СТОЧАРСТВО


 

 
ОВЧАРСТВО
 

  Одломак из књиге "ВЕЛИКА"

Проф. др Мирко БРКОВИЋ - мр Предраг БРКОВИЋ

 

Овчаерсво. Од домаћих животиња, које се гаје на подручју Велике, овце су увек биле најбројније. Овца, као домаћа животиња, врло је скромна у погледу захтева у исхрани и смештају, изузетно се добро аклиматизује на овим просторима. Расни састав оваца није се мењао за последњих двеста година. Гаји се посебан сој праменке „сука“. Овца је беле боје, фине вуне, мекане, руде, добре за обраду и справљање одеће. Глава је ситна, око очију има круг црне длаке у виду наочара. Врло је покретљива, у току дана може да пређе више километара у потрази за травом. Добро се креће по стрмим деловима терена, камењара (ћетама) тражећи храну. У току године даје једно јагње, ретко два. Овце су тешке око 40 кг, месо је врло укусно за јело. На овим просторима даје око 70 литара млека годишње. Млеко је врло масно, садржи и 6,5% масти.Ова раса је веома скромна у погледу исхране и смештаја. Способна је да тражи храну и испод снега, да копа ногама и да налази суву траву. Било је покушаја да се у овај простор уведу племенитије расе, али због лоших услова исхране и смештаја, те расе се нису одржале (метохијска брдока и мерино).

Бројно стање оваца на овим просторима стално се мењало. У прошлости када је основно занимање становништва било сточарење, број оваца кретао се и преко 10.000 грла (1866). Са развојем других привредних грана и могућношћу одласка становништва у урбане средине овчарство се све више запоставља. Пред други светски рат (1940) регистровано је 7.825 грла. Током рата фонд оваца скоро је уништен, а по ослобођењу (1945) регистровано је 360 грла. Касније се тај број повећавао све до 1980. Када је регистровано 3.700 оваца. Последњим пописом 2003. Регистровано је 649 оваца. Тенденцје опадања броја оваца на простору Велике и даље је присутна.