Одломак из књиге:
ОСЛОБОДИЛАЧКИ РАТ НАРОДА ЈУГОСЛАВИЈЕ
1941 - 1945 (књига 2)
 
 
ГРУПА АУТОРА

 

        

АНДРИЈЕВИЧКА ОПЕРАЦИЈА

(стр. 257)

 

После неуспелог покушаја легије »Крем-плер« и борбене групе »Бендл« (Bendel), *(Састава: два батаљона пешадије из албанских ловачких пукова) почетком јула, да одбаце делове 2. корпуса из долине Лима, командант немачког 5. SS армијског брдског корпуса одлучио је да 28. јула изврши брз продор на ужи део слободне територије, у правцу Андријевице и Берана (Иванграда), разбије снаге Народноослободилачке војске на тој просторији и до доласка појачања из Грчке створи повољне оперативне услове за даља дејства (скица бр.16).

Планом операције *(Немци су ту операцију извели под шифром »Драуфгенгер« (Draufgänger) предвиђено је да главна групација: 21. SS дивизија »Скендербег«, 14. пук 7. SS дивизије »Принц Еуген« и борбена група »Стрипел« (Strippel), *(Ојачани батаљон 363. пука 181. дивизије) са просторије Гусиње - Плав - Чакор, обухватним нападом заузме Андријевицу. Остале снаге имале су једновремено да наступају у овом распореду: борбена група »Бендл« са просторије Кацубер - Турјак у правцу Берана; легија »Кремплер« са просторије Биоча - десна обала Лешнице у правцу Бијелог Поља и Берана; два батаљона пука »Бранденбург« и делови 5. полицијског пука са десне обале Лима у правцу Бродарева и Пријепоља; делови бугарске 24. дивизије из рејона Нове Вароши и четнички 4. јуришни корпус са доњег тока Увца у правцу Прибоја. По заузимању Андријевице упутити мањи део снага према Колашину, ради демонстрације, а снаге са севера, истока и југа ка Беранама, ради ликвидације делова 2. корпуса НОВЈ и заузимања Берана и тамошњег аеродрома. Истовремено, активним дејством између Прибоја и Бијелог Поља, онемогућити долазак појачања у рејон Берана.

Тиме су Немци хтели да спрече продор снага Народноослободилачке војске из Црне Горе на просторију између Лима и Ибра и осујете планове Врховног штаба НОВ и ПОЈ о преношењу тежишта операција у Србију.

Обавештен о тешком положају дивизија Народноослободилачке војске у Србији, као и о непријатељским припремама за напад према Лиму, Врховни командант је 14. јула наредио Штабу 2. корпуса да убрза упућивање 5. и 17. дивизије према Голији и Јавору. А када се ситуација у Србији још више погоршала, он је 16. јула наредио да се 5. и 17. дивизија одмах упуте погођеним правцем како би помогле српским дивизијама да се ослободе непријатељског притиска. Али, док су се ове две дивизије припремале за покрет, легија »Кремплер« и борбена група »Бендл« затвориле су правац према Пештеру, и већ 18. јула непријатељ је отпочео напад према Андријевици. Покушај Штаба 2. корпуса да с четири батаљона 3. дивизије заустави продор непријатеља, који је главнином својих снага нападао правцем Мурина - Андријевица, није успео, те су Немци већ 19. јула у зору заузели Андријевицу и током дана продужили према Беранама.

Врховни штаб, коме је већ била јасна намера непријатеља да спречи продор Оперативне групе дивизија у Србију, још једном је, 20. јула , упозорио Штаб 2. корпуса да не ангажује 2. пролетерску, 5. и 17. дивизију у борби и наредио му да се одмах изврши планирани покрет, с тим да 2. пролетерска дивизија продужи у Топлицу. Међутим, ова дивизија већ је водила борбу с непријатељем који је надирао према Беранама; она се није могла извући из борбе без губитка веће просторије. Због тога је Штаб 2. корпуса одлучио да изврши општи противнапад на непријатеља, ангажујући још и 5. и 17. дивизију. После извршених припрема и прегрупације снага, он је 23. јула издао заповест за противнапад: 5. дивизија и 6. бригада 17. дивизије надиру десном обалом Лима према комуникацији Андријевица - Пећ да непријатељу пресеку одступницу преко Цакора; делови 2. пролетерске и 3. дивизије везују и задржавају непријатеља на левој обали Лима до избијања делова 5. и 17. дивизије код Цакора, а тада окружују непријатеља на просторији Чакор - Мурина - Плав.

У току 24. јула јединице 2. корпуса на левој обали Лима продрле су у истурени клин непријатеља северно од Андријевице, а делови 17. дивизије заузели су Турјак и продрли источно од Чакора. За то време је 5. дивизија избила на гребен Сјекирице и овладала Чакором и Девојачким кршом, а 4. пролетерска бригада 2. пролетерске дивизије пробила се до Горње Ржанице. Због тога, као и због успешног дејства јединица 3. дивизије на левој обали Лима, које су у току дана заузеле Зуљево брдо и избиле на Јерињу главу и Зелетин, Немци су били присиљени да одустану од продора према Беранама и да се ноћу 24/25. јула повуку из Андријевице према Мурини. Сутрадан, пред вече, 1. крајишка и 4. пролетерска бригада избиле су до Мурине, спојиле се са 4. крајишком бригадом и, у току ноћи, заједно са 5. бригадом 3. дивизије, ушле у Плав. Окружавање непријатеља у ширем рејону Мурине било је завршено.

Неуспех главне групације у рејону Андријевице и Берана негативно се одразио на непријатељске снаге северно од Берана. И оне су, после узалудног покушаја да постигну ма какав успех у борбама против 1. пролетерске и 37. дивизије, морале прећи у одбрану.

Због тешке ситуације у коју су запале јединице Народно-ослободилачке војске у Србији, Врховни командант је 25. јула наредио да се на Копаоник одмах упуте све три дивизије Оперативне групе, а да фронт код Андријевице преузму црногорске јединице.

Извршујући ово наређње, Штаб 2. корпуса је 26. јула отпочео груписање 2. пролетерске, 5. и 17. дивизије источно од Берана. Како јединице 3. дивизије нису биле у стању да ликвидирају окруженог непријатеља у рејону Мурине, то је 14 .пук 7. SS дивизије успео 1. августа да се пробије преко Чакора у Пећ. Али је 21. SS дивизија била потпуно разбијена.*(Од преосталог људства те дивизије и нових 4.000 немачких војника формирана је у октобру борбена група »Скендербег«)

 

Немци су успели да за неколико дана одложе продор Оперативне групе дивизија у Србију, што се негативно одразило на оперативну ситуацију српских дивизија у Топлици и Јабланици, али га нису могли спречити. Напротив, они су у овој операцији претрпели велике губитке у људству и материјалу и доживели неуспех.