 |
|
МИРКО (Новица) РАДЕНОВИЋ:
страна 61 и 62
Старина Мирко Раденовић, тада као дванаестогодишњи дјечак и сада послије 66 година, сјећа се те страшне погибије, сједи с нама пред кућом и прича:
"Ево ту, у нашој кући, те звјери у људском лику, убили су моју мајку Рабију рођену Нововић и моју млађу браћу: Добрашина, Драгутина и Ратомира, а непуну годину прије тога убили су ми и оца Новицу, те тако ја и мој брат Чедо остадосмо малолетни без братске љубави и родитељске заштите."
Мало застаде, наточи по чашу ракије па настави да прича упечатљиво као да се то скоро догодило:
"Пред кућом Радоње Лалевић затекли су његову супругу Милеву, трудницу пред порођајем, са малим синовима Драгомиром и Владимиром и са њима моју тетку Љубицу Савову Нововић и ћерку јој Василију-Ваку, стаситу и кршну ђевојку. Изнијели нешто хлеба и присмоке да поједу, залогај им запао, гледајући са зебњом и неповјерењем банду што прилази. Кућа Љаљова*(Радош Лаловић) приземљуша пуна чељади, провизорно преграђена, у половини смјештај са јаслима за стоку, а у пола куће огњиште и нешто оскудног покућанства. У кући му је супруга Зорка*(Пољка) и ћерка Радмила и с њима Душанова дјеца Милијана и Милан, Љубица Рајковић и мали син јој Никола (одива, ћерка Љаљова), Вучевић Милица Павлова супруга, Радуновић Станојка, Даница и дјеца, Милена и Милица, супруга и ћерка мог ујака Гавра Нововића Милка и мала Сенка."
Мало застаде као да је у мисли утонуо, па настави:
"Ту горе, гдје је сад она дуарина, у кући Попадића убијена је Александрова (Леко) ћерка од 4 године Невенка и супруга му Роса од Нововића, ћерка Савова. Све сами род и комшије, невина дјеца и жене."
”Кад је наишла та разуларена хорда, да не би неко побјегао говорили су им: нећемо ником ништа учињет, само спремите нешто хране за нашу војску. Крвави пир су започели муњевито, бајонетом распорили су трудницу Милеву, а рафалном паљбом осули по њима. Василија-Вака успјела је да умакне не задуго и не далеко, до у кућу Љаљову, а за њом зликовци један с прозора а други са врата, рафално су осули ватру по несрећној дјеци и женама. Вака, као лавица ношена младошћу, бјежи од зида до зида док и њу покоси рафал из машингевере. Драгиња Лалевић родом од Пауновића, супруга Душанова, у јасла је бачила дијете Михаила и она преко њега, за чудо осташе живи. Кад су мислили да није остало живе душе, упалише кућу и у журби пошли су даље. Драгиња кроз ватру и дим са малим Михаилом у наручју газећи преко своје мртве дјеце и родбине излеће напоље да живи у ватри не изгоре. Ето, такав је био тај стравични биланс овог усуда”, - рече Мирко.
Насу још по једну чашицу, замисли се и ућута.
| инфо - страна | клуб | спц | 28. јул | библиотека | кооператива |