Свједочење

 
 
 
МИЛЕВА НОВОВИЋ

СВЈЕДОЧЕЊЕ:

 

Давно је било, мој синко, не поновило се. Мучна су времена кад се чоек претвори у пса. Изгуби све што је људско... Они су тога јутра избили раном зором од Штита. Ишли су у групама, Прво је једна, неђе десетак њи, сврнула у кућу Ђоке Живаљевића, ту горе у наш комшилук. Наишли на сттарије жене и дјецу. Нијесу никога дирнули. Послије друга група, њи седам-осам, бану код наше куће, ђе нас је било дваес' петоро. Тражили да им се да нешто да једу. Избезумљене жене су држале дјецу јал' за руку, јали у наруче. Један порговори чисто на нашки:

- Ни миша - им вели - у дувар не треба оставит!

Жене се скамениле, притегле нејач, дрхте...

Почеше пуцњи. Тек плану изненада. Стојанка Оташевић се злу досјети, па кроз прозор избаци сина Вуја. Осмогодишња макања кроз кукурузе побјеже. Жена Арса Нововића држала тек рођено дијете у наручје, а њу фишек посред чела. Она паде са дјететом. Тако дијете остало, па га комшијке задајале и подњивиле. Спаси га нека судбина (плаче)... С овог покоља спсила се и синовица Вида, но ти не умијем казат како. Мајку и сестру јој ту убили.

Безочници. У Ржаници су убили спалили, и заклали неђе шесторо. Уништили су неким њудима читаве фамилије. У нашој кући је дуго година била једна подница крвава од крви једне ђевојчице што ју, сироту, међу најпрве убише, (плаче). У ливаду овам' иза куће смо их поноћи све једно порњед другога сахрањивали. Људи су били у рат. Укопале смо их ми жене. Но нијесмо биле вичне, па су, пошто смо побјегли из села, лисице и пси ноћу развлачиле тијела. Након десетину дана људи су дошли и видјели шта су зликовци урадили. Страшно како су нељуђи и звјери унаказили људска тијела. Смрђело је око кућа, грозота да узме чељаде. Кости Поље су вадили из пепела, јер су убијене и заклане бацали у огањ. Куће су запалили. Све што су нашли у селопоубијали су. Послије су у групицама, крволоци отишли у Велику.Тамо су тек бестијали. Зликовци крвавија очи... Нељуди... Све се јаду чудим како могаше дјецу и труднице... Мож замислит како је било мајкама. Боже те страоте! Од Бога самога платили крвници (плаче)...

 

Изјаву забиљежио:

Бранислав Оташевић