Одломак из књиге:
ВАТРЕ СА КОМОВА
 
 
 
ГРУПА АУТОРА

ЉУБОМИР - ЗЕКО (Благоје) ВУЧЕТИЋ:

стране 142, 143.

 

Оног дана, 28. јула 1944. године, нијесам био код куће. Налазио сам се у селу Хоте, више Плава. Тамо сам отишао са Савом, Урошем и Миљом Томовић, Пунишом Вучетић, Драгом и Бузић Вуксаном. Косили смо ливаде код Дема Муратагића.

Истога дана чули смо за покољ. Ријешили смо да идемо за Велику. До плавског моста допратио нас је домаћин код кога смо радили, а одатле смо сами пошли за Велику. Око 21 час стигли смо до својих домова. Наишли смо на прави погром. Чељад сагорјела, мртви по коломбоћу (кукурузу), злочин какав се не памти.

 

Нашли смо на мртвог Радисава, сина Анице и Пунише, звали су га „Рајко".

 

Затекли смо изгорјеле:

 

Новку Вучетић, рођену Гојковић жену Благоја Вучетића и три кћери:

Даницу од деветнаест година,

Стојану од седамнаест и

Душанку од дванаест година.

 

Из куће Пунише Вучетића погинуле су:

 

жена Аница, рођена Делетић и кћерке

Милева од дванаест и

Милијана од једанаест година.

 

Из куће Милоша Вучетића погинула

 

је његова жена Сава, рођена Бабовић,

 

у истој кући била је породица Томовић. Тамо је убијена

 

Мирка, жена Милована Томовића и

Милка жена Саве Томовића, рођена Јокић.

У наручју је имала кћерку, не знам како се звала и колико је година имала.

 

У кући је и сагорјела кћерка Николе Томовића, не знам како јој је било име, ни колико је година имала.

 

У нашим кућама сагорјела је

 

кћерка Радоње Стаматовића. Ту су нашли и

кћерку Богдана Јокића из Брезојевице.

 

Убијена на дну њиве Драга Вучетић.

 

Код наше куће убијена је

 

Рабија Раденовић, рођена Томовић, с

кћерком.

 

Нађена у кукурузу Драга Вучетића. Сматра се да је овде погинуло 28 чељади, све нејаке дјеце и жена.

 

Стрељани су и пет чланова уже породице Вучетић Гавра.

 

Према казивању мог покојног оца, Благоја Вучетића, он је гледао из кукуруза све што су радили. Посматрао је када су довели породице Томовић. Покушали су да силују двије ђевојке, Даницу и Милеву. Нијесу се дале, побјегле су, двојица су их стигли, али нијесу их могли савладати па су их изболи ножевима и бацили у ватру.

Отац ми је причао да је мала ћерка Саве Томовића, у наручју своје мајке, дуго живјела и плакала до касно у ноћ, да је чуо писку живих док су горјели све док се кућа није слијегла.