29. јул 2012. године

 

ДРЖАВНЕ ШУМЕ И ШУМСКО ЗЕМЉИШТЕ ВЕЛИКЕ

Вујадин ЂУРИЧАНИН, дипл инг

 

Државне шуме и шумско земљиште атара Велика имају површину 2.793,45 ха, што је 49% од површине Велике која износи 5.707 ха. (званичан податак у географији Црне Горе је за Велику 50,27 км2, а за Новшиће4,71 км2) Површину Велике, преузео сам из књиге ВЕЛИКА аутора проф.др. Мирка Бошковића и мр. Предрага Бошковића. Граница Велике по овим ауторима је - (цитирам):

Граница са западне стране почиње од ушћа Велике ријеке која се улива у ријеку Лим, прелази преко мјеста званог Платије према Ћунтама, потом се пружа према Гојковића рупи (кота 1.499 м/н.в.) и даље према Куњу (кота 1.610 м/н.в), до крајње тачке на сјеверу Ћафе (кота 1.792 м/н.в), а затим, под правим углом скреће према истоку , ка Планиници и Мокрој планини.

Граница са сјеверне стране се пружа ободом планинских врхова и језерских заравни и то преко Скале (кот 1.986 м/н.в), Пљанчорског катуна (1.968 м/н.в), затим, према Шиповачкој гори 1.778 коте 1.703 м/н.в. и кота 1.281 м/н.в., гдје је крајња сјеверна граница.

Граница са источне стране је линија према брду Лекај, затим, Кодра Халити, Зелен каме, Зли поток, све до мјеста званог Котлови и моста преко реке Бистрице. Границу даље представља линија која одваја Косово и Метохију од Републике Црне Горе, те место звано Емри брдо (кота 1.871 м/н.в.).

Граница са јужне стране почиње од мјеста званог Емри брдо све до коте 1.642 м/н.в. и даље се пружа косом према југу од коте 1773 м/н.в. испод Миличине равни, преко Девојачког крша све до Шабове главе (кота 1.906 м/н.в.) и према Злим странама све до Рамикуће (кота 1.712 м/н.в.), Црвеног крша (кота 1.778 м/н.в.), Пршовог крша (кота 1.511 м/н.в), насеља Новшићe, Ћеловој кули и ушћа Величке ријеке у Лим. -(Завршен цитат) (Марко Кнежевић тврди да ово нијесу поуздане границе)

Шуме и шумска земљишта Велике, у организационом смислу, чине дио Газдинских јединица „Чакор, Виситор“ и то шумски комплекси Јечмиште и Чакор. Површина шуме и шумског земљишта дијела ове Газдинске јединице је 784,76 ха. Такође дио Газдинске јединице „Бабина гора, Ваганица, Шиповица“ налази се на подручју Велике, у сјевероисточном дијелу општине Плав излазећи на границу Србије и има површину 2008,54 ха.

ОРОГРАФСКИ УСЛОВИ

Разноврсни облици рељефа на овим просторима, посљедица су геолошке подлоге, водених токова и велике надморске висине. На овим просторима теку: Величка ријека са притокама, Бистрица (Пећка) са притокама, Шекуларска ријека и бројни потоци, који по разним правцима пресијецају терен. Велике висинске разлике и геолошка подлога, коју претежно чине палеозојски пјешчари и шкрилци, значајно су утицали на интензитет ерозионих процеса и формирање рељефних облика.

Најнижа кота државних шума налази се на 1350 м/н.в.

Морфометријске карактеристике терена и експозиција показатељи су разноврсности рељефа.

Преглед површина шума у Газдинској јединици „Бабина гора, Ваганица, Шиповица“ према:

a) Надморској висини	%	б) Врсте нагибa	%	ц) Према експозицији	%
1401 - 1600м3	16	Умј.стрм терен (11-20ст.)	34	сјеверна	17
1601 - 1800м3	45	стрм терен (21-30 ст.)	52	сјевероисточна	32
1801 - 2000м3	34	веома стрм тер(31-40ст.)	14	југоисточна	2
преко 2000м3	5			јужна	3
				jугозападна	5
				западна	1
				сјеверозапдна	29

Експонираност према сјеверу (С, СИ, СЗ) је 78% - према југу (Ј, ЈИ, ЈЗ) је 22%

По облику терена, 70% су падине, 21% су падине испресијецане долинама, 2% долине и падине

ЕДАФСКИ УСЛОВИ

Геолошку подјелу шума и шумског земљишта чине:

Палеозоиски, шкриљци и пјешчари, дијабаз рожњаци, кречњаци са кречњачким доломитима, као и филши и кварцити а такође и порфирити.

Под утицајем литолошке основе формирани су сљедећи типови земљишта:

- камењар

- кречњачко-доломитна цмрница (калко-мелансол)

- смеђе земљиште на кречњаку (калко-камбисол)

- кисјело смеђе земљиште (дистрични-камбисол)

КЛИМАТСКИ ФАКТОРИ

Ови предјели припадају континетално - планинској и високо планинској, перхумидној, умјерено хладној и хладној клими, са дугим и хладним зимама и релативно кратким и свјежим љетима.

По подацима најближих метеоролошких станица (Рожаје и Плав) средња годишња температура 6.0 степени целзијуса, а средња годишња сума падавина 900л/м.

Хидрични биланси показују да у току године нема периода мањка влаге. Вишкови влаге постоје од половине октобра до маја, а од маја до октобра постоји резервна влака.

ВРСТА ДРВЕЋА, ГРМЉА, И ПРИЗЕМНЕ ФЛОРЕ

Најзаступљеније врсте дрвећа у овим шумама су четинари, и то како слиједи: смрча, јела, молика, муника, црни бор и бијели бор. Од лишћарских врста најзаступљенији су: буква, цер, трепетљика, бреза, црни граб, јавор идр.

Грмље је разноврсно и јавља се углавном појединачно. Најзаступљеније су боровница (Waccimium myrtilis). У јачем склопу заступљена је нарочито на простору Чакора, Шиповице, Ваганице, Планинице и Бабине горе. Има изузетан еколошки и економски значај, али јој се површина значајно смањује употребом (уништавањем) гребена приликом брања. Даље су заступљене жестика (Ramnux falax), црна удика (Viburnum lantana), лоницера (Loniceraxylosteum), шипурак (Rosa caninab), једносјемени глог (Crategus monogina), Хајдучка опута (Daphne mesereum), јагорчевина (Daphne blagajana), клека (Juniperus comunis), клечица (Junpierus nana), кривуљ (Pinus mungos) i mnoge druge.

Приземна вегетација (која је и индикатор геолошке подлоге је по броју врста веома развијена а најчешће заступљене су врсте: лазаркиња (Asperula odorata), кисјелица (Oxcalis acetosela), копитњак (Asarum europium), шумска јагода (Fragaria vesca), коприва (Urtica dioica), петров крст (Petris quadrifolia), белешин (Calamagrotis arudinacae), мислица (Lusula silvatica), кукуријек (Heleborus odoratus) и многе друге.

Посебно треба истаћи да се на високопланинским пашњацима јавља и линцура (Gentijana Luteae), која је законом заштићена врста.

ШУМСКЕ ЗАЈЕДНИЦЕ (ТИПОВИ САСТОЈИНА)

Најзаступљеније шумске заједнице су: шуме букве свеза Lusulo Fagion, а најпрострањенија асоцијација букве јеFagetum Mesiacum Montanum - планиска шума букве и планинска шума букве и јеле AbietaMesiacum. У овим шумама имамо и двије асоцијације смрче и јеле и то: смрча и јела Abieto - picetum serilicum и планинска шума смрле picetum excelsis serbicum у највишем појасу ових шума на надморској висини до 2000м, заступљена је свеза pinion peucis - шума молике са асоцијацијама: молика и смрча piceto pinetum peucis и молике pinetumpeucis montenegrinum. Даље имамо шуме букве, јеле и смрче, и шуме монике.

У појасу изнад шумске вегетације, заступљенесу хемифитне и хемикриптофитне заједнице планинских вриштина Junipero -nardetum strictae.

САОБРАЋАЈНЕ ПРИЛИКЕ

Саобраћајне прилике ових шума сувеома повољне. Спољашне и унутрашње саобраћајне прилике су скоро оптималне.

ПОВРШИНА ДРЖАВНИХ ШУМА, СТАЊЕ ШУМСКОГ ФОНДА И ПРИНОС ПО ГАЗДИНСКИМ ЈЕДИНИЦАМА

 

Г.Ј. „Чакор - Виситор“

Површина шума и необраслог шумског земљишта износи :

обрасло	407.76 ха	51.96%
необрасло	377.15 ха	48.04%
свега	784.76 ха

 

а) Површина шума према узгојном облику износи:

- високе привредне шуме 407,76 ха или 100%

б) Површина шума према намјени износи:

привредне шуме	324.87 ха	79.67%
заштитне шуме	85.89 ха	20.33%
свега	407.76 ха

 

в) Површина необраслог земљиштаизноси:

неплодно	280.53 ха	74.38%
за остале сврхе	96.62 ха	25.62%
свега	377.15 ха

 

г) Дрвна запремина износи:

четинара	109.883 м
лишћара	18.169 м
свега	128.052 м

 

Просјечна дрвна запремина високих шума износи 314 м по хектару, што је 83% од оптималне запремине по ха за ове типове шума.

д) Текући запремински прираст износи:

четинара	3338.6 м3
лишћара	263.0 м3
свега	3601.6 м3

 

Просјечни текући запремински прираст по ха износи 8,83 м3.

Текући запремински прираст у процентима износи 2,81 %, што је уколико се буде газдовало у складу са смјерницама посебне основе газдовања задовољавајуће и с обзиром на планирани сјечиви етат, обезбиједити у будућности оптималну дрвну масу по хектару.

Оптимална дрвна маса је гаранција одрживог развоја, а самим тим гарант увећања приноса и прихода од ових шума.

 

ђ) Принос шума-сјечиви етат на годишњем нивоу износи :

четинара	1207.0 м3
лишћара	166.0 м3
свега	1377.0 м3

 

ГЈ - ,, Бабина Гора- Ваганица- Шиповица“

Површина шума и необраслог шумског земљишта на подручју ове газдинске јединице ( дио који припада атару села Велика ) износи : 

обрасло	1212.44 ха	60.36%
необрасло	796.10 ха	39.64%
свега	2008.54 ха

 

а) Површина шума према узгојном облику износи :

високе привредне шуме	1120.98 ха	92.46%
шумске културе	69.60 ха	5.74%
изданачке шуме	21.86 ха	1.80%
свега	1212.44 ха

 

б) Површина шума према намјени износи :

привредне шуме	709.09 ха	58.50%
заштитне шуме	503.35 ха	41.50%
свега	1212.44 ха

 

Заштитне шуме

 

У заштитним шумама приоритетне су заштитно регулаторне функције: противерозиона, хидролошка и водозаштитна. Ове шуме по правилу се издвајају на веома стрмим теренима, теренима угроженим од ерозије, кањонима, девастинираним шумама од стране човјека, опожарене шуме и др.

Велико учешће заштитних шума од 41,50% условљено је између осталог и зато што је значајан дио ових шума, девастиран бесправним сјечама од стране Шиптара са Косова и Метохије од 1999. па до данас.

Веома је значајно да посебан третман у заштитним шумама имају молика и муника као ендеми Балканског полуострва. Нарочито је значајна заштита мунике ( pinus Heldreichii ),чије чисте састојине чине површину од 41,5 хектара у шумском комплексу Ваганица ( одјељење 58 А, 59 Б, 71 Б, 72 А) и у мјешовитим састојинама са смрчом и моликом на површини од 31,95 хектара, такође, у Ваганици ( одјељење 65 Б).

 

Интересантно је да су изданачке шуме букве које се налазе на надморској висини од 1400 м, издвојене као заштитне (одјељење 55 А).

в) Површина необраслог земљишта износи :

за пошумљавање	53.81 ха	6.76%
за остале сврхе	645.09 ха	81.03%
свега	796.10 ха

 

У категорију необраслих земљишта - остале сврхе, ушли су пашњаци у ореалу шума, површине под боровницом, земљишта непогодна за пошумљавање и др.

г) Дрвна запремина износи :

четинара	203698 м3	95.97%
лишћара	855.4 м3	4.03%
свега	212252 м3

 

Просјечна дрвна запремина по хектру износи 175 м3, што је далеко од оптималне запремине, која с обзиром на принос немогућности ових шума треба да достигне 400 м3 по хектру. Ниска дрвна маса је последица масовних бесправних сјеча у задњих дванаест година нарочито, у периоду од 1999. до 2002. године.

д) Текући запремински прираст износи :

четинара	4729.30 м3	96.7%
лишћара	161.20 м3	3.3%
свега	4890.50 м3

 

Просјечни текући запремински прираст по хектру износи 4,03 м3 што је јако неповољно. Разлози су губитак дрвне масе као посљедица небриге државе на спрјечавању бесправних сјеча у претходном периоду. Просјечни текући запремински прираст по хектру у овој ГЈ мањи је 4,8 м3 од оног у ГЈ Чакор-Виситор. Приносни потенцијали ове двије ГЈ су отприлике исти. Значи да се небригом државе изгубило и губиће се до даљњег само у привредним шумама 2380 м3 бруто годишње или по концесионој цијени од неких 20 евра по метру кубном годишње 47.000 евра од чега би локалној заједници, односно Велици припало 37.000 Евра.

Текући запремински прираст у процентима износи 2,3 %.

ђ) Принос шума-сјечиви етат годишње износи:

четинара	740 м3	67.75%
лишћара	17 м3	2.25%
свега	757 м3

 

ПОВРШИНА ДРЖАВНИХ ШУМА,СТАЊЕ ДРВНОГ ФОНДА И ПРИНОСУКУПНО ЗА АТАР ВЕЛИКА ( обје ГЈ)

Површина шума и необраслог шумског земљишта :

обрасло	1620.20 ха	58 %
необрасло	1173.25 ха	42 %
свега	2793.45 ха

 

а) Површина шума према узгојном облику износи :

високе привредне шуме	1528.74 ха	94.35%
шумске културе	21.86 ха	1.35%
изданачке шуме	69.60 ха	4.30%
свега	1620.20 ха

 

б) Површина шума према намјени износи :

привредне шуме	1033.96 ха	63.82%
заштитне шуме	586.24 ха	36.18%
свега	1620.20 ха

 

в) Површина необраслог шумског земљиштаизноси :

за пошумљавање	53.81 ха	4.59%
за остале сврхе	741.41 ха	63.20%
неплодно	738.03 ха	32.21%
свега	1173.25 ха

 

г) Дрвна запремина износи:

четинара	313581 м3	91.48%
лишћара	26723 м3	8.52%
свега	340304 м3

 

д) Текући запремински прираст износи :

четинара	8.068 м3	95%
лишћара	424 м3	5%
свега	8492 м3

 

ђ) Принос шума-сјечиви етат на годишњем нивоу износи :

четинара	1947 м3	91.41%
лишћара	183 м3	8.59%
свега	2130 м3

 

На основу садашњег етата, не може се на подручју Велике значајније развијати савремена дрвопрерада.

Концесиона накнада

По важећем закону о концесијама 80 % концесионе накнаде припада локалној заједници. Локална заједница (општина) приходе од концесија улаже у инфраструктурне објекте мјесних заједница са чије територије су посјечене шуме. У конкретном случају ако је етар шума атара Велика 2130 м3 бруто годишње, а концесиона накнада 20 евра по м3 за четинаре и 7 евра по м3 за лишћаре, на подручју Велике треба годишње просјечно по овом основу уложити 31000 евра.

 

У претходном периоду као што је напријед речено, шуме Велике (нарочито оне у ,,ГЈ Бабина Гора-Ваганица-Шиповица“) посебно су биле угрожене од бесправних сјеча. У периоду од агресије Нато алијансе на нашу земљу до данас у ГЈ Бабина Гора-Ваганица-Шиповица од стране шиптара сда Косова и Метохије посјечено је око 50000 м3 бруто запремине нјквалитетнијих четинара.Од посјечене масе преко 70% је са територије Велике. Само по овом основу држави и локалној заједници направљена је директна штета од око милион евра.Локалној заједници причињена је директна штета од 800000 евра од чега би Велици припало 560000 евра.

Шуме ,,ГЈ Чакор-Виситор“ дате су на седмогодишњу концесију.

Можемо закључити да се у претходном периоду са шумама није у потпуности газдовало у складу са одредбама закона о шумама и по одредбама посебних основа газдовања што се негативно одразило на стање шумског фонда, нарочито четинара.Овај закључак се односи на ,,ГЈ Чакор-Виситор“. У ,,ГЈ Бабина Гора-Ваганица-Шиповица“ на сцени је било девастирање шумских комплекса четинара од стране шиптарских шумокрадица са Косова и Метохије.

 

Л И Т Е Р А Т У Р А

 

1. Велика (аутора проф.др Мирко Брковић и мр Предраг Брковић-Београд 2005)

2. Посебна основа газдовања шумама ( важећа) за ГЈ ,,Чакор-Виситор“

3. Посебна основа газдовања шумама ( важећа ) за ГЈ ,, Бабина Гора-Ваганица-Шиповоца“

4. Дендрологија са основама фитоценологије ( проф. др Б.Јовановић - Београд 1962 година )

5. Типологија шума ( ауторизована скрипта групе професорашумарског факултета Универзитета у Београду 1982 ).

Феномен туризма са својим функцијама показао се у низу примјера као ефикасан фактор развоја мање развијених подручја, јер економски валоризује и оне ресурсе, који у дру

 

 

| инфо - страна | клуб | спц | 28. јул | библиотека | кооператива |