Горану Киковићу, награду коју је ове године установило под називом ''Лазарево слово'', за истраживање из области Васојевића, борби на очувању Српског језика и ћирилице као и за публицистичко-новинарски рад на афирмацији Српске културно-историјске баштине у Црној Гори у протеклих петнаест година.


Jедан је од оснивача Српског културног центра ''Жупан Првослав''- Беране, члан УО од оснивања, од октобра 2003. до септембра 2005. Био је потпредсједник, а од 2005. до 2010. и вршилац дужности предсједника СКЦ-а. Био је предсједник и оснивач Српског историјско-културног друштва ''Никола Васојевић''-Беране од оснивања 2008. до 2014., главни и одговорни је уредник часописа за књижевност, историју и културу ''Глас Холмије'', члан је Издавачког савјета часописа ''Српско слово'' из Београда, био је члан редакције часописа за обнову српске културе и традиције ''Србобран''-Беране, члан је Удружења српских књижевника у отаџбини и расејању - Београд, Југословенске књижевне заједнице, Удружења српских књижевника и пјесника Срба у Црној Гори и расејању ''Горска Вила'' са сједиштем у Подгорици. Био је предсједник Удружења ратних добровољаца 1912-1918, њихових потомака и поштовалаца Регионални одбор Беране од 21.12. 2001. до 28.06.2014. Сада је почасни предсједник Удружења.Члан је Удружења новинара Црне Горе . Од 2.септембра 2017.године обавља функцију предсједника Српске Народне Одбране Васојевића и Лимске долине. Организатор је многих културних догађаја и традиционалних манифестација као што су: ''Савинданске свечаности'', ''Видовданске свечаности'', ''Дани сјећања на српске јунаке и добровољце'' и многе друге које обиљежавају славну прошлост наших предака и афирмишу Српску културну баштину на простору Васојевића. У два мандата био је одборник у СО Беране и шеф одборничких клубова Српске листе и Нове Српске Демократије, а дужност предсједника Скупштине општине Беране обављао је од 24. марта 2014. до 12.априла 2018.године.Сада обавља дужност потпредсједника СО Беране.
 

29. јануар 2019. година

Време зла - Велички покољ 1944

"ПРАВДА"29.01.2019.

ПРАВДА <<<

 

Време зла - Велички покољ 1944 (ВИДЕО)

 

У  двадесет и трећој емисији емисији "Разбуђивање" гост је био Љубиша Пауновић, један од оснивача удружења "Клуб Велика".
 

Покољ у Великој (Фото: Архивка фотографија)

 

Љубиша Љуба Пауновић је Србин који је рођен у Плаву 1969. године, на сјевероистоку Црне Горе. Његови преци су живјели на планини Чакор у селу Велика, на путу између Андријевице и Плава. Ово село се налази на тромеђи Републике Србије, Црне Горе и Албаније.  Вијековима насељено православним Србима који су опстајали упркос налетима страних завојевача. Борба са природом је свакодневна. Данас село Велика броји нешто више од 400 мјештана, иако се процењује да Величана и њихових потомака има скоро 10.000 од Аљаске до Аустралије.

 

Први помени села Велика су још почетком 14. стољећа када су Србијом управљали Немањићи. Од давнина је познато да је Велика била део метеха (црквеног добра) манастира Високи Дечани. Турци су у 15. стољећу дошли у Велику и освојили је. Миграције становништва су од тада биле честе. Два пута у великим сеобама. Бележи се и то да је 1850. године у селу Велика основана школа на српском језику, друга на територији Црне Горе.

 

 

Велика је опстајала и доживјела ослобођење почетком 20. стољећа, тачније Величани су, како Љуба Пауновић тврди први започели Први балкански рат борбом са Турцима 27. септембра 1912. године... Величани су такође припадали Доњовасојевићком батаљону и учестовали у борбама код Скадра, када је тај град и ослобођен, а касније политичким играма дат Кнежевини Албанији. Поред тога, Величани су бранили Српство у чувеној Мојковачкој бици на Божић 1916. године. Послије Првог свјетског рата Велика је доживјела процват у доба Краљевине СХС. Било је то богато село са људима који су били вредни и честити домаћини.

 

Срећа није дуго трајала Величанима јер је у априлу 1941. године након агресије Сила Осовине на југославенску краљевину село Велика је потпало под италијанску зону утицаја, односно припојено је тзв. Великој Албанији. У самој околини било је појединачних убистава и злочина током Другог свјетског рата, али је Велику задесио страшан покољ 28. јула 1944. године. Тог дана више хиљада нацистичких војника из СС јединица "Принц Еуген" и "Скендербег"  је окупирало село Велика и убили су више стотина мјештана. Процењује се од 428 па до 680 имена српских жртава.

 

Након Другог свјетског рата о овом злочину мјештани Велике су морали да ћуте у име братства и једниства, као и у другим српским земљама. Комунистичке власти су подигле скороман споменик мрамор где тешко да путник намерник може да схвати какав ужас се догодио тог несрећног 28. јула 1944. када су читаве породице Живаљевића, Пауновића, Јокића, Гојковића и др. нестајале у пламену својих запаљених кућа. Дјеца су убијана хладним оружјем... тако да овај покољ у Велици има све елементе геноцида, према Женевској конвенцији из 1948. године.

 

СПЦ је тек 1994. године, на педесету годишњицу почела да гради цркву у селу, која је освештана 2001. године, а Велички мученици су канонизовани 2014. године, на седамесету годишњицу злочина.

 

Удружење "Клуб Велика" је 2012. године основан са два циља, да промовише развој и опстанак села Велика, али и да расветли многа питања о Величком покољу из 1944. године, за шта је формиран посебан тим људи.

 

У овом планинском селу где владају оштри климатски услови пре пар година обновљене су некадашње Чакорске игре, сеоска надметања у традиционалним спортским играма која заокупља пажњу, не само мјештана већ и читавог региона. Крајем јула сваке године се ова манифестација одржава у селу Велика, код Плава.

 

 

Прва донација за Величку библиотеку у 2019. години књижевнице и др Весне Радусиновић

 

 

17. јануар 2019. година

СЕОСКА КУЋА КЊИГА ИМА СВОЈ САЈТ

"ДАН"14.01.2019.

 

ДАН <<<

 

NVU „KLUB VELIKA” USPJEŠNO OFORMIO BIBLIOTEKU U VELICI

 

Seoska kuća knjige koja ima svoj sajt

 

Seoska kuća knjige koja ima svoj sajt

 

Jedinstven je i ambiciozno zamišljen i najnoviji projekat Kluba Velika - emisija „Uživo - Da se vidimo” iz veličke Biblioteke. Cilj projekta je osnaživanje stanovništva, prvenstveno mladih, medijskim sadržajima i informacijama koje ističu pozitivne primjere i ukazuju na mogućnosti razvoja

 


 

plavskom selu Velika već četiri godine radi Biblioteka koja je jedna od najvećih u ruralnom području Crne Gore. To je jedan od najznačajnijih projekata iz ambicioznog dugoročnog programa Nevladinog udruženja (NVU) „Klub Velika”, kojim predsjednik Gojko Knežević, velikim entuzijazmom i uz pomoć dobrotvora, želi da pokrene oživljavanje odavno zapostavljenog zavičaja.


Inicijativu za osnivanje Biblioteke klub je, ističe Knežević, pokrenuo 2014. godine, u sklopu obilježavanja 150 godina od osnivanja škole u Velici. Namjera zavičajnog udruženja je da se ovim projektom doprinese jačanju i očuvanju kulturnog i jezičkog identiteta, najviše se bazirajući na snaženju veza između žitelja Velike i okolnih sela, sa svojim višestruko brojnijim raseljenim sunarodnicima, kaže Knežević.


- Na javni poziv kluba Velika za akciju prikupljanja knjiga, odazvalo se više od 200 pojedinaca i pedesetak izdavačkih kuća, ustanova i preduzeća iz Crne Gore, Srbije, Republike Srpske, Hrvatske i Makedonije, koji su za četiri godine veličkoj biblioteci darovali oko 10.000 knjiga. Fond biblioteke se, takoreći, svakodnevno uvećava. Uz veliki trud volontera kluba, sve knjige su preuzete i popisane, a uz pomoć donatora, kao i sredstvima koje je klub Velika osvojio na konkursima domaćih i međunarodnih organizacija, bilioteka je opremljena policama, namještajem i najsavremenijom opremom: računarima, skenerima, štampačima. Veliku podršku osnivanju veličke biblioteke pružio je plavski Centar za kulturu kroz neke vidove stručne pomoći i, naročito, ustupanjem prostorija u seoskom domu, uz zahvalnost centru - ističe Knežević.


U toku su razgovori sa ovim Centrom o dugoročnoj saradnji, kako bi se stvorili uslovi za nesmetan rad biblioteke, što pored pomenutog prostora, podrazumijeva i njeno statusno rješenje i pitanje kadra, budući da je, zbog finansijskih ograničenja, do sada samo povremeno i to volonterski angažovan bibliotekar-knjižničar, dodaje Knežević.


- U Klubu su naročito ponosni na zavičajni dio biblioteke, u kome se nalaze stručne knjige o Velici ili one u kojima se selo spominje još od najstarijih istorijskih izvora, kao i djela čiji su autori Veličani. U zavičajnom opusu trenutno je više od 450 knjiga, novina, zapisa i raznih dokumenata o Velici, od oko 300 različitih autora, među kojima je pedesetak Veličana. Ove knjige su prikupljane lično od autora ili porodica onih koji više nijesu živi, kao i iz drugih biblioteka, izdavačkih kuća, a mnoge su i kupljene na javnim i internet aukcijama. Klub poziva i dalje sve Veličane i prijatelje da u plemenitoj akciji prikupljanja knjiga i realizaciji ove po svemu jedinstvene ideje pomognu tako što će biblioteci pokloniti knjige, ili aktiviste ovog NVU uputiti na naslove u kojima se pominje Velika ili knjige čiji su autori porijeklom s ovih prostora. Posebno su nam dragocjene naučne studije, disertacije, zbornici, diplomski i drugi radovi sa temama o Velici - poručuje Knežević.


Svjesni da je nastupilo novo doba i uviđajući sve prednosti interneta, u klubu se trude da i velička Biblioteka ide u korak s vremenom, pa su, kaže član Upravnog odbora Ljubiša Paunović, izradili sajt www.velikabiblioteka.com, što je prvi sajt neke seoske biblioteke u Crnoj Gori. Na sajtu se kaže redovno izvještava ne samo o događajima vezanim za biblioteku, nego i novostima i kulturnim dešavanjima u Velici i okolnim selima, a na njemu je i evidencija knjiga koje se nalaze u biblioteci, tako da je omogućen i elektronski uvid u knjižni fond.


- Jedinstven je i ambiciozno zamišljen i najnoviji projekat Kluba Velika - emisija „Uživo - Da se vidimo” iz veličke Biblioteke. Cilj projekta je osnaživanje stanovništva, prvenstveno mladih, medijskim sadržajima i informacijama koje ističu pozitivne primjere i ukazuju na mogućnosti razvoja u zajednici, u kojoj se realizuje. Namjera Kluba je da kroz ovaj projekat ukazuje na potrebe i probleme stanovništva Velike i okolnih sela, kako u očuvanju kulturnog i jezičkog identiteta, tako i u oblasti privrednog razvoja, a sve u cilju poboljšanja položaja stanovništva na području sjevera Crne Gore. Prenos emisija može se pratiti putem interneta: Sajt www.velika.me, FB - Klub Velika, YouTube - Klub Velika canel. -pojašnjava Paunović, dodavši da su projekat pomogli Ministarstvo kulture Republike Srbije i kompanije Informatika (Beograd), i M-TEL (Podgorica).


N.V.

 


 

Raznovrsni kulturni programi u Biblioteci


Član Upravnog odbora Kluba Velika Miodrag Brković, zadužen za projekte, kaže da je za kratko vrijeme u biblioteci održano više uspješnih promocija, književnih večeri i tribina, koje su za ovdašnje uslove bile veoma posjećene, čak više i od mnogih ovakvih manifestacija u mnogo razvijenijim i većim gradskim sredinama. Protekle godine prvi put je dodijeljeno i književno priznanje - četvrta nagrada „Vojislav Brković” pjesniku Veselinu Mišniću.


- Prethodne tri godine ova nagrada je uručivana u Kragujevcu i Beogradu, a ovog ljeta je to upriličeno u Velici, u sklopu obilježavanja 73. godišnjice od nacističkog genocida u ovom selu, koji se smatra jednim od najstravičnijih zločina u Drugom svjetskom ratu na prostoru bivše Jugoslavije, pa i šire - kaže Brković, podsjećajući da je za pamćenje i pozorišni događaj u sklopu „Čakorskih igara”. Tada jebeogradski glumac Aleksandar Saša Dunjić izveo monodramu „Mudri i junački vojvoda Janko Katić”.

25. децембар 2018. година

Selo od 400 meštana i 10.000 knjiga

"Новости"24.12.2018.

НОВОСТИ <<<

 

Meštani Velike ponosni na trud uložen u očuvanje kulturnog i jezičkog identiteta

 

 

Već četiri godine NVO Klub Velika, s namerom da očuva kulturni i jezički identitet istoimenog kraja, vredno sakuplja knjige i uz trud volontera ih uredno pakuje na police veličke biblioteke. Za ovo vreme bogatstvo riznice pisane reči, dostiglo je više od 10.000 knjiga, čime je ova biblioteka postala najveća seoska zbirka knjiga u Crnoj Gori. Meštani su ponosni i na sajt, kao i na realizaciju direktnih prenosa TV emisija iz veličke biblioteke. Poseban kuriozitet je to što selo ima samo 400 stalnih stanovnika, smešteno je u jednoj od najnerazvijenijih opština, na tromeđi Srbije, Albanije i Crne Gore, bez razvijene infrastrukture.

 

U biblioteci su posebno ponosni na zavičajni deo biblioteke.

 

- U ovom delu nalazi se više od 450 knjiga, novina, zapisa i raznih dokumenata o Velici, sa više od 300 naslova različitih autora od kojih je 50 Veličana - kaže za "Novosti" predstavnik Kluba Velika Miodrag Brković.

 

U Klubu se trude da i velička biblioteka ide u korak s vremenom. Izrađen je sajt www.velikabiblioteka.com koji se koristi i kao glasilo za redovno izveštavanje o svim događajima u ovom i okolnim selima. A od sredine 2018. iz veličke biblioteke se emituju i TV emisije.

 

- Počeli smo sa realizacijom direktnih prenosa TV emisija pod nazivom "Da se vidimo - uživo", sa ciljem osnaživanja stanovništva, prvenstveno mladih - dodaje Brković. - Sadržajem ukazujemo na potrebe i probleme, a sve u cilju poboljšanja položaja stanovništva na području severoistoka Crne Gore.


Клубу Велика стигла је 6. децембра прва новогодишња честитка. Уз најљепше жеље за здравље и срећу свих Величана у 2019-ој години, Небојша Јокић, из Холандије, послао је 300 евра. И овом новчаном донацијом он је подржао активности Клуба које су од општег добра за Велику и Величане који у њој стално живе.

 

Управа Клуба најискреније захваљује на поклону и подсјећа да је Небојша Јокић и раније, и то самоиницијативно, новчаним прилогом дао свој допринос пројектима оживљавања Завичаја његовог оца Страшимира Лаловог. На тај начин, он личним примјером показује да Велику није довољно вољети ријечима, него је драгоцјено и да у њу свако уложи према могућностима - било то и симболичним износом новца, било интелектуалним или физичким радом.

 

У жељи да заједнички и сложно унапређујемо услове за живот у нашој Велици, свим Величанима гдје год да су нека Нова 2019. година буде испуњена здрављем, успјесима и радошћу.

 

Управни одбор Клуба Велика

06. децембар 2018. година

ОД ИГАЛА ДО УЛЦИЊА 147 ПОРОДИЦА ИЗ ВЕЛИКЕ

"DAN"-05.12.2018.g.

DAN <<<

 

PREMA PODACIMA NVO „UDRUŽENJE VELIČANA CRNOGORSKOG PRIMORJA”

 

Od Igala do Ulcinja 147 porodica iz Velike

 

Predsjednik ove Momčilo Stešević kaže da najmanje Veličana ima u Ulcinju, svega dvije-tri porodice, a najviše ih je u Kotoru, Tivtu, Budvi, Herceg Novom i Baru KOTOR - Od Igala do Ulcinja živi 147 porodica koje vode porijeklo iz plavskog sela Velika, podaci su Udruženja Veličana Crnogorskog primorja, čije je sjedište u Kotoru. Predsjednik ove NVO Momčilo Stešević kaže da najmanje Veličana ima u Ulcinju, svega dvije-tri porodice, a najviše ih je u Kotoru, Tivtu, Budvi, Herceg Novom i Baru.


- I taj broj iz godine u godinu raste. Naše udruženje ima 180 članova koji imaju pristupnicu. Prostorije. nažalost, nemamo, već smo podstanari kod našeg Vukajla Jokića, gdje nam je arhiva i statut. Što se tiče saradnje sa Opštinom Kotor, ona je dosta skromna, a pomoć nikada dosad nismo imali. Nismo ni tražili, ne znam da li je to naša skromnost ili smo toliko pošteni, ne znam kome da se obratimo. Snalazimo se s našim sredstvima, pa ako bude zatrebalo tražićemo... Ako budu dali dobro je, a ako ne idemo dalje, rekao je za „Dan” Stešević koji je minulog vikenda (subota 1. decembar) u ime domaćina pozdravio okupljene zemljake na manifestaciji „Veče Veličana” održanoj u prčanjskom Domu kulture. Okupljanje se organizuje već petu godinu zaredom i već je postalo tradicija. Svake prve subote u decembru u Kotoru se sretnu Veličani rasuti duž Primorja, druže se, razmijene novosti iz zavičaja, a uz bogatu trpezu i note muzičara Sava Ćetkovića, dočekaju i goste iz mjesta koja su u susjedstvu Velike: Šekulari, Gornja Ržanica, Brezojevice, Murino, kao i članove klubova „Velika” iz Velike i „Velička kapetanija” iz Podgorice.


-To su naši prijatelji, braća maltene. Što se tiče sredstva za manifestaciju, sve smo sami finansirali. Članovi udruženja na godišnjem nivou plaćaju članarinu po 10 eura, a za večeras smo za ovo okupljanje svi dali po 10 eura po domaćinstvu. Inače, naši ljudi se bave raznim profesijama, ima ih od fizikalca, pa do profesora doktora. Ja sam penzioner i u Kotoru živim već 40 godina, a ovdje sam došao odmah poslije zemljotresa 1979. godine, navodi Stešević, dodajući da često posjećuje rodno selo, gdje se svake godine održavaju „Čakorske igre”, a traju tri dana tokom kojih se učesnici nadmeću u različitim sportskim disciplinama: vuči konopa, fudbalu u pijesku, tenisu, ali i u skokovima sa limskog mosta.


-U Veliku, inače, u toku godine dolazi dosta mlađe populacije, najviše iz naše zemlje, a zatim iz Srbije i tada selo živne. Pomažemo koliko možemo za crkvu, groblje, kapelu, a sada treba da renoviramo staru školu. Uglavnom, odazovemo se onoliko koliko smo u mogućnosti. Rodna gruda nam je uvijek u srcu, tako je bilo uvijek i ostaće tako, poručuje Stešević.


Da su Veličani prihvaćeni na Primorju, ističe profesor francuskog jezika Nikolaj Knežević koji se u Budvu doselio 1999. godine, gdje je i formirao porodicu.


- Lično nikada nisam imao problema, čemu svjedoči i činjenica da sam jedan od osnivača Kluba za podvodni ribolov u Crnoj Gori, osnovanog u Budvi prije deset godina. U Budvi živi dosta Veličana, družimo se često, kazao je Knežević za „Dan”, navodeći da je okupljanje u Kotoru za njih izuzetno važno.


- U današnjem svijetu podjela po svim osnovama, jako je važno da održimo jedinstvo i da ono što nas veže, a to je ljubav prema našem zavičaju jednostavno briše te razlike, da pomažemo jedni drugima, istakao je on, dodajući da u Veliku odlazi dosta često, budući da mu tamo živi otac.


Ukazuje na sve prisutnije iseljavanje stanovništva iz Velike, ali i iz svih krajeva na sjeveru zemlje do čega je, smatra, dovela pogrešna politika koja se decenijama vodi.


- Svjedoci smo povećanja broja stanovnika na Primorju gdje ljudi dolaze u potrazi za poslom, lakšim životom. Velika je među prvima u Crnoj Gori, još 1864. godine, imala osnovnu školu i imala je mnogo više stanovnika nego danas. Stanovništvo koje je gore ostalo živi u usitnjenim porodicama, dakle više ne živimo u velikim porodicama, u porodičnim zadrugama, i ostao je vrlo mali broj mladih ljudi, nekoliko porodica... Velika obuhvata čitav podčakorski region, od Murina do Plava sa veliki brojem zaselaka. Mislim da bi jednom mudrom politikom, dakle izdvajanjem sredstava za motivisanje ljudi da ostanu na selu, da se bave organskom proizvodnjom, Vlada mogla da doprinese zaustavljanju iseljavanja. To nije slučaj samo sa Velikom već i sa kompletnim sjeverom, jer je stanje se lošije, kazao je Knežević koji je i potpredsjednik Sindikata prosvjete Crne Gore.

B.M.



U rodoslovu Kneževića preko 2.000 imena



-Svi mi, Veličani, posebno smo vezani za svoj rodni kraj, bez obzira na to gdje se nalazimo. Pored ovog skupa, imamo i skup bratstva Knežević, a na osnovu istorijskih podataka i zapisa s početka ovog vijeka izradili smo precizan i detaljan rodoslov od 1650. godine do današnjeg dana. Svake godine, poslednje nedjelje u junu, okupljamo se u seoskom domu u Velici. Među nama su ljudi svih zanimanja, mislim da smo osim balerine i kosmonauta imali bukvalno sve profesije, što nije ni čudo jer taj rodoslov broji preko dvije hiljade imena, pohvalio nam se Nikolaj Knežević.

06. септембар 2018. година

Један догађај са летњег распуста

 

Јован (Миодраг) Брковић

Ученик трећег разреда оснвне школе Вук Караџић у Београду

 

Тема рада: "Један догађај са летњег распуста"

 

 

Чакорске игре 2018 - трка у џаковима

06. август 2018. година

Горњој Ржаници пехар и јагњеће печење

"POBJEDA" 02. 08. 2018.g.

 

02. август 2018. година

ТРИЈУМФ ГОРЊЕ РЖАНИЦЕ И ИГОРА ГОЈКОВИЋА

"DAN" 01. 08. 2018.g.

DAN <<<

ZAVRŠENA TREĆA REGIONALNA SEOSKA OLIMPIJADA „ČAKORSKE IGRE”

 

Šampioni "Čakorskih igara" ekipa Gornje Ržanice

 

Atraktivna disciplina skok sa Novšićkog mosta, koja se tradicionalno organizuje pod nazivom "Skokovi za nezaborav", održana je na insistiranje hrabrih plivača, koji su vještine skakanja pokazali prkoseći hladnoj vodi nabujalog Lima, kazao je Gojko Knežević

 

Na obodu Velike, održana je dvodnevna, treća po redu rrgionalna seoska olimpijada tradicionalnih sportskih i viteških disciplina, pod nazivom "Čakorske igre". Organizator olimpijade bilo je NVU "Klub Velika", a generalni sponzor kompanija "Zaječarska pivara".


Kako je za "Dan" saopštio predsjednik "Kluba Velika" Gojko Knežević, uprkos tome što je u julu na području Velike i okoline svakodnevno padala kiša, olimpijada je okupila četrdesetak takmičara u pet ekipa, čije je nadmetanje stalno pratilo oko dvjesta najupornijih navijača, a povremeno i više od hiljadu ljubitelja sporta i netaknute prirode. Svi oni su imali mogućnost da se okrijepe domaćim specijalitetima na štandu porodice Sena Vučetića, i osvježe zaječarskim pivom i sokovima, u kući "Čakorskih igara", nukleusu budućeg turističko-sportskog centra.


- Atraktivna disciplina skok sa Novšićkog mosta, koja se tradicionalno organizuje pod nazivom "Skokovi za nezaborav", održana je na insistiranje hrabrih plivača, koji su vještine skakanja pokazali prkoseći hladnoj vodi nabujalog Lima. Najbolji je bio Igor Gojković, odmah za njim Petar Labović, a treće mjesto pripalo je Miroslavu Simonoviću. Svima njima "Klub Velika" obezbijedio je novčane nagrade. U ekipnom takmičenju, najuspješnija je bila reprezentacija Gornje Ržanice, kojoj je, pored pehara, pripala i najvrednija nagrada: jagnjeće pečenje i majice, kao i četiri paketa zaječarskog piva. Kapitenu najbolje ekipe Bratislavu Otaševiću pripala je specijalna nagrada -skupocjeni ručni sat, dar renomirane beogradske firme "SL Jokić". Ekipa Novšića osvojila je drugo mjesto i nagradu od četiri paketa zaječarskog piva, a paket manje dobili su trećeplasirani takmičari Brezojevica - saopštio je Knežević.


Da nadmetanje protekne u pravom sportskom duhu i druženju, osim takmičara, potrudili su se i sudija Đoko Marković i koordinator takmičarskih disciplina Damjan Otašević, kao i članovi organizacionog odbora Jovan Petrović, Veličko Tomović, Ljubo Paunović i drugi ativisti.


- Prilikom uručenja nagrada, član Upravnog odbora "Kluba Velika" Miodrag Brković zahvalio je organizatorima i učesnicima olimpijade, izrazivši zadovoljstvo i zbog toga što su "Čakorske igre" održane uprokos nestabilnim vremenskim prilikama koje su, očekivano, odvratile veći broj i takmičara i gledalaca, a zbog čega je i redukovan program takmičarskih disciplina.


- Prevlačenje s grede, na primjer, održano je na suvom, umjesto na vodi Lima, što je neuporedivo atraktivnije. Izostale su i šlaufijada i biciklistička trka Čakor-Mokra-Velika-Novšićki most - pojasnio je Brković, naglasivši da je organizatoru manifestacije najvažnija bezbjednost takmičara i posmatrača.


Inače, "Čakorske igre" i ambiciozno planirani turističko-sportski kompleks kod Novšićkog mosta trebalo bi da postanu centar okupljanja Veličana i ostalih žitelja gornjopolimskih sela.


N.V.

 

01. август 2018. година

KOD MOSTA U NOVŠIĆU POČELE ČAKORSKE IGRE

"DAN" 31. 07. 2018. g.

DAN <<<

NADMETANJE OTVORIO FUDBAL NA PIJESKU

 

Igre startovale fudbalom na pijesku

 

Velika“, na adekvatno uređenom terenu kod mosta na Limu u Velici -zaseoku Novšiće, u nedjelju je po­če­la re­gi­o­nal­na se­o­ska olim­pi­ja­da tra­di­ci­o­nal­nih na­rod­nih di­sci­pli­na pod na­zi­vom „Ča­kor­ske igre”. Ma­ni­fe­sta­ci­ja je otvo­re­na odigravanjem fudbalske utakmice na pijesku između ekipa Brezojevica i Novšića.


Član Upravnog odbora NVU „Klub Velika“ Ljubiša Paunović istakao je da je koncept olimpijade dvodnevan, s ciljem da se proširi na sedam dana. Pojasnio je da su „Čakorske igre” predviđene kao nadmetanje između reprezentacija sela, a ideja je da dođu i predstavnici i navijači, jer je cilj igara, pored sporta, i promovisanje druženja, zdravog života i proizvoda iz tog kraja.


- Trudili smo se da uvrstimo pomalo neobične, tradicionalne sportske discipline, kao fudbal na pijesku, skokove sa limskog mosta u Novšiću, šlaufijadu, „plivaj i penji se” (plivanjem se ide do konopa zakačenog za most, onda uz konop dok se most ne dotakne rukom, i nazad u vodu), guranje s grede na vodi, zatim skok udalj, kamena s ramena, trku u džakovima za djecu do 12 godina. Ovaj teren za fudbal na pijesku je prvi stalni teren za tu vrstu sporta u Crnoj Gori. Postoje takvi tereni u primorskim gradovima, ali se završetkom manifestacija pretvaraju u plažu, a ovaj je stalan. Igre su otvorene fudbalom između selekcija Brezojevica i Novšića, a pored njih takmiče se i Velika, Mašnica, Gornja Ržanica, Pepiće, i jedna ekipa iz Berana. Loše vrijeme malo nam je pokvarilo ambijent, ali ćemo, nadam se, aktivnosti sprovesti po planu. Igre su koncipirane tako da se prvi dan izvode kvalifikacije, drugi finalna takmičenja, a pobjednik olimpijade je selo koje sakupi najviše poena iz svih disciplina - precizirao je Paunović.


Organizator se potrudio da na manifestaciji budu i štandovi za izlagače domaćih prehrambenih proizvoda, kao i ručne radinosti, ali i kutak za osvježenje raznim napicima.


Tako je poznati duborezac, likovni umjetnik i poljoprivredni proizvođač Milun Tomović na svom štandu izložio dio svojih duboreza i druge radove i proizvode.


-Tu su „Bijeli anđeo” i slika „Kosovka djevojka”, drvene posude za više vrsta jela, travarice s medom - ljekovite rakije koju godinama proizvodim, liker od maline koji sam spravio ovih dana. Izložio sam i pletiva, rad moje majke i supruge. Kome se šta svidi, može i da kupi -ističe Tomović.


Veličanka Rajka Vučetić izložila je domaće pite, kolače, patišpanj, mladi i stari sir, borovnicu, jardum, da posjetioci pogledaju, ali i da kupe i zaslade se zdravim domaćim proizvodima. Interesovanje je bilo veliko, što je vrijednu domaćicu učinilo srećnom i ponosnom.


N.V.


Guslar iz Novog Sada oduševljen igrama


Na manifestaciji se našao i Novosađanin Miloš Kovačević, koji je došao kod rodbine i prvi put prisustvuje jednoj ovakvoj fešti. Ne krijući zadovoljstvo viđenim, obećao je da će se potruditi da dođe i narednih godina i da uživa u sportskim nadmetanjima. Inače, Kovačević je guslar koji bi mogao i da nastupi na manifestacijama koje su česte u ljetnjim mjesecima.

25. јули 2018. година

Потомци још памте злочин

"Новости"24.07.2018.

НАСТАВАК РАДОВА НА ФОРМИРАЊУ И УРЕЂЕЊУ СПОРТСКО - ТУРИСТИЧКОГ ЦЕНТРА У ВЕЛИЦИ И ПРИПРЕМА ЗА ЧАКОРСКЕ ИГРЕ 2018.

 

Кухињско-санитарни простор

  

Члан Клуба Раде Стешевић урадио је водоинсталацију у објекту, а предстоји рад на вањској инсталацији, коју ће завршити након што се, наредних дана, ископају канали до бунара и септичке јаме.Помогли су му Стефан Бјелановић и Величко Томовић.

 

 

Сено Вучетић донаторски је, уз помоћ браће Томовић, излио доњу плочу кухиње и санитарних просторија, а Братислав Баћо Гојковић сазидао је, уз помоћ синовца Младена, преградни зид и „бацио“ грезу на зидове.  Након тога је члан Клуба Радоман Симоновић обавио завршне радове на електроинсталацијама. Баћов син Симо Гојковић омалтерисао је зидове депаданса.

   НАСТАВАК РАДОВА НА ФОРМИРАЊУ И УРЕЂЕЊУ СПОРТСКО - ТУРИСТИЧКОГ ЦЕНТРА У ВЕЛИЦИ И ПРИПРЕМА ЗА ЧАКОРСКЕ ИГРЕ 2018.

 

БУНАР ЗА ТЕХНИЧКУ ВОДУ

 

Плавска фирма "ЕТ - Енчо транс" донирала је Клубу Велика 400 евра у виду копања бунара за Кућу Чакорских игара код Новшићког моста.

 

Радове је моћним булдозером извршио Еско Шабовић, пријатељ Клуба, који је и минулих година помагао
 у равнању терена за Туристичко-спортски центар.
 Клуб је веома захвалан на донацији, чија вриједност превазилази новчани износ.

 

 

У постављању цијеви (каца) у бунар помогли су пријатељи Клуба Дамјан и Милош Оташевић (из Горње Ржанице) и чланови Велибор и Величко Томовић.



 

НАСТАВАК РАДОВА НА ФОРМИРАЊУ И УРЕЂЕЊУ СПОРТСКО - ТУРИСТИЧКОГ ЦЕНТРА У ВЕЛИЦИ И ПРИПРЕМА ЗА ЧАКОРСКЕ ИГРЕ 2018.

 

Постављање плочица

  

Клуб Велика наставио је, недавно, завршне радове на уређивању Спортско-туристичког центра у Велици.

Постављене су плочице у Кући Чакорских игара код Новшићког моста на Лиму, које је поклонио Александар Ацо Јокић, а радове су обавили Драгољуб Симоновић и Љубо Ђуричанин, уз помоћ Сена Вучетића.

Вриједност ове донације је 600 евра, на чему смо веома захвални Ацу Јокићу, који увијек помаже Клубу у напорима за унапређивање услова за живот у нашем заједничком Завичају.

 

 

Београдска фирма ИНФОРМАТИКА а.д. која у склопу свог предузећа има и издавачку дјелатност, поклонила је за Величку библиотеку 29 књига, по један примјерак свих својих издања.

 

 

Подсјећамо да је Информатика а.д. у априлу ове године, донирала Клубу Велика изузетно вриједну наменски кофигурисану компјутерску опрему за реализацију преноса промоција, предавања и осталих емисија из Величке библиотеке - уживо, преко интеренета, у окјвиру поројекат "ДА СЕ ВИДИМО - УЖИВО".

 

 

Истичемо да су Клуб Велика и Информатика, Уговором о Пословно - техничкој сарадњи, који је потписан у априлу 2018.г. најавили ширу сарадњу у областима рада Клуба, због чега су из Информатике најавили још једно пријатно изненађење за Величане.  

 

26. јун 2018. година

Саопштење Клуба Велика

 

Обавјештавамо све Величане и све оне који се осјећају пријатељима Велике, да "Клуб Велика" у наредном периоду обуставља активности на следећим пројектима:

1. БЕБАМА ВЕЛИКЕ - КЛУБ ВЕЛИКА
2. КОМПЈУТЕРИ ЗА ЂАКЕ ПРВАКЕ
3. НАЈБОЉА СЕОСКА АМБУЛАНТА
4. СТИПЕНДИЈА ЗА НАЈБОЉЕ ВЕЛИЧКЕ СРЕДЊОШКОЛЦЕ

 

Разлог за овакву одлуку је незаинтересованост локалног становништва и Величана у расејању, као и многобројне опструкције које превазилазе наше племените намјере.

 

До сада је за ове акције Клуб Велика обезбиједио:

 

- 2 пакета за новорођене Величане у вриједности 200 евра

- 21 - школски рачунар у вриједности 8.400 евра

- Опрема за амбуланту  у вриједности 3.350 евра

- Стипендија за једног ученика у вриједности 500 евра


УКУПНО: 12.450 евра

У Велици - 24.06.2018 године

 

У Долима у Пиви, мјесту гдје је 1943. године фолксдојчерска јединица "Принц Еуген" за сат убила 520 људи, међу којима и 107 дјеце, одржан је помен жртвама. Свету архијерејску литургију служио је епископ будимљанско-никшићки владика Јоаникије са свештенством, а на мјесто страдања окупио се већи број Пивљана.

 

Са њима су били и побратими из Велике под Чакором, које је зближила иста невоља и исто страдање. Тамо је иста СС јединица за два сата 28. јула 1944. године убила на најсвирепији начин 450 људи, жена и дјеце. У име братства Брковић овогодишњег домаћина црквено-народног саборовања у Велици, сабору се обратио Мирослав Брковић.

 

Преосвећени Владико

Часни оци

Драга браћо и сестре из страдалне Пиве

Даме и господо

 

Долазимо из напаћене Велике, али часне и велике, па имам част и задовољство што могу у име Величана и овогодишњих домаћина црквено-народног саборовања у Велици братства Брковић да вас све присутне најсрдачније поздравим.

 

Драга браћо Пивљани браћо по крви и вјери Светосавској, браћо по истој судбини, по несрећама и страдањима. Те заједничке судбине су нас спојиле, па смо прије неку годину постали побратими а данас нас призваше мученичке жртве овде у Долима да присуствујемо јединственом парастосу сјећања на најмилије и најхрабрије, чијим је животима Пива скупо плаћала своју  слободу. У мени који сам овдје први пут мијеша се немир и поштовање јер је ово свето мјесто.  Присјећамо се у Долима крволочно бездушне руље, комшија издајника претежно са ових простора а из састава фашистичко усташке ,,Принц Еуген,, дивизије који су на најбестијалнији начин на данашњи дан 1943, године поморили њих 520 дјеце жена и стараца, а у Велици 28. јула 1944. злочиначке дивизије ,,Принц Еуген,, и ,,Скендербег,, потпомогнуте домаћим издајницима и њиховим слугама балистима са Косова и вулентарима из Плава и Гусиња помориле око 500 жена, дјеце и стараца. Међу нама је данас овдје наш владика Јоаникије па смо се сви заједно помолили новомученицима овде у Долима, жртвама највећег ужаса који подсјећа на непобедивост народа. Иако је протекло много година од тог ужаса у срцима свих нас осјећа се туга и молитва за мученичку смрт невиних у паклу Доли. Јечале су ове пивске долине од дечије писке и јаука. Овдје данас и мртви говоре о јуначким подвизима Пивљана.

 

Браћо Пивљани, имали смо исте злочинце и ви у Долима и ми у Велици заједно се осјећамо и данас тужни кад се присјећамо на мученичку смрт наших најмилијих над којима су неки људи боље речено нељуди бестијали на овим просторима и просторима Велике. Стално се питам ко октоти такве скотове. Довољно је да се присјетимо младих дјевојака Јаглике и Софије из Доли а из Велике шестогодишњег Мата и тринаестогогодишњег Тома. Само приче о њиховим судбинама раздиру душу и парају срца.

 

Наша драга браћо и сестре васкрсава  свијест код нас да смо дужни да памтимо прошлост као подлогу наше садашњости и будућности.

 

Драга браћо и сестре кад је дошла слобода у Долима и Велици није имао ко да јој се радује зато морамо знати да смо животом побиједили смрт. Желимо да се у Долима и Велици убудуће чује плач дјетета у мајчином наручју, хоћемо више вјенчања и крштења. Желимо сваку срећу и напредак.

 

Вас драга браћо Пивљани и остале присутне братство Брковић позива да се и ове године саберемо испред цркве Светих мученика Кирика и Јулите у Велици 28. јула на молитвеном сабору. Мученицима у Долима и Велици нека је јечнаја памјат".

 

 

 

Породица Љубомира Јефтовог Пауновића, донирала је 200 евра, Клубу Велика за активности које се планирају у наредном периоду.

07. Mмaj 2018. година

Величани траже излаз из сиромаштва

"Новости"06.05.2018.

НОВОСТИ <<<

 

Невладино удружење “Клуб Велика” би да олакша живот мештанима села страдалника

 

ОСТВАРИВАЊЕМ свог амбициозног дугорочног програма рада, невладино удружење “Клуб Велика” на најбољи начин показује да, упркос бројним ограничењима и недаћама, оживљавање Велике под Чакором, најзапостављенијег села у неразвијеној плавској општини, није “немогућа мисија” ако се својски удруже мештани и они знатно бројнији који су се за послом растурили по свету. Клуб је настао као израз вишедеценијске жеље групе ентузијаста да се формира завичајна и искључиво нестраначка организација, која би све Величане сабрала на тешком, практично пионирском задатку, боље рећи пилот-пројекту очувања овог села у сиромашном и пограничном подручју јер, данас Велика, просто, не личи на себе.

 

 

Овако, поводом шесте годишњице оснивања овог удружења, за “Новости”, говори председник Гојко Кнежевић. И подсећа да је уочи Другог светског рата, у којем је изгубила трећину - највише у геноциду СС дивизија “Принц Еуген” и “Скендербег” 28. јула 1944. велика имала 2.000 мештана. За седам деценија број становника је седам пута смањен. Тренутно овде живи тек нешто више од 300 људи.

 

Миодраг Брковић                       Гојко Кнежевић

 

ЈЕДАН од оснивача Клуба и координатор за развојне пројекте, Миодраг Брковић наглашава да су у програму рада дефинисани основни правци опоравка Велике и суседних села, у чему се главни потенцијали развоја виде у пољопривреди и специфичној туристичкој понуди.

 

- Започели смо два приоритетна пројекта. Први је формирање заштићеног природног добра - Парка природе Чакор, који би обухватио око 100 квадратних километара на три општине (Беране, Андријевица и Плав) и изградња Визиторског центра на Чакору. Овај пројекат, поред елемената свеобухватне заштите, садржи и детаљан план развоја туризма. Поред функције мониторинга, едукације, превентиве и заштите, Визиторски центар Чакор представљаће централно привредно и информативно-туристичко место - објашњава Брковић.

 

“Клуб Велика” је на оба пројекта ангажовао велики број стручњака. Урађени су стратешки програми и припремљена обимна документација са анализама, па чак и са грађевинским пројектима. Важни делови програма уврштени су и у Просторно-урбанистички план Општине Плав.

 

ОВА два пројекта, које “Клуб Велика” види као спасоносна за своје село, засад нису наишла на разумевање и подршку локалне самоуправе и надлежних државних министарстава.

 

- Не знамо разлоге за њихово избегавање разговора о овим темама, на којима представници "Клуба Велика" упорно инсистирају. Уместо дијалога, суочени смо са “ћутањем администрације” на све дописе и молбе - тврди Брковић.

 

Напомиње да то није обесхрабрило управу “Клуба Велика”, која је радила на другим важним пројектима, али који не зависе толико од општине Плав и Владе Црне Горе.

 

Велички ђаци са учитељем и родитељима након уручења првих рачунара / Фото Клуб Великa

 

- Од оснивања смо, уз помоћ донатора, ђацима Подручног одељења у Велици поклонили више од 20 школских рачунара. У првој акцији за свих 14 ђака у четири разреда, а наредних година за сваког новог првака, тако да је ово једина школа у Црној Гори у којој сваки ђак има рачунар. Од ове школске године покренули смо акцију стипендирања најбољег величког средњошколца, док симболичним пакетима за новорођенчад дарујемо и родитеље свих беба у селу. У сарадњи са донаторима, помажемо и у опремању амбуланте у селу Велика - истиче Брковић.

 

ОРГАНИЗОВАЛИ су, каже, и прву међународну спелеолошку експедицију на простору Чакора и Мокре планине. Истраживачи су се врло заинтересовали за ово подручје и лани се вратили да наставе испитивање Тојине и још неких пећина.

 

Највећа сеоска библиотека у Црној Гори, са више од 8.000 књига

 

- Са поносом истичемо да смо формирали највећу сеоску библиотеку у Црној Гори, са више од 8.000 књига, која садржи и завичајни део са преко 450 наслова величких писаца и књига у којима се помињу Велика или Величани. Ускоро ће се из величке библиотеке уживо, путем интернета преносити промоције књига и предавања са интересантним садржајима - открива Миодраг Брковић.

 

ЗАЈЕДНИЧКИ

 

КООРДИНАТОР за развојне пројекте, Миодраг Брковић истиче да кроз пројекат формирања “Велике Кооперативе”, желе да промовишу удруживање у производњи и заједнички наступ на тржишту пољопривредника Велике и околних села.

 

ИСТИНА О ГЕНОЦИДУ

 

“КЛУБ Велика” се укључио у програм обележавања 100 година од затварања злогласног логора Нађмеђер, у коме је животе оставило око 50 Величана, што је скоро десет одсто од свих црногорских жртава у овом логору. Формиран је и стручни тим за “Утврђивање истине о геноциду у Велици и 1944. године”, који без икакве државне подршке, ипак бележи одређене резултате, са којима ће у наредном периоду упознати домаћу и светску јавност.

 

23. април 2018. година

ДОНАЦИЈА НЕБОЈШЕ С. ЈОКИЋА

 

Небојша Страшимиров Јокић, из Пећи, који живи у Холандијипослао је Клубу Велика 200 евра као први“ знак подршке Завичајном удружењу у напорима на подстицању развоја села. Он је, такође, најавио нове донације за завичајне акције и пројектеувијек кад затреба и у складу са својим могућностима.

 

 

Захвалност Клуба на Небојшином дару утолико је већа што долази самони-цијативно и из величке дијаспоре, која је вишеструко бројнија од садашњих становника у Велици. У ситуацији изостанка финансијске подршке општине и државе, када би Јокићев примјер слиједили сви Величани који и скромна средства могу донирати неосјетно по кућни буџет, створили би се знатно повољније претпоставке за још успјешније остваривање циљева Клуба да се услови за живот у нашем  Завичају бар приближе онима какве имају развијене средине.

 

 

Управу Клуба посебно радује то што је Небојша Јокић лани саградио викендицу на ђедовини, у некадашњем катуну Изгорељак на Чакору. Искрено честитамо повратак Завичају.

 

Небојшин ђед Радосав-Лало је 1928. године из Велике преселио у село Дубочак код Пећи, одакле је отац Страшимир све до 1969. издизао са стоком на Чакор. Са родитељима је у катуну Изгорељак и Небојша провео првих пет љета дјетињства и незаборавно удахнуо чакорски ваздух, што је и „запалило“ његов стваралачки нерв, па је завршио чувену Пећку умјетничку школу.

 

 

Љубав према љепоти нетакнуте природе пренио је Небојша и на кћерку Јовану, о чему свједочи њен дијалог са стрицем Драшком. На његово питање  Небојши зашто да гради викендицу на Чакору, десетогодишња Јована је одсјечно прокоментарисала: „Хоћу и ја да доживим исто као мој тата кад је био мали!“

 

 

ПРОМОЦИЈА КЊИГЕ

ПАКАО ЗАЛИВЕН ДЈЕЧИЈИМ СУЗАМА - Прог др Вујадин Отапевић

18. април у 19 чаова - Удружење књижевника Србије, Француска 7.

 

 

"Књига "Пакао са дјечјим сузама", проф. др Вујадина Оташевића универзитетског професора у пензији, је оригинална творевина, непосредно и истинито свједочење аутора о најужаснијем покољу народа у Горњој Ржаници и Велици и четворогодишњем терору над српским народом у Горњем Полимљу.

Због недовољно забиљежених података о овој теми, ова књига је значајна, како за оне који имају ржаничке коријене, тако и за ширу јавност.

Ова књига код читалаца изазива дубоке емоције поводом изнијетих чињеница и не може га оставити незаинтересованим и незабринутим због свијета око себе, па упућује поруку људима да навладају зло у себи и постану људи. "

Академик проф. Др. Вјечеслав Попов, Петровград

 

31. март 2018. година

ПРЕМИНУЛА РОСА ЈОКИЋ

НАША ДРАГА

РОСА ЈОКИЋ

1952 - 2018

 

Преминула је 29. 03. 2018. у 66. години живота.

Сахрана ће се обавити у суботу, 31. марта у 14.00 часова на Орловачком гробљу.

Опело почиње у 13.30 часова

 

ОЖАЛОШЋЕНИ:

Супруг Ратомир, ћерке: Оливера, Гордана и Светлана

 

 

02. март 2018. година

Границу на Чакору прекрила зебњa

"Новости"27.02.2018.

НОВОСТИ <<<

 

Игре око демаркације међе између Црне Горе и Космета унеле немир у местима на северу земље Незадовољни грађани протестовали због могуће промене граничне линије око Чакора

 

ДОГОВОР о корекцији државне међе између Црне Горе и такозване државе Косово који су изнебуха јавности предочили Филип Вујановић и Хашим Тачи, унео је много немира у многе домове на северу Црне Горе, посебно на подручју које се граничи са Косовом и Метохијом. Стање напетости влада на подручју општина Плав и Беране, мада није ништа опуштеније ни у општини Рожаје, којој је демаркацијом већ одузет део општине и припојен територији Косова и Метохије.

 

 

Међу обичним светом почела је "трговина" гласинама, које говоре о доласку косметских Албанаца и ширењу њихове "државе", тамо где никада ниједан Албанац није живео.

 

Поједини медији без много увијања говоре да је "држави Косово" обећан добар део Чакора, све до иза Бјелухе на црногорској страни, односно до катуна, где су се вековима са својим стадима издизали мештани Велике, села у коме се још сећају 28. јула 1944. године, када су Албанци са Космета уз помоћ СС дивизија "принц Еуген" и "Скендербег" у том селу за неколико сати на зверски начин убили 428 жена, стараца и деце...

 

Огорчени "договорима о техничкој корекцији" државне међе, за коју кажу да не може бити државна, јер се Црна Гора не граничи са Косовом већ са Србијом, Величани су се спонтано окупили у свом селу и затражили од државних власти да им хитно предоче шта су се договорили са Тачијем и дружином.

 

- Ова граница између није била спорна у прошлости, већ је спорна сада. Та најављена корекција граница је узнемирила грађане у Велици, који су у страху да се то не одрази на њихову територију. Велика је једино село у близини државне границе и овај део су управо имања која се налазе уз границу са Косовом и грађани су заинтересовани за личну имовину. Да се та граница не би померила у дубину црногорске територије, с обзиром на то да су и неки званичници Косова давали неодмерене изјаве - каже представник мештана Велике, пограничног села са Косовом, Милош Пауновић, који је потпредседник сеоског Одбора за очување и заштиту границе.

 

Милош Пауновић

 

- Чакор је био увек за нас свето место. Умирали смо и гинули за Чакор. Не може се дозволити да нешто што је наше припадне другима - каже Маринко Бошковић, из Велике, који напомиње да су на Чакору гробља православна, споменик краљу Александру, борцима из Другог светског рата, ратницима из давних времена...

 

- Не знам о чему се ради. Нико ме ни о чему није обавестио. Схватам забринутост људи и надам се да ће све бити окончано на најбољи начин. Овде живи миран и поштен свет и тако треба да остане, каже за "Новости" Орхан Шахмановић, председник Општине Плав.

 

О "корекцији" договореној на линији Вујановић - Тачи, ништа не зна ни градоначелник Берана Драгослав Шћекић, кога званична Подгорица не обавештава ни о исходу локалних избора на којима је победио са својом коалицијом "Здраво Беране" и Демократама, а камоли о питањима границе.


- Општина Беране се великом дужином граничи са општином Пећ. Људи излазе на катуне, иду у своје шуме. Концесионари обављају експлоатацију. Не желимо своје богатство да препустимо никоме, али, сада и не знамо да ли ко и шта тражи - каже Шћекић, до кога су такође допрле изјаве косметских политичара који би да се прошире и на шуме Шекулара и Калударских капа.

 

ТРАЖЕ ОБЈАШЊЕЊЕ

 

- НЕКО мора, и то брзо, објаснити народу у чему је реч. Ти који су се договарали могу један другоме поклањати само своју имовину, о осталоме могу само да сањају - каже Драгослав Шћекић, који дели оправдану забринутост својих суграђана, који, посебно они са подручја Шекулара, долазе у његову канцеларију да се распитају о чему се ради, јер од бомбардовања СРЈ Шекуларци су донедавно мало-мало па имали ватрене окршаје са косметским Албанцима, који су им харали шуме, не презајући чак ни од убистава дрвосеча на територији Црне Горе.

 

 

ПРЕДАЈА ТЕРИТОРИЈЕ

 

- НЕКО планира да делове Црне Горе отворено предаје лажној држави Косово - каже посланик ДНП Милун Зоговић, мештанин Мурине, испод Чакора.

 

- Док црногорски званичници тврде да су у питању искључиво минималне техничке корекције при демаркацији, Рамуш Харадинај истиче како измена Нацрта закона о ратификацији споразума подразумева поновно разматрање и корекцију границе. Евидентно је да неко обмањује јавност, јер се ради о дијаметрално супротним ставовима - каже Зоговић, који подсећа на дојучерашња заклињања званичне Подгорице да је граница са Косовом и Метохијом - завршена ствар.

22. фебруар 2018. година

Protestno okupljanje meštana sela Velika

"БЛИЦ" 21.01.2018.

BLIC <<<

 

Crna Gora: Protestno okupljanje meštana sela Velika

Meštani sela Velika koje se nalazi u neposrednoj blizini granice između Crne Gore i samoproglašenog Kosova poručili su sa današnjeg protesta da neće dozvoliti pomeranje granice ni za jedan metar na štetu Crne Gore.

 

Povod za protestno okupljanje je aneks sporazuma o demarkaciji granice između Crne Gore i samoproglašenog Kosova i dogovor crnogorskih i vlasti u Prištini, čiji sadržaj nije poznat.

 

Veličani, kojima su se pridružili i predstavnici iz naselja Murino kao i sela Šekular, Kaludra i Brezojevica, poručili su da neće dozvoliti pomeranje granice ni za jedan metar na štetu pomenutih područja, kao i Crne Gore.

 

Meštani od državnih organa traže da detaljno objasne aneks sporazuma koji je, po njihovom mišljenju, predsednik Crne Gore Filip Vujanović potpisao "gotovo u tajnosti".

 

Predsednici Mesnih zajednica Murino i Velika, Branislav Otašević i Marinko Bošković juče su naveli da neće pristati na ustupanje nijednog pedlja svoje teritorije, ciljajući na planinu Čakor, prenose crnogorski mediji.

 

Oni su poručili da nema trampe sa njihovom dedovinom i da je pitanje granice ujedno i pitanje njihovog opstanka na tim prostorima.

 

Selo Velika, poznato je po genocidu koji su u Drugom svetskom ratu izvele okupatorske snage divizije "Princ Eugen" i kosovska dobrovoljačka policija - "vulunteri", a naselje Murino bombardovala je NATO avijacija 1999. godine i ubila šest civila, među kojima četvoro dece.

 

Predsednici Crne Gore Filip Vujanović i samoproglašenog Kosova Hašim Tači potpisali su 16. februara u Podgorici zajedničku izjavu kojom su pozvali parlament u Prištini da ratifikuje sporazum o demarkaciji.

22. фебруар 2018. година

ИЗДВОЈЕНИ КОМЕНТАР

"ЦДМ" 21.01.2018.

 

У мору кометара, који ових дана пишу људи из разних крајева, поводом актуелних догађаја око разграничења, издвајамо један који нам је посебно привукао пажњу, али који због свог истинитог садржаја отвара многа питања, а можда и даје одговоре:

 

БУДИМО РЕАЛНИ

 

"Када су Албанци са КиМ протествовали због граница, били су пуни тргови и било је и окршаја са полицијом. Сад ЦГ границу брани шака Величана. Њима свака част, али ође се јасно види што смо и какви смо постали и колико би ова држава опстала да јој запријети опасност."

21. фебруар 2018. година

Ne daju ni pedalj svoje zemlje

"Новости" 21.01.2018.

НОВОСТИ <<<

DEMARKACIJA SA TZV. KOSOVOM: Ne daju ni pedalj svoje zemlje


Prekrajanje granične linije sa Kosovom uznemirilo stanovnike Velike i Murina. Miloš Paunović: Da li očekuju da se odreknemo grobova svojih predaka

VEST da bi moglo doći do "prekrajanja" granične linije (pa čak i ako bude minimalna), uznemirila je žitelje Velike i Murina koji su preko svojih predstavnika Branislava Otaševića i Marinka Boškovića poručili da neće dozvoliti pomeranje granica.

 

- Bilo čija naknadna pamet koja ugrožava teritorijalni integritet i suverenitet Crne Gore je neprihvatljiva - upozoravaju Veličani i Murinjani, koji od premijera Duška Markovića i predsednika Filipa Vujanovića traže da ih upoznaju sa celim sadržajem sporazuma.

 

Miloš Paunović, potpredsednik Odbora za očuvanje i zaštitu granice, podseća da se upravo na području Bjeluhe nalazi pravoslavno groblje koje bi se moglo "preseliti" u komšiluk!

 

- Nije nam jasno da li to neko od nas očekuje da se odreknemo grobova svojih predaka? Uloga odbora je zaštita teritorije i imovine. Valjda smo svi naučili lekciju iz nesrećnih zbivanja prilikom rasturanja Jugoslavije da svako pomeranje granica vodi novom krvoproliću - upozorava Paunović.

 

Profesor sa Fakulteta za državne i evropske studije u Podgorici dr Đorđije Blažić ocenio je da je Tačijeva i Vujanovićeva izjava zabrinjavajuća, jer predstavlja de fakto abdikaciju jače diplomatske pozicije koju je Crnoj Gori u odnosu sa Kosovom obezbedila Evropska unija.


- Formiranje zajedničke radne grupe za obeležavanje granične linije ostavlja prostora za mogućnost ad hok revizije sporazuma, jer je njen zadatak da on "koriguje" sektore u pravcu Čakora i Kule. Pritom, Vujanovićevo priznavanje na Povelju UN u izjavi je besmisleno, budući da Kosovo nije članica UN, pa time nije striktno ni obavezano odredbama Povelje - smatra Blažić. - Jasno je da član 7 bilateralnog sporazuma o razgraničenju ne predstavlja samo završnu fazu demarkacije, već ide dalje od obeležavanja postojeće granice, koja je trebalo da bude identična onoj utvrđenoj Ustavom SFRJ iz 1974. godine.

 

 
 

Crna Gora je, smatra Blažić, zahvaljujući ratifikaciji u crnogorskom parlamentu, a pre svega pritiscima EU na Prištinu, bila u svakom pogledu u boljem položaju.

 

- Ali je zahvaljujući ishitrenosti vlasti, propustila priliku da iskoristi taj položaj i da brzo zatvori ovo pitanje u korist svojih građana. Strategija Evropske komisije za Zapadni Balkan iznenada je, međutim, unela potpuno novu dinamiku u proces razgraničenja, saopštio je Blažić, ukazujući na svakodnevne poruke koje pristižu od uznemirenosti građana koji stanuju u pograničnom regionu, koji su zabrinuti za svoja imanja.

 

Sporazum o razgraničenju Kosova sa Crnom Gorom najkasnije će u četvrtak biti poslat Skupštini, kazao je na sednici Vlade Kosova premijer Ramuš Haradinaj, dodajući da će Vlada poslati parlamentu novi zakon, u koji će biti uključen sporazum koji su pre nekoliko dana potpisali Tači i Vujanović.

 

REFERENDUM

PROFESOR Blažić podseća da je zaštita teritorijalnog integriteta i suvereniteta primaran zadatak države, kao i da je teritorija Crne Gore jedinstvena i neotuđiva. - Bilo kakva promena granica na štetu crnogorskih građana stipulira održavanje državnog referenduma - kategoričan je Blažić.

 

OŠTEĆENI

 

GRANIČNI problem počeo je 1999. nekoliko meseci posle NATO bombardovanja SRJ, kada su pripadnici Kfora srušili put na Čakoru, od Murina prema Peći i na nekoliko mesta postavili piramide koja je za snage međunarodne zajednice bila linija razgraničenja Crne Gore i Kosova. To je učinjeno na štetu Crne Gore, jer su piramide postavljene 850 metara unutar njene teritorije.

 

20. фебруар 2018. година

Заједничко саопштење

Заједничко саопштење за јавност Мјесне заједнице Мурина и Велика и Одбора за заштиту границе

 

Најновија збивања око демаркације граничне линије између Црне Горе и Космета и договори црногорских и косметских власти, чији је садржај непознатим грађанима, узнемирили су житеље пограничних села, који не пристају на уступање ни једног педља своје територије, стоји у заједничком саопштењу грађана Мјесне заједнице Мурино и Мјесне заједнице Велика, које у име савјета потписују предсједници Бранислав Оташевић и Маринко Бошковић.

 

Помјерања граница нема нити може бити, а и надлежни  органи су јавно саопштили грађанима да је питање граница за Црну Гору завршена ствар. Стога је било чија накнадна памет која угрожава територијални интегритет и суверенитет Црне Горе неприхватљива. Отварање овако опасних питања, вратило би нас у трагичне дане не тако далеке прошлости, када су грађани подчакорских села били жртве геноцида незапамћеног у историји овог краја. А опште је познато како су се на Балкану браниле и утврђивале границе, и да се заправо Метохија налази дубоко у територији Црне Горе а да је стварна граница на Швањском мосту. Питање границе је уједно и питање нашег опстанка на овим просторима, то је управо она линија раздвајања на којој су гинуле генерације наших предака. Захтијевамо да нас премијер Душко Марковић и предсједник Филип Вујановић упознају са садржајем споразума са њиховим пријатељима са Космета, и јавно поручујемо да нема трампе са нашом дједовином.

 

Стога би било упутно да се што хитније јавно огласе, па их позивамо  да то ураде на заједничком скупу свих грађана пограничних села  који ће се организовати поводом њиховог доласка, како би грађанима директно објаснили шта су обећали и потписали, као и да се непосредно упознају са ставовима старих граничара и њиховом одлучношћу да као и своји преци бране своје куће и имања.  

 

У име одбора за очување и заштиту границе који је основан 30. новембра 2012. године потпредсједник Милош Пауновић је истакао да помјерања граница нема и не може бити на штету Велике и Црне Горе. Ваљда смо сви научили лекцију из последњих несрећних збивања приликом растурања Југославије да свако помјерање граница води новом крвопролићу. Познато је да се управо на  подручју Бјелухе налази православно гробље, па нам није јасно да ли то неко од нас очекује  да будемо спремни да се одрекнемо чак и гробова својих предака и да заборавимо највећу светињу. Немогуће је то од нас очекивати, јер је одбрана границе и за нас као и за наше претке света дужност. Улога нашег одбора јесте заштита територије и имовине и заједно са мјесним заједницама и грађанима пратићемо развој ситуације и на основу тога предузимати одговарајуће мјере и о истим благовремено обавјештавати јавност.

 

 

 

Милан Петровић је поклонио шест својих књига величкој библиотеци.

22. децембар 2017. година

Књиге за библиотеку

 

Станко Пауновић је поклонио 75 књига, са ранијом донацијом од 70 књига, Станко је укупно поклонио 145 књига величкој библиотеци.

 

Гордана Перовски из Београда је поклонила 16 књига, са ранијом донацијом од 12 књига, Гордана је укупно поклонила 28 књига величкој библиотеци.

 

 

Породица Бузић из Велике је поклонила 80 књига величкој библиотеци.

 

Момчило М. Лабовић, београђанин из Краља, поклонио величкој библиотеци седам својих збирки пјесама:

 

1. ТРАГОМ КОМСКЕ МЈЕСЕЧИНЕ

2. СУНЦЕ ЈОШ ГРИЈЕ

3. ВИДИЦИ И ТАМНИЦИ

4. СУТОН И УТОН

5. ЗАВИЧАНЕ ЗОРЕ И СУТОНИ

6. ТРАГОВИ

7. МИРИС ЗЕМЉЕ ЗАВИЧАЈНЕ

Милош К. Војиновић и Тадија Б. Бошковић поклонили су Величкој библиотеци своју књигу "Комунистички злочини у Црној Гори и Херцеговини 1941-1942. године" (663 стране), која је недавно изашла из штампе.

 

Историчар Тадија Б. Бошковић је, такође, Величкој библиотеци поклонио и своју најновију књигу "Жртве рата у срезу бјелопољском 1941-1945".

 

07. децембар 2017. година

Дружење Величана Црногорског приморја

"Радио Котор" 3.12.2017

РАДИО КОТОР <<<

 

1aavelicani17

"Вече Величана" који живе у Котору и на Црногорском приморју одржано је синоћ у Дому Слободе на Прчњу.

 

Ријеч је о манифестацији која се организује већ неколико година уз културно забавни програм и дегустацију традиционалних цпецијалитета.

 

Госте су поздравили, у име организатора предсједник НВО Удружења Величана Црногорског Приморја Момо Стешевић, предсједник Савјета Мјесне заједнице Велика Марко Вуковић, предсједник Клуба Велика Гојко Кнежевић и предсједник Величке Капетаније Мијо Бошковић.

 

Прочитан је и поздравни телеграм предсједника Општине Котор Владимира Јокића, који није био у могућности да присуствује скупу.

 

Програм је водио Миљан Стешевић, а за смијех је био задужен хумориста Драган Склендер Пеле.

 

Организатор манифестације, која је протекла у домаћинској атмосфери и пријатном дружењу, била је НВО Удружење Величана Црногорског Приморја.

 

 

Гојко Кнежевић - обраћање на скупу у Прчању 2.12.2017.

 

 ДРАГИ ДОМАЋИНИ - ЧЛАНОВИ УДРУЖЕЊА ВЕЛИЧАНА НА ПРИМОРЈУ,

 

све вас поздрављам у име Управног одбора и свих чланова Удружења Клуб Велика. Дубоко захвалан на гостопримству, желим да са вама подијелим доживљај да је позив да се делегација Клуба придружи овом дивном скупу потврда досадашње комшијске и братске сарадње наше двије организације у напорима да заједнички помогнемо Завичају. На томе захваљујем управи вашег удружења, а посебно Стешевићима Мому и Синиши и браћи Јокића Радмилу и Вукајлу, који су подржали сваку акцију Клуба.

 

Истовремено, најискреније изражавам лични понос на то што сте ви на Приморју, као бројна скупина, добри и уважени градитељи нове средине, за коју сте везали егзистенцију својих породица и у којој огромна већина вас на тај начин проносите лијеп глас о нашој Велици. Да нијесте вриједни и одговорни не би вам, сасвим је сигурно, промућурни и прорачунати Приморци тако широм отворили врата и, просто, призвали да овдје оснујете заједницу бројнију од оне која је остала под Чакором.

 

Наравно да је расељавање Величана широм оне велике Југославије, баш као и ваш одлазак ка Приморју, ненадокнадиво осиромашио Велику. Управо због тога је идеја о оснивању Клуба Величана настала из жеље да окупљањем и мобилисањем тог расељеног великог људског потенцијала покушамо да подстакнемо оживљавање Велике.

 

Слиједећи ту племениту идеју, Клуб је отворен за све Величане и људе поријеклом из Велике, који су спремни да Завичају помогну у складу са стручним и материјалним могућностима, али искључиво нестраначким дјеловањем, јер је интерес Велике наша једина политика. С тим у складу, настојимо да сложно (без надгорњавања, сујете и зависти) развој Велике подстакнемо у сарадњи са органима Мјесне заједнице, општине и државе, домаћим и страним донаторима, предузетницима и инвеститорима. У томе имамо много планова, али не и илузију да се развојни точак може лако покренути. Као што знате, бројна су ограничења, али је, рекао бих, огромна и наша воља да остваримо амбициозне планове, а колико ћемо успјети зависи, буквално, од свих Величана. Јер, свако од нас Завичају може допринијети - неко крампом, а неко стручним знањем, капиталом или друштвеним утицајем код релевантних фактора.  

 

Злоупотријебићу вашу пажњу и подсјетити да главне потенцијале опоравка Велике, од локалних и државних органа запостављене, видимо у пољопривреди и туризму, а најважнији корак у остваривању дугорочних програмских циљева је проглашење Заштићеног природног добра. Управо ових дана завршавамо први дио тог пројекта, који се односи на промовисање иницијативе за израду Студије „Парка природе Чакор“, који је финансијски подржао једино Фонд за активно грађанство.

 

У напорима за остваривање тог стратешког циља већ традиционално 29. и 30. јула организујемо „Чакорске игре“ код Новшићког моста на Лиму, са амбицијом да активности ширимо на цијелом простору према Чакору и Мокри, те да ово постане регионална манифестација, која ће „уз игру и музику“ подстицати туристичку понуду и производњу здраве хране, као реалних претпоставки општег развоја Велике.

 

Од бројних активности Клуба с поносом ћу вас подсјетити само још на оснивање Библиотеке у Велици. За три године прикупљено је више од 8000 књига, које су даровали издавачи и институције, од Црногорске академије наука до Матице српске у Новом Саду, као и бројни појединци. Користим прилику и да све вас позовем да се упишете у књигу дародаваца, ако то већ нијесте учинили.

 

На све ово сам, драги домаћини, подсјетио не да бисмо се хвалисали, него у жељи управе Клуба да код свих Завичајаца пробудимо интересовање за помоћ Велици. Очекујемо да то буде самоиницијативно и добровољно. Не желимо никога да убјеђујемо и молимо, јер је Велика наша заједничка велика обавеза. Вјерујем и у вашу жељу да нашем селу нови живот удахнемо разумијевањем, сложним прегнућем и поштовањем свачијег доприноса општем бољитку.

 

Зарад тог заједничког добра, све вас још једном позивам на сарадњу и поздрављам у жељи да вас и ваше фамилије прате здравље, благостање и радост. На многаја љета.

 

 

04. децембар 2017. година

73. ГОДИНЕ ОД МАСАКРА

"Новости" 02.12.2017.

НОВОСТИ <<<

 

73. ГОДИНЕ ОД МАСАКРА: Непознато још 140 жртава

М. СЕКУЛОВИЋ | 02. децембар 2017. 11:02

 

Од стравичног покоља у Велици код Плава прошле су 73 године, а списак страдалих још није комплетиран. Стручни тим потврдио је 455 имена убијених у геноциду који се догодио 28. јула 1944.

 

Ни 73 године од незапамћеног злочина у селу Велика, на обронцима Чакора, недалеко од Плава, када су припадници нацистичких дивизија "Принц Еуген" и "Скендербег" уз помоћ вулнетара и припадника муслиманске милиције из Бихора, Плава и Гусиња, за свега неколико сати побили на стотине жена, деце и стараца, није познат коначан број жртава које су убијене на начине до тада непознате у историји ратовања.

 

Размере овог злочина су нечувене, а укрштањем доступних података у потпуности су потврђена имена 455 жртава.

 

- Остаје нам да за још око 140 познатих имена утврдимо да ли су страдали 28. јула 1944. у геноциду у Велици или на неком другом месту од последица тог злочина или пак у другим ратним догађајима. Посебно је тежак задатак да се утврде имена страдалих избеглица, којих је у време геноцида у Велици био велики број из околних села и Метохије, а којима се од дана погрома губи сваки траг - каже Љубиша Пауновић, руководилац Стручног тима који су формирали Величани, а који има задатак да утврди размере злочина и дође до имена сваког невиног страдалника у величком геноциду.

 

Стручни тим за утврђивање истине о овом геноциду подељен је у неколико "подтимова", који се баве претраживањем архива, сарадњом са сродним организацијама у земљи и иностранству, контактима са потомцима и сродницима жртава.

 

- Обратили смо се свим релевантним установама и појединцима, како бисмо дошли до пуне истине. Пре три године обратили смо се и Влади Црне Горе и општини Плав. Нажалост, са тих адреса још нема никаквог одговора. Свесни смо да задатак на пречишћавању списка жртава није нимало лак. Ово посебно у околностима када у томе изостаје помоћ државе и Општине, што је, опет, порука коју су садашње генерације Величана врло добро разумеле - каже Пауновић, који истиче да је Стручни тим дошао до веома интересантних података, које планира да публикује.

 

Почињени геноцид у Велици, није до краја расветљен, нити је икада покренут судски поступак према иједном починиоцу тог злочина. Такође, никада није прецизно утврђено ни ко су налогодавци, нити починиоци. Још није сачињен, или није објављен, прецизан списак жртава геноцида.

 

- Такво стање ствари је дало простора да се у вишедеценијском периоду, геноцид у селу Велика злоупотребљава у различите сврхе - од скривања и минимизирања читавог злочина до националистичких изјава са осветничким призвуком. Потомке жртава вређа свака злоупотреба, од кога год да долази - додаје Пауновић, чији тим ће идентификовати све војне јединице које су починиле овај злочин, као и њихов командни кадар и састав, са личним подацима свих њихових припадника у периоду геноцида, али и покушати да расветли мотив тог злочина, који се по монструозности и сразмерно броју становника сматра једним од најтежих на просторима Југославије.

 

КАНОНИЗОВАНИ МУЧЕНИЦИ

 

У мају ове године на Сабору светог Синода СПЦ канонизоване су невине жртве Велике. Истовремено, канонизоване су и жртве Пиве, страдале у Долима 7. јуна 1943. од исте немачке дивизије.

 

У помен својим свирепо умореним прецима, Величани су саградили цркву Светих Кирика и Јулите, посвећену детету и мајци пострадалим за веру хришћанску, коју је поводом 70 година од геноцида освештао патријарх српски господин Иринеј.

 

ИНИЦИЈАТИВА

 

Невладино удружење Клуб Велика, уз благослов епископа будимљанско-никшићког Јоаникија, као приоритетну обавезу поставило је утврђивање пуне истине о геноциду 28. јула 1944. у селу Велика. Такође, упутили су Општини Плав предлог да се 28. јул прогласи за дан сећања на жртве геноцида у Велици. Међутим, одговора засад нема.

 

Арно Гујон, оснивач француске хуманитарне организације "Солидарност за Косово", поклонио је величкој библиотеци своју књигу "Сви моји путеви воде ка Србији".

 

 

 

Организација "Солидарност за Косово" од оснивања је допремила помоћ у више од 30 конвоја у вриједности већој 1,5 милиона евра, реализовала 12 пројеката, сарађује са Епархијом рашко - призренском и има тридесетак волонтера. Помоћ овој организацији у Француској пружа 8.000 донатора.

 

"Друштво за истраживање злочина над грађанима Црне Горе у II Светском рату" - уступило је "Стручном тиму Клуба Велика за утврђивање истине о геноциду у Велици 28. јула 1944. године", дио изузетно вриједне архивске грађе, помоћу које се индетификује дио жртва геноцида, као и уништена имовина Величана 28. јула 1944. г.

 

Овај архивски материјл потиче од краја 1944. и почетка 1945. год. и од непоцењиве је важности за Величане из разлога што садржи изјаве најближих преживјелих сродника који су страдали у геноциду, али и због тога зто су изјаве дате званичној државној Комисији:

 

Среска Комисија за утврђинање злочина окупатора и његових помагача за срез Андријевички поводом злочина убиства и паљевина извршеног од Немачке СС дивизије "Скендербег" и "Принц Еуген"

 

АРХИВСКИ МАТЕРИЈАЛ >>>

23. септембар 2017. година

Књиге за библиотеку од Вука Шћекића

 

 

Вуко Шћекић, Новосађанин из Берана, аутор књиге "Четрдесет осма" поклонио је Величкој библиотеци три примјерка своје књиге.

 

Поред изузетно квалитетног садржаја у виду личног сведочанства једног времена и догађаја везаним за то вријем, у књизи се налази комлетан списак кажњеника из Велике, као и вријеме њиховог боравка на Голом Отоку, што ову књизи даје посену вриједност и мјесто у завичајном дијелу библиотеке.

Уз поклоњене књиге, Вуко је упутио писмо представницима Клуба Велика, са чијим садржајем смо жељели да упознамо све Величане, а Вуку да поручимо: ХВАЛА!

 

 

 

Тодор Живаљевић Велички поклонио величкој библиотеци 44 примјерка, својих књига.

 

 


 

 

 

ПРИЈАТЕЉИ СЈАТА


 

 

 

 

 

ПРЕПОРУЧУЈЕМО ДА ПОСЈЕТИТЕ!

  

ПЕЋКА ПАТРИЈАРШИЈА

 

ВИСОКИ ДЕЧАНИ

  

ЂУРЂЕВИ СТУПОВИ

 

БРЕЗОЈЕВИЦА

 

 

 

 

 

 

 

ВЕЛИКА НА ВИКИПЕДИЈИ

 

ЧАКОР НА ВИКИПЕДИЈИ

 

МУРИНA НА ВИКИПЕДИЈИ

 



 

Инфо-Страна је суфинансирана из буџета Републике Србије - Министарства културе и информисања.

Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства