СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА                ЕПАРХИЈА БУДИМЉАНСКО НИКШИЋКА

   
СРПСКА  ПРАВОСЛАВНА  ПАРОХИЈА  ГОРЊЕПОЛИМСКА  И  ГУСИЊСКА

МАРТИНОВИЋИ              

Храм

Св. Василија Острошког 1938.г.Г

- на дан Освештавања Храма

 

 

ЦРКВИШТЕ

Св. Василија Острошког 2010 г.Г

Митрополит Митрофан Бан својим писмом бр.550 од 03.априла 1902.г.Г. налаже свештенику гусињском Ђорђу Шекуларцу да огради мјесто за Цркву и гробље у Мартиновићима.

1928.г.Г. почета је од камена градња храма Св. Василија Острошког Чудотворца у Мартиновићима димензија 7,50м х 6,20м, ширине зида 0,50м. Црква је завршена и освештана 16./03. октобра 1938.г.Г. а Освећење је извршио Викарни Епископ Будимљански Николај Јокановић са свештенством.

01./19. јануара 1940.г.Г. свештеник Ђорђе Шекуларац пише у годишњем извјештају Архијерејском намјесништву андријевичком да у Мартиновићима живи 73 мушких и 52 женске особе који су Православни Срби.

1941.г.Г. црква је срушена и остало је само 1м висине зида у читавој основи. Међу рушитељима је био и Тахир Балидемај (његов унук Садрија Балидемај рођен 1968.г.Г. хвалио се о овоме на суду у Плаву 2011.г.Г.), и Рам Монов који се попео на цркву и бацио звоно, и који је након тога тресао рукама до смрти (свједочио на суду у Плаву 2011.г.Г. Радојко Турковић рођен 1929.г.Г.).

Након 2. Свјетског рата земљиште на коме је црквиште и гробље користио је или га издавао уз накнаду члан црквеног одбора Рашко Поповић. У катастру ово земљиште је заведено као ЛН 160 КО Мартиновићи 1, катастарска парцела бр.733 површине 1653м² и к.п. бр.734 површине 716м² што укупно износи 2369м² и власништво је Митрополије Црногорско-приморске.

ЉЕТОПИС: ПАРОХ ГОРЊЕПОЛИМСКИ И ГУСИЊСКИ ЖЕЉАН САВИЋ

12./29.мај 2016.г.Г.

Прослављена слава порушеног Храма у Мартиновићима. На Св.Литургији скупило се око четрдесетак људи. Освештан је славски колач кога је припремила породица Гојковић из Велике.

12./29.мај 2015.г.Г.

Свети Василије Острошки. Храмовна Слава у Мартиновићима. На црквишту одслужена Божанска Литургија и освештан славски колач. Присуствовало је 60 душа.

12./29.мај 2014.г.Г.

Слава порушеног Храма Св.Василија у Мартиновићима. Одслужена Св.Литургија и освештан славски колач. Присуствовало на Служби Божијој око 50 душа.

25./12.мај 2013.г.Г.

"У претходном периоду предао сам захтјев за пружање асистенције Управи полиције-Испостави у Плаву, за данашњи дан са почетком у 10h, у мјесту Мартиновићи ради заграђивања црквеног имања и чишћења темеља цркве Св.Василија Острошког, а поводом негодовања и онемогућавања мјештана овог села. Данас у 10h са вјерницима дошао сам до улаза у црквено имање гдје су нам мјштани Албанци запријечили пут. С обзиром да нисмо могли ући на црквени посјед, изашли смо из возила а полиција нам је наредила да се вратимо унутра што смо и послушали. Након овога полиција је ухапсила двадесетдвојицу Албанаца виновника нереда, а нама омогућила да уђемо и приступимо црквеном имању, и да наставимо са радовима које смо у захтјеву за асистенцију навели. Оградили смо гробље и црквиште и у потпуности открили темеље цркве Св.Василија која је порушена 1941.г.Г.

 

 

 

14./01.мај 2013.г.Г.

Почели радови на откопавању темеља Храма Св. Василија Острошког у Мартиновићима. Полиција обезбјеђивала радове. Мјештани албанци пријетили, не поштујући пресуде ни Основног Суда у Плаву, Вишег Суда у Бијелом Пољу као ни Врховног Суда Црне Горе у Подгорици Рев.бр. 510/12 од 17.октобра 2012.г.Г. Поготово је мир нарушио комунални полицајац Адем Миљуш који је казао да темељи могу да буду и остатак нечије куће.


   

12./29.мај 2013.г.Г.

Слава порушеног Храма Св. Василија Острошког у Мартиновићима. Одслужена Света Литургија и освештан славски колач уз обезбјеђење полиције а у присуству око двадесет и пет људи.

03./20.октобар 2012.г.Г.

Дана 02. октобра 2012.г.Г. са парохијанима сам организовао да се огради црквиште и гробље, како стока која улази током цјеле године не би скрнавила исто. Када смо изводили радове мјештани села Мартиновићи, њих око 20-ак окупили су се како би нас спријечили да оградимо црквено земљиште. Њих 10-ак било је спремно и на физички обрачун од којих се највише истицао и предводио Наим Прељвукај, који је и физички насрнуо на мене. Позвали смо полицију која је успоставила ред. Поставили смо 35 борових колаца и уковали бодљикаву жицу, на страни до магистралног пута Плав-Гусиње дужине око 70м. На горњем дијелу парцеле сазидали смо 1м каменог зида који је срушен. Са источне и западне стране постоји ограда.

Дана 03. октобра 2012.г.Г. ограда коју смо претходног дана поставили почупана је и бачена крај ријечице Ључе гдје је запаљена. Полиција је изашла и направила увиђај. Замјеник Основног Државног Тужиоца у Плаву Дрита Руговац квалификовала је ово као оштећење туђе ствари од стране Н.Н. лица и то дјело се гони по службеној дужности.

Са жаљењем морамо да констатујемо да починиоци нису пронађени. Са жаљењем морамо да подсјетимо и на догађај од 04. августа 2008.г.Г., када је срушена ограда Српске Православне Цркве Св. Георгија у Гусињу а починиоци пронађени али нису кажњени за то недјело.

Ево и неких података везаних за Цркву, црквиште и гробље у Мартиновићима:

Митрополит Митрофан Бан својим писмом бр.550 од 03.априла 1902.г.Г. налаже свештенику гусињском Ђорђу Шекуларцу да огради мјесто за Цркву и гробље у Мартиновићима.

1928.г.Г. почета је од камена градња храма Св. Василија Острошког Чудотворца у Мартиновићима димензија 7,50м х 6,20м, ширине зида 0,50м. Црква је завршена и освештана 16./03. октобра 1938.г.Г. а Освећење је извршио Викарни Епископ Будимљански Николај Јокановић са свештенством.

01./19. јануара 1940.г.Г. свештеник Ђорђе Шекуларац пише у годишњем извјештају Архијерејском намјесништву андријевичком да у Мартиновићима живи 73 мушких и 52 женске особе који су Православни Срби.

1941.г.Г. црква је срушена и остало је само 1м висине зида у читавој основи. Међу рушитељима је био и Тахир Балидемај (његов унук Садрија Балидемај рођен 1968.г.Г. хвалио се о овоме на суду у Плаву 2011.г.Г.), и Рам Монов који се попео на цркву и бацио звоно, и који је након тога тресао рукама до смрти (свједочио на суду у Плаву 2011.г.Г. Радојко Турковић рођен 1929.г.Г.).

Након 2. Свјетског рата земљиште на коме је црквиште и гробље користио је или га издавао уз накнаду члан црквеног одбора Рашко Поповић. У катастру ово земљиште је заведено као ЛН 160 КО Мартиновићи 1, катастарска парцела бр.733 површине 1653м² и к.п. бр.734 површине 716м² што укупно износи 2369м² и власништво је Митрополије Црногорско-приморске.

2005.г.Г. тужили смо Бајрама Хасанђекића због тога што је бесправно користио црквену имовину.

2007.г.Г. овде је сахрањена Добрица Ракочевић, што показује да се не ради о напуштеном гробљу. Њена унука од кћерке, Есма Јулевић, је приложила бодљикаву жицу за ограду око гробља и црквишта.

2010.г.Г. Хасан и Ветон Прељвукај туже Митрополију без и једног доказа говорећи да је та земља њиховог дједа Реџа Прељвукаја. Основни суд у Плаву П.бр 309/10 од 30. септембра 2011.г.Г. донио је пресуду у корист Митрополије, којом се одбија тужбени захтјев Хасана и Ветона Прељвукаја као неоснован. Ово исто је потврдио Виши Суд у Бијелом Пољу Г.Ж.бр.150/12 од 23. марта 2012.г.Г.

2011.г.Г. и 2012.г.Г. на дан Св.Василија Острошког служио сам Св.Литургију на црквишту уз обезбјеђење полиције.

Црквиште је потпуно одграђено и преко њега је насилно отворен пут иако постоји пут кроз село уз ограду црквеног земљишта.

 

12./29.мај 2012.г.Г.

Слава порушеног Храма Св.Василија у Мартиновићима. Одслужена Св.Литургија и освећен славски колач. Скуп је обезбјеђивала полиција. Присуствовало је двадесет пет људи.

12./29. мај 2011.г.Г.

Свети Василије Острошки Чудотворац. Служена Св.Литургија на црквишту Св.Василија у Мартиновићима. На овом мјесту постојала је Црква до 1941.г.Г. када су је Албанци и муслимани порушили. Говоре људи за човјека који је порушио ову Цркву да је једва душу испустио а човјек који је порушио звоно и крст да се читавог живота тресао. И поред овога неки од мјештана покушавају насилно и противправно да присвоје Црквену имовину, правећи ексцесе. Због оваквог стања обавијештена је полиција да осигура скуп. Све је протекло у најбољем реду и одслужена је Св.Литургија по први пут откако је Храм порушен. Освештан је и славски колач а све у присуству око двадесет пет душа.

 

ПРИЛОГ: ОСНОВНИ СУД - ПЛАВ

 ПРИЛОГ: ВИШИ СУД - БИЈЕЛО ПОЉЕ

 ПРИЛОГ: ВРХОВНИ СУД ЦРНЕ ГОРЕ
ИЗВJЕШТАЈ: о црквишту у Мартиновићима

Ваше Преосвештенство,


Иако сте Ви добро упознати са случајем везаним за црквиште у Мартиновићима, ево нека ово буде и као писано свједочанство.

Митрополит Митрофан Бан својим писмом бр.550 од 03.априла 1902.г.Г. налаже свештенику гусињском Ђорђу Шекуларцу да огради мјесто за Цркву и гробље у Мартиновићима.

1928.г.Г. почета је од камена градња храма Св. Василија Острошког Чудотворца у Мартиновићима димензија 7,50м х 6,20м, ширине зида 0,50м. Црква је завршена и освештана 16./03. октобра 1938.г.Г. а Освећење је извршио Викарни Епископ Будимљански Николај Јокановић са свештенством.

01./19. јануара 1940.г.Г. свештеник Ђорђе Шекуларац пише у годишњем извјештају Архијерејском намјесништву андријевичком да у Мартиновићима живи 73 мушких и 52 женске особе који су Православни Срби.

1941.г.Г. црква је срушена и остало је само 1м висине зида у читавој основи. Међу рушитељима је био и Тахир Балидемај (његов унук Садрија Балидемај рођен 1968.г.Г. хвалио се о овоме на суду у Плаву 2011.г.Г.), и Рам Монов који се попео на цркву и бацио звоно, и који је након тога тресао рукама до смрти (свједочио на суду у Плаву 2011.г.Г. Радојко Турковић рођен 1929.г.Г.).

Након 2. Свјетског рата земљиште на коме је црквиште и гробље користио је или га издавао уз накнаду члан црквеног одбора Рашко Поповић. У катастру ово земљиште је заведено као ЛН 160 КО Мартиновићи 1, катастарска парцела бр.733 површине 1653м² и к.п. бр.734 површине 716м² што укупно износи 2369м² и власништво је Митрополије Црногорско-приморске.

2005.г.Г. тужили смо Бајрама Хасанђекића због тога што је бесправно користио црквену имовину.

2007.г.Г. овде је сахрањена Добрица Ракочевић, што показује да се не ради о напуштеном гробљу. Њена унука од кћерке, Есма Јулевић, је приложила бодљикаву жицу за ограду око гробља и црквишта.

2010.г.Г. Хасан и Ветон Прељвукај туже Митрополију без и једног доказа говорећи да је та земља њиховог дједа Реџа Прељвукаја. Основни суд у Плаву П.бр 309/10 од 30. септембра 2011.г.Г. донио је пресуду у корист Митрополије, којом се одбија тужбени захтјев Хасана и Ветона Прељвукаја као неоснован. Ово исто је потврдио Виши Суд у Бијелом Пољу Г.Ж.бр.150/12 од 23. марта 2012.г.Г.

2011.г.Г. и 2012.г.Г. на дан Св.Василија Острошког служио сам Св.Литургију на црквишту уз обезбјеђење полиције.

Црквиште је потпуно одграђено и преко њега је насилно отворен пут иако постоји пут кроз село уз ограду црквеног земљишта.

Дана 02. октобра 2012.г.Г. са парохијанима сам организовао да се огради црквиште и гробље, како стока која улази током цјеле године не би скрнавила исто. Када смо изводили радове мјештани села Мартиновићи, њих око 20-ак окупили су се како би нас спријечили да оградимо црквено земљиште. Њих 10-ак било је спремно и на физички обрачун од којих се највише истицао и предводио Наим Прељвукај, који је и физички насрнуо на мене. Позвали смо полицију која је успоставила ред. Поставили смо 35 борових колаца и уковали бодљикаву жицу, на страни до магистралног пута Плав-Гусиње дужине око 70м. На горњем дијелу парцеле сазидали смо 1м каменог зида који је срушен. Са источне и западне стране постоји ограда.

Дана 03. октобра 2012.г.Г. ограда коју смо претходног дана поставили почупана је и бачена крај ријечице Ључе гдје је запаљена. Полиција је изашла и направила увиђај. Замјеник Основног Државног Тужиоца у Плаву Дрита Руговац квалификовала је ово као оштећење туђе ствари и то дјело се гони по службеној дужности.

Цјелива Десницу Вашег Преосвештенства и моли Ваш Архијерејски Благослов, синовски одан,

Парох горњeполимски и гусињски
јереј Жељан Савић
 

Његовом Преосвештенству Епископу будимљанско-никшићком Г.Г.Јоаникију
Никшић

СВЕШТЕНИК БОЈАН РАДУНОВИЋ - ПАРОХ ГОРЊЕПОЛИМСКИ И ГУСИЊСКИ