 |
|
|
ПОДЧАКОРСКИ ГЕНОЦИД |
 |
Кад' генерал Пеко с' Љуботиња,
с' Љуботиња, крај српског Цетиња,
са српскијем дичним јунацима,
сломи кичму ,,ss” зликовцима.
Зликовцима у облику змије,
сврстаниjeх у две дивизије,
,,Принц Еуген” германског повоја,
и,,Скендер бег” арнаутског соја.
И када им за врат стави ногу,
из обруча да утjећ не могу
Спреман бјеше да им спршти главу
и да стекне побједничку славу.
Тад' заповијест он доби од Тита,
да с' корпусом ка Србији хита.
Он с' Чакора маче Крајишнике,
кршне момке, партизанске дике.
Маче омчу, што им на врат свеза,
ослободи звијер из кавеза,
Звијер маниту, људскога облика,
заклетога српскога крвника.
Оде с' војском ка српској Топлици,
ка Топлици и ка Јабланици,
журно крену низ долину Лима,
да се сретне са браћом Русима.
Та наредба врховне команде,
српски народ остави без наде.
Oста нејач на милост крвнику,
без-часноме, пред Богом грешнику.
Што под ноге част војничку бача,
над нејаким исукује мача,
над нејаким, на срамоту своју.
светећи се за пораз у боју.
Нађе разлог, тамо гдје га није,
пржећ' огњем оне најслабије,
крв нејачи просу свеколику,
црним велом зави сву Велику.
Сву Велику, села око Лима,
крв је текла као морска плима.
Из смртних је рана крв липтала
прашњаве је стазе натапала.
И за кобна, та два ипо часа,
не памћеног, до тада, ужаса
поклали су и огњем спржили,
преко триста, наших најмилијих.
Кобног дана, двае'сосмог јула,
о крвави и проклети дане,
страдала су и дјеца у мајци,
рођенима, китили су гране.
Мушку дјецу живу су дерали,
за тетиве о шљиве вјешали,
врисак мајки рафалом кидали
и у огањ живе их бацали.
Повојчад су у колијевци клали,
један другом на нож додавали.
Пљачкали су крваве колијевке,
чињели су, што не чине звјерке.
Насрнуше к'о гладне хијене,
пљачкали су жртве побијене,
Са жена су одјећу кидали
силовали, затим убијали.
У злочину нијесу били сами,
Помаг'о им ,,Бали комбетари”
Фашистичке маните ордије,
гдје бијаху и наше комшије.
Каплан, Гацо, Мако и остали.
најгорега рода лешинари,
,,Закопе” су као пси тражили,
хвалили се кол'ко су убили.
Пљачкали су и стоку и ствари,
крвавијем стазама тјерали,
односили пут Метешких рупа,
те злочинце памти Плавска жупа.
Ово није слава, што чинимо,
него помен и да се сјетимо,
сјетимо се наших мученика,
што падоше од руке крвника.
Теби, Вељко, хвала на твом' дјелу,
сад свијет знаде истину цијелу.
,,Црни вјетар” свједочи истину,
и жртвама ремети тишину.
Ми, овдашњи, и ако смо знали,
о томе смо предуго ћутали,
ти си мртве душе узбуркао,
забораву проћи нијеси дао!
| инфо - страна | клуб | спц | 28. јул | библиотека | кооператива |