ПРЕДЛОГ КЛУБА ЗА ДОПУНУ ПРОСТОРНО-УРБАНИСТИЧКОГ ПЛАНА ОПШТИНЕ ПЛАВ

 

Основни циљ ангажмана у односу на израду планске документације којом ће бити обухваћена насеља Велика, Горња Ржаница и Новшићу је стварање нормативнихих и планских предпоставки за њихов економски развој (прије свега кроз веће учешће приватног капитала и развој предузетништва, промену привредне структуре и др.), валоризацију природних и других потенцијала посебно у областима које представљају компаративну предност и раст животног стандард кроз развој образовног, здравственог система, система социјалне сигурности и других услова којима се унапрђује квалитет живота људи који су стално настањени или повремено бораве на тим просторима.

ПРИРОДНИ УСЛОВИ

Природни простор насеља Велика, у погледу рељефа, чини долина са изузетно разуђеним тереном, уз постојање бројних дубодолина, потока, поточића, брда и мањих заравни са великом вертикалном разликом која износи 1229м (883 - 2112м.н.в). Простор од око 60км2, представља цјелину у долини Величке ријеке  која дијелом прелази преко Чакорског превоја на подручје Бјелухе. Природни потенцијали Велике простиру се на цијелој територији атара Велике, од најнижих дјелова насеља до највиших планинских врхова. Са западне стране Велике налази се село Горња Ржаница а са југоисточне село Новшиће, која су у поглду рељефа и осталих природних карактеристика веома слична са Великом и може се рећи да престављају природну цјелину. Горња Ржаница и Новшиће на јужној страни излазе на десну обалу ријеке Лим, у укупној дужини од око 9км. Сматрамо да Велика, Горња Ржаница и Новшићеу својом територијом која заузима скоро 15% укупне територије плавске општине, својим очуваним ресурсима и природним потенцијалима имају услове да постану значајан чинилац развоја цијеле плавске општине, и један од значајних локалних, прије свега привредних, центара плавске општине.

 

ДЕМОГРАФИЈА

Постојеће стање:

Према подацима прикупљеним пописом становништва 2011. године, на подручју Велике, Горње Ржанице и Новшића евидентан је сталан и континуиран демографски пад за скоро 30% у односу на податке пописа из 2003. године. Преко 50% становника је старије од 40 година па се може рећи да је старсона структура становништва релативно неповољна. С обзиром на лошу економску ситуацију у земљи, у претходних тридесетак година су забележене бројне миграције становништва и "пражњење" села што је директно негативно утицало, осим старосне и на образовну и квалификациону структуру. Становништво се претежно бави ситном пољопривредном производњом, а незнатан број је запослен у државном органима и приватним предузећима. Изражен је јак тренд сталног опадања и одлива радно способног становништва у развијеније средине.

 

        ВЕЛИКА                          НОВШИЋЕ                    ГОРЊА РЖАНИЦА  

У Велици, Горњој Ржаници и Новшићу постоје четворогодишње основне школе. Основну школу у Велици ове године (школска 2012/13. година) похађа 15 ушеника, у сва четри разреда, у Горњој Ржаници школу похађа 9 ученика, такође у сва четри разреда, док у основној школи у Новшићу у последњих десетак година није организована настава убог недовољног броја ученика, незнатан број основаца из тог села школу похађа у Мурини. Најближе предшколско образовање организовано је у мјесном центру Мурина и у Плаву, главном центру у тој општини. Најближе основно осмогодишње образовање организовано је у Мурини и за основце из поменутих села обезбијеђен је посебан превоз школским аутобусом. Најближе средњошколско образовање организовано је у главним центрима општина Плав и Андријевица, који су од поменутих села удаљени 10-20км. За средњошколце није организован превоз до поменутих образовних центара. Најближа установа високог образовања налати се у Беранама, које су удаљене 30-35 километара од поменутих села. Здраствена заштита једном недељно се обавља у амбуланти у Велици, а осталим радним данима у амбуланти у Мурини и у дому здравља у Плаву. Социјална заштита се остварују у органима локалне управе Општине Плав, чије је седиште у Плаву. У Велици, Горњој Ржаници и Новшићу постоје сеоски домови, који су у грађевинском смислу у релативно добром стању, али се у њима не одвијају никакве културне активности. На подручју поменутих села не постоје објекти који су у функцији спорта и физичке културе (спортске сале, терени и сл.).

Циљеви:

Основни циљеви демографског развоја су:

- Задржавање становништва, тј достизање нивоа простог обнављања становништва;
- Смиривање негативних демографских процеса (негативног природног прираштаја и великог одлива становништва иселељавањем);
- Подстицање повратка дијела, посебно млађег, становништва подршком и стимулисањем покретања привредних активности, туризма и сектора услуга; - смањење емиграције млађег и високообразованог становништва, као и унапређење нивоа формалног образовања и оспособљавања одраслих ради отварања могућности запошљавања;
- Унапређење социјално-здравствене заштите, прије свега кроз помоћ старијим грађанима и старачким домаћинствима.

Циљеви у односу на развијање јавних служби су:

- Примена концепта интегрисане бриге (социјална и здравствена заштита, васпитање и образовање деце, бесплатана припремни програм пред полазак у школу);
- Увођење мобилних дјечјих установа, које раде са дјецом предшколског узраста на сеоском подручју у постојећим објектима школа;
- Организовање мобилних здравствених екипа које пружају здравствену и превентивну услугу и развијање програма социјалне заштите за угрожену популацију становништва (нпр. помоћ у кући старим, инвалидним и хронично обољелим лицима);
- Изградња и опремање објеката мултифункционалних (мјесна канцеларија, библиотеке, просторије за културно-едукативне и забавне активности и сл.) у Велици, Горњој Ржаници и Новшићу;

SAOBRAĆAJNA INFRASTRUKTURA

Postojeće stanje - Saobraćajnu mrežu na području Velike, Gornje Ržanice i Novšića je relativno dobro razuđena i čine je putevi sa asfaltnim, zemljanim i u rijetkim slučajevima makadamskim zastorom. Tehničk elementi kao što su radijusi horizontalnih krivina, podužni nagibi, problem odvodnjavanja, putna signalizacija i mobilijar uglavnom nijesu u skladu sa standardima. Stanje asvaltnih kolovoznih konstrukcija može se ocijeniti kao relativno zadovolajvjuće, uz potrebu rehabilitacije pojedinih dionica na saobraćajnicama I obavljanje radova na redovnom održavanju kolovoza, sistemu odvodnjavanja i ostalim tehničkim elementima.

Potencijali - potencijali razvoja saobraćajne infrastructure su:

- povoljan saobraćajno-geografski položaj sa stanovišta graničnog područja, koji se može valorizovati boljim saobraćajnim povezivanjem sa Kosovom i Metihijom;

-Izgradnja magistralnog puta Plav-Gusinje-Podgorica, preko teritorije Albanije, koji će ovaj kraj približiti i bolje povezati sa administrativnim, privrednim i kulturnim centrom države Crne Gore;

-izgradnja dionice autoputa od veze sa autoputem Bar-Boljare-Beograd, do granice sa Kosovom i Metohijom, utvrđena Prostornim planom Crne Gore do 2020;

- Asfaltni put Murino-Čakor-Bjeluha /do državne granice sa Kosovom i Metohijom/, koji je povezan sa magistralnim putnim pravcem Plav-Andrijevica-Berane.

Ciljevi - Osnovni cilj razvoja saobraćaj je izgradnja magistralnog puta Murino-Čakor-Bjeluha /do državne granice sa Kosovom i Metohijom/, odnosno do početka izgradnje tog puta, rekonstrukcija postojećeg puta na stoj relaciji, njegovo opremanje i stavljanje u funkciju tokom čitave godine, i otvaranje graničnog prelaza između Crne Gore i Kosova i Metohije.

Posebni ciljevi su:

-rekonstrukcija, proširenje i opremanje lokalnih asfaltnih puteva: Liješće-Ivan Polje-Papratište, do spajanja sa Murino-Čakor-Bjeluha; Ivan Polje-Novšiće, do kraja naselja, i Ivan Polje-Gornja Ržanica, do spajanja sa putem Murino-Čakor-Bjeluha;

- izgradnja novih asfaltnih i zemljanih puteva, njihovo opremanje i nasipanje u cilju kvalitetnijeg putnog povezivanja i umrežavnja između susjednih sela, zaseoka i centara sela, sela sa katunima i sela sa centrom opštine. Od posebnog značaja je rekonstrukcija i nasipanje zemljanih puteva do rejona koji se mogu valorizovati u turističkom I ekonomskom smislu, I to: Gornja Ržanica-Kodre Petrovića-Štit-Prijedolska Ćafa-Planina Mokra; Čakor-Vaganica-Mokra; Mokra-Šekular-Berane; Čakor-Ječmište i povezivanje Ječmišta sa Liješćarima i Potkrajem /Velika/, Novšićem i Desnim Metehom; izgradnja prilaznog puta iz Lijeve rijeke /kuće Petrovića/ do prirodnog kompleksa Tojine pećine.

ELEKTRO ENERGETIKA

Postojeće stanje - postojeći elektroprenosni sistem odlikuje smanjena sigurnost i pouzdanost snadbijevanja potrošača električnom energijom. Ovakvo stanje posljedica je starosti i lošeg održavanja postojeće opreme. Elektropenosna mreža je neravnomjerno razvijena, posebno na brdsko-planinskom području, tako da predstavnja ograničenje za dalji razvoj naselja i sadržaja turističke ponude u visočijim predjelima.

Potencijali - na prostoru Velike i Gornje Ržanice postoji mogućnost iskorišćavanja hidroenergetskog potencijala kroz izgradnju malih hidroelektrana na rijeci Bistrici, Veličkoj rijeci i Ržaničkoj rijeci, kao i kroz korišćenja drugih oblika obnovljvih izvora energije, prije svega vjetroenergija i sl.

Velička rijeka

Ciljevi - modernizovanje postojećeg distrubativnog sistema električne energije;

- obezbjeđenje dovoljnog, sigurnog i ekonomičnog snadbijevanja električnom energijom svih potrošača;

-inteziviranje istraživanja energetskih potencijala, naročito OIE /npr. Izgradnja vjetroparka na Čakoru, Vaganičkom brdu i dr.sl./, uz decentralizaciju proizvodnje lektrične energije za autonomne i lokalne svrhe;

- proširenje distributivne mreže i elektrifikacija Čakora, Mokre i Ječmišta;

- sagledavanje mogućnosti povezivanja na elektroenergetski sistem Kosova i Metohije i stvaranje povoljnih uslova za izvoz električne energije u slučaju izgradnje minielektrana ili vjetroparkova.

TURIZAM

Postojeće stanje - turistička I rekretivna ponuda na području Velike, Gornje Ržanice i Novšića uopšte ne postoji uprkos odličnim prirodnim potencijalima za postojanje takve ponude. Osnovni problem turističkog razvoja ovog prostora i pored ogromnih prirodnih potencijala, jeste nedostatak turističkih sadržaja koji su povezani sa nedostatkom smeštaja. Takođe smatramo da Veliku, Gornju Ržanicu i Novšiće, kao prirodnu cjelinu, trebalo proglasiti primarnom turističkom zonom plavske opštine. Ovo su naši predlozi za koje smatramo da bi značajno doprinijeli razvoju Velike kao mikro turističke destinacije u sklopu razvoja cijele plavske opštine.

Potencijali - potencijali za razvoj turizma zasnivaju se na:

-povoljnom geografskom i saobraćajnom položaju područja koje se nalazi u pograničnom dijelu sa Kosovom i Metohijom, na čijoj strani u Rugovskoj klisuri već postoje značajni turistički sadržaji;

- postojećem putu Kolašin-Mateševo-Andrijevica-Murino-Čakor-Bjeluha, putu Plav-Gusinje-Podgorica kroz teritoriju Albanije;

- planiranom kraku auto puta Bar-Boljare do granice sa Kosovom i Metohijom i planiranom graničnom prelazu sa Kosovom i Metohijom;

- brojnim koridorima koji se mogu koristiti za ambijentalne i panoramske ture /izgradnja uspinjača, uređenje planinskih i biciklističkih staza i dr./;

- planinskim zahvatima na Planini Mokri, Čakoru i Ječmištu, koji pružaju odličnu osnovu za razvoj turizma i rekreacije sa komplementarnim privrednim aktivnostima /proizvodnja zdrave hrane, proizvodnja čiste energije i dr./;

- visokom stepenu očuvanosti prirode, posebno planina, raznovrsnim oblicima flore i faune i dr.;

- zdravoj sredini uz organizovaniju zaštitu, prezentaciju i kontrolisano korišćenje prirodnih vrijednosti /planinski vrhovi, grebeni i padine, riječni tokovi i dr./ koja pruža preduslove za razvoj turizma zasnovanog na gostoprimstvu i izvornosti seoskog domaćinstva, sa cijelogodišnjom ponudom /eko, etno, lovnih i drugih programa, proizvodnje zdrave hrane, etno-zantskih proizvoda, skupljanje šumskih plodova i dr./;

- etno-vrijednostima i manifestacijama u funkciji turizma, kao što su “Dani borovnice” i dr.;

- prirodnim karakteristikama rijeke Lim koje pružaju pogodnost većeg broja turističkih proizvoda /splavaranje, rečni ribolov, skokovi u vodu i dr./. Ostali potencijali turističke i rekreativne ponude su razvoj drugih vidova turizma, posebno izletničkog, sportsko-rekreativnog, seoskog, ekološkog, turizma specijalnih interesovanja /paraglajding, panoramski putevi, planinarske staze, speleologija, lov, ribolov i dr./;

Ciljevi - opšti ciljevi su: aktiviranje postojećeg stambenog fonda za pružanje usluga smještaja u domaćoj radinosti i organizovanje postojećih vikend kuća za pružanje usluga smještaja;

- organizovanje i promocija cijelogodišnje turističko-rekreativne ponude;

- razvijanje drumske /regionalne a posebno lokalne/, komunalne i turističke infrastructure i organizovanje javnih službi u cilju aktiviranja novih turističkih kompleksa i punktova u prostoru;

- aktiviranje razvoja komplementarnih djelatnosti posredstvom turizma /proizvodnja zdrave hrane, etno-proizvodi I dr./;

-izgradnju turističko-informacionog sistema u pogledu promocije turizma;

Posebni ciljevi su:

• Uređenje čakorskog prevoja (utvrđivanjem namjene, uslova i načina korišćenja pomenutog prostora kroz izradu i donošenje planskih dokumenata)

- Na ovaj način će se za početak omogućiti izgradnja Višenamenskog multifunkcionalnog objekta koji bi u sebi sadržao eko- ucionicu, prostoriju za smještaj gostiju, ugostiteljski objekat - konobu (Vizitorski centar). Ovaj objekat bi se nalazio na samom čakorskom prevoju i zauzima centralno mesto čakorskog prevoja, na mestu gde se i sada nalaze objekti koji trenutno nemaju određenu namenu. Plan je da objekat bude dvostrano orijentisan i da jedna strana bude okrenuta prema samom selu Velici a druga strana prema na prostoru Bjeluhe i Rugovske klisure, kako je i prikazano u idejnom rešenju vizitorskog centra.

- Uređenje i zaštita postojećih spomenika na Čakoru iz svih istorijskih perioda, mramore, spomenike iz drugog svetskog rata i stvaranje jedinstvenog spomen kompleksa.

- Prema studiji OECD, koju su izradili poznati eksperti za zimsko - sportski tutizam, M.Rej i Ž. Iten, skijaški tereni Velike raspolažu sa 3840 m denivelacija potencijalnih skijaških staza, što je za 480 m vise od ukupnog zbira denivelacija skijaških staza Durmitora. U sklopu šireg područja Čakora izdvajaju se četiri potencijalna skijaška prostora: Djevojački krš, Bjeluha, Velika (Cikuše) i Šabova glava. U ovom prostranom potencijalnom skijaškom kompleksu na kojem se može formirati jedinstven skijaški sistem, moguće je trasirati i urediti ukupno 10 skijaških staza, čije su denivelacije kreću između 1.400 m i 2.100 m. Skijalište Bjeluhe se nalazi u izvorišnoj čelenci istoimene rijeke, u slivu Pećke Bistrice. Staje se spuštaju niz padine Jelenka, Starca, M. Neđinata i Djevojačkoj krša. Tereni Velike rasprostranjeni sun a zapadnim padinama Čakora, naročito u lokalitetima Cikuše i Šip, kao i na sjevernim padinama Šabove glave. Najkvalitetnije prirodne piste, na kojim se sneg zadržava puna četiri meseca, spuštaju se sa Đevojačkog krša prema Čakorskom prevoju i Bjeluhi, kao i sa Šipa i niz Cikuše do dna desnog kraka Veličke rijeke.(Podaci o potencijalnim ski stazama preuzeti od dr Marka Kneževića).

Naš predlog je da u cilju aktiviranja celokupnog skijaškog potencijala Velike, ovim prostornim planom bude predviđeno uređenje najmanje jedne skijaške staze na prostoru Velike. Pod uređenjem skijaške staze podrazumevamo:

- Uređenje same skijaške trase
- Izgradnja smeštajnog objekta do 50 mesta
- Izgadnja žičare

Predlažemo da staza i objekti budu u rejonu Bjeluhe, kako bi na taj način počeli da koristimo povoljan geografski položaj Velike i velike potencijale Bjeluhe i Rugovske klisure. U tom delu na kosovskoj strani već postoje značajni turistički sadržaji. Ukoliko postoji mogućnost uređenja više staza predlažemo da to bude na lokalitetima Cikuše i Šip koji se nalaze nešto niže od samog čakorkog prevoja. Svi ovi smeštajni objekti i prateći sadržaji treba da budu nešto niže od samog čakorskog prevoja, ali u njegovoj neposrednoj blizini kako bi u budućnosti činili jedinstveni turistički kompleks.

Prevoj na Čakoru

• Mapiranje pješačkih staza i izgradnja biciklističkih staza, njihovo uređivanje, obelježavanje, prezentacija i stavljanje u funkciju, i njihovo povezivanje sa postojećom stazom TT3.
Pomenute staze bi od Čakora vodile u dva pravca:
- Pravac od Čakora-Vaganice-Mokre- Ćafe do Sjekirice, ukupne dužine oko 10 km
- Pravac od Čakora-Ravnog brda- do Ridskog Jezera, ukupne dužine oko 12 km
• Zaštita, uređenje /za turističke posjete/ i promocija Tojinih pećina koje se nalaze na putu od Čakora prema Ćafi, 3,7 km udaljene od Čakora, radi njihove ekonomske valorizacije;

Detalj iz Tojine Pećine

• Izgradnja paraglajding uzletne staze u rejonu Mokre, Sjekirice ili Ječmišta.
• Izgradnja eko - katuna na visini preko 1200m i stvaranje uslova za razvijanje vikend naselja i turističkih kampova.

Naš predlog je da se u bližem rejonu Čakora, Ječmištu predvidi izgradnja Eko katuna koji bi u sebi sadržao:

Eko kolibu, specijalizovani oblik ugostiteljskog objekta zasnovanog na prirodi, od izvornog građevinskog materijala uklopljenog u ambijent. Minimalni broj soba ovog objekta je sedam ili 14 ležaja. U sklopu ovog katuna postojao bi i sledeći sadržaj: stočarska koliba, torovi za smeštaj stoke kao i prostorije za proizvodnju specijaliteta sa ovih prostora. U ovom katunu bi se organizovala održiva stočarska proizvodnja na tradicionalan način. Na ovaj način bi se integrisale održive turističke aktivnosti sa održivom poljoprivrednom proizvodnjom. U ponudi ovog eko-katuna pored smeštaja je i domaća hrana, kao i učestvovanje u svakodnevnim aktivnostima u stočarskom katunu. Takođe u ponudi je i vodička služba kao i sva ostale usluge budućeg Vizitorskog centra na Čakoru. Ovaj Eko katun se nalazi na pešačkoj stazi prema Ridskom jezeru i služiće kao odmorište i jedan od punktova na toj stazi. Izgradnju sličnog eko - katuna predlažemo u rejonu Planinice - Mokre, u dolini širine 250m i dužine 1200 m. Ovaj eko-katun bi se nalazio na trasi predložene pešačke staze, Čakor-Vaganica-Mokra-Sjekirica. Neophodno je povezivanje postojeće staze TT3 i predloženih staza na prostoru Velike.

U ovom rejonu Planinice - Mokre predlažemo izgradnju Eko-sela kao poseban oblik ugostiteljsko smeštajnih kapaciteta u ruralnom regionu. Ovo selo bi sadržalo minimum tri potpuno opremljene kolibe ili kamene kuće. Takođe i izgradnja konobe kao ugostiteljskog objekta. Zajednički rekreacioni kapaciteti ovog naselja uključivali bi:

• predloženi eko katun
• školu jahanja sa mini farmom konja
• kapacitete za piknik sa roštiljom
• paraglajdin
• Takođe u ponudi je i vodička služba kao i sva ostale usluge budućeg Vizitorskog centra na Čakoru.
• Povezivanje ovog naselja sa skijaškim trenima u rejonu Mokre

Za način funkcionisanja ovih prostornih punktova treba primijeniti iskustva sa ostalih planinskih područja Crne Gore i šire.

• Izgradnja etno sela i turističkih kampova u nižim delovima naselja, na Ivan Polju ili u blizini ušća Veličke rijeke u Lim

Ušće Veličke rijeke u Lim

• Istražiti mogućnost izgradnje žičare-gondole od podnožja naselja preko Cikuša do Čakora
• Isražiti mogućnost izgradnje žičare-gondole iz Lijeve Rijeke /od kuće Petrovića/ preko Tojinih pećina i Vaganice do Mokre;

Kuća Petrovića

• Izgradnja i uređenje po jedne ski staze na prostoru Mokre, Čakora i Bjeluhe.

Predlog za trase ski staza

• Podrška opštine u organizaciji kulturno - turističke manifestacije koja bi promovisala kulturne i prirodne vrednosti ovog područja.

POLJOPRIVREDA

Postojeće stanje - Najveći dio stanovništva sredstva za život obezbjeđuje od poljoprivrede, aktivno se baveći ovom djelatnošću ili, u manjem broju, od prihoda članova domaćinstva stečenih po osnovu penzija ili socijalnih davanja. Poljoprivredno zemljište čine oranice, voćnjaci, livade i pašnjaci. Poljoprivrednici rade na sitnim posjedima, ne raspolažu savremenom poljoprivrednom mehanizacijom i većina ima samo osnovno obrazovanje. Uglavnom je zastupljena ekstezivna stočarska proizvodnja. Prateće djelatnosti u smislu prerade poljoprivrednih proizvoda i pružanja usluga uopšte ne postoje. Osnovni problem poljoprivredne proizvodnje su usitnjeni posjedi, nedovoljno izgrađena seoska infrasrtruktura kao i nedostatak organizovanog otkupa kao i zajedničkog plasmana poljoprivrednih proizvoda sa ovog područja.

Potencijali - Osnovni potencijali za održivo korišćenje poljoprivrednog zemljišta i razvoj poljoprivrede i ruralnih područja su proizvodnja, dorada, prerada i plasman, prije svega na domaće tržište, povrća /naročito krompir i mrkva/, visokorodnih i autohtonih sorti voća /šljive, jabuke, maline i dr./, rijetke vrste žita /heljda, ječam, raž i kukuruz / i prerađevine, kvalitetnog junećeg i jagnjećeg mesa i ribe, tradicionalnih mesnih prerađevina i mliječnih proizvoda specifičnih odlika i kvaliteta, voćnih rakija i tradicionalnih prerađevina od voća i šumskih plodova, ljekovitog i aromatičnog bilja i meda i preparata na bazi ljekovitog bilja i meda. Zahvaljujući visokovrijednim prirodnim uslovima i resursima i tradicionalnim metodama proizvodnje, većem broju ovih proizvoda može se zaštiti geografsko porijeklo ili obezbijediti regionalno brendiranje. Strateška opredjeljenja razvoja poljoprivrede u Crnoj Gori koja će se realizovati kroz podršku preko resornog ministarstva i evropskih fondova projektima unapređenja poljoprivrede i ruralnog razvoja, jačanja prekogranične saradnje i lokalnog partnerstva, takođe se mogu smatrati potencijalom.

Ciljevi - Osnovni dugoročni cilj u oblasti poljoprivrede jeste očuvanje ekosistemskih, ekonomskih, sociokulturnih i drugih važnih funkcija zemljišta kao integralnog prirodnog resursa, podrškom razvoju održive, multifunkcionalne poljoprivrede, koja unapređuje poloprivredne structure, čuva i štiti životnu sredinu, prirodne resurse i ambijetalne vrijednosti, razvija lokalno partnestvo i doprinosi održivom teritorijalnom razvoju.

Posebni ciljevi su: - poboljšanje proizvodno-ekonomskog potencijala poljoprivrednog zemljišta ukrupnjavanjem oranica, voćnjaka i drugih zasada, uređivanjem livada i pašnjaka, uspostavljanjem optimalnih odnosa između biljne i stočarske proizvodnje i korišćenjem zemljišta u skladu sa pravilima dobre poljoprivredne prakse;

- unapređenje pašnjačkog stočarstva kroz izgradnju i infrastrukturno opremanje što većeg broja katuna u kojima bi se odvijala stočarska proizvodnja. /Napomena: na području mjesne zajednice Velika obavljena sva neophodna istraživanja u oblasti poljoprivrede kao i izrađena je detaljna pedološka karta razmjere 1:25000. Prema tim istraživanjima glavna grana razvoja treba da bude stočarstvo. Samo na području Velike moguć je uzgoj 6000-7000 ovaca/;

- unapređenje prateće proizvodnje krmnog bilja, proizvodnja koštičavog, jagodičastog i bobičastog voća, merkatilnog krompira i tržišno atraktivnih žita, gajenja i sakupljanja ljekovitog i aromatičnog bilja i šumskih plodova, pčelarstva i ribarstva, u sistemima konvencionalne, tradicionalne, integralne i organske proizvodnje;

- jačanje poljoprivrednih struktura tehničko-tehnološkom modernizacijom gazdinstava, standardizacijom proizvodnje, jačanjem udruživanja proizvođača i zadruga i inteziviranjem obuke proizvođača i saradnje sa savjetodavnim službama i centrima za ruralni razvoj;

- očuvanje vode, vazduha, klime, uključujući agrobiodiverzitet - poštovanjem pravila dobre poljoprivredne prakse i primjenom konzervacijskih proizvodnih praksi i agroekoloških mjera koje doprinose očuvanju zemljišta, vode, vazduha i klime biodeverziteta:

- razvoj prerade i plasmana tradicionalnih lokalnih proizvoda, poznatog imena porijekla i kvaliteta /zaštita geografskog porijekla I regionalno brendiranje/, u sadejstvu sa razvojem ruralnog, rekreativnog i dr. vidova turizma;

Ptredlog vizuelnog rešenja za brendiranje proizvoda

- uspostavljanje i razvoj lokalnih partnerstava za sprovođenje integralnih razvojnih strategija i programa u oblasti poljoprivrede, zaštite prirodnih resursa i životne sredine i održivog regionalnog razvoja.

ŠUMARSTVO I LOVSTVO

Postojeće stanje - Oko 35% ukupne teritorije koja pripada naseljima Velika, Gornja Ržanica i Novšiće nalazi se pod šumama. Šume čini veliki broj različitih vrsta drveća /lišćarskih i četinarskih/ među kojima posotoji značajan broj endemičnih, rijetkih i ugroženih vrsta. Šume se intezivno višenamjenski koriste više decenija, sa progresivnim trendom dinamizacije, te usljed toga šume su, posebno one koje su u državnom vlasništvu, prilično razrijeđene a pojedini šumski zahvati u graničnom dijelu sa Kosovom i Metohijom su i degradirani. Nekontrolisana i nezakonita sječa šuma ozbiljno ugrožava održivi opstanak biodiverzteta, Može se konstatovati da je u privatnim šumama stepen očuvanosti veći nego u državnim šumama. Na opisanom području nijesu jasno definisan lovna područja i ne postoje posebno uređena lovišta. Osnovne karakteristike stanja divljači, ako se izuzmu neki manji lokaliteti, su nedovoljna brojnost osnovnih vrsta divljači u odnosu na bonitet staništa, nepovoljan sastav u okviru sadašnje brojnosti osnovnih vrsta i nepovoljna polna i starosna struktura visoke autohtone divljači. Na nepovoljno stanje divljači direktno utiče nekontrolisano izlovljavanje i krivolov.

Potencijali - Šumski resursi i njihova raznovrsnost predstavljaju značajan potencijal održivog razvoja s obzirom na povoljne uslove za razvoj autohtonih vrsta, relativno zadovoljavajuću obraslost šumom i šumovitost, zdravstveno stanje šumskih sastojina i neobrasle površine šumskog zemljišta. Posebno je važno očuvanje i aktiviranje ovih potencijalakroz: održivu eksploataciju šumskih proizvoda /prije svega drveta/ uz razvoj drvno-prerađivačke industrije; korišćenje šuma za naučno-istraživačke, obrazovno-vaspitne, sportsko-rekreativne, lovne i druge svrhe; turističku valorizaciju šuma koje pripadju katagorijama zaštićenih prirodnih dobara; organizovano korišćenje ostalih šumskih proizvoda /jestivih gljiva, ljekovitog bilja, sakupljanja i otkupa šumskih plodova I dr./; poboljšanje brojnosti divljači u lovištima i dr.

Ciljevi - Očuvanje bioraznovrsnosti i šumskih ekosistema i višenamjensko korišćenje ukupnih potencijala šumskog područja;

- unapređivanje zatečenog stanja povećanjem površina pod šumama i poboljšanje šumske infrastructure;

- održivo gazdovanje ukupnim potencijalima šumama na šumskom području;

- iredifinisanje lovnih područja i organizovanje uređenih lovišta;

- poboljšanje uslova staništa u lovištima i postizanje ekononomskog kapaciteta u brojnosti /naročito autohtonih i ekonski najvrednijih vrsta - medveda, divikoze, divlje svinje, srne itd./ I odgovarajuće polne i starosne structure glavnih vrsta sitne i krupne divljači; gajenje, naseljavanje i zaštita divljači u lovištu;

- zaštita i korišćenje gajenih vrsta divljači u skladu sa ulsovima staništa u lovištima;

- očuvanje rijetkih i ugroženih vrsta lovne divljači /tetrijeb, medved, divokoza, kamenjarke i dr./ I ostale faune /sokolovi, orlovi I dr./;

- izgradnja i održavanje lovno-uzgojnih i lovno-turističkih objekata;

- organizacija lovnog turizma i edukacija lovnih stručnjaka i lovaca u cilju zaštite i uzgoja divljači;

- stalni monitoring populacija divljači, obezbjeđivanje sredstava za zaštitu, očuvanje i unapređivanje populacija divljači i njihovih staništa i dr.

V O D E

Postojeće stanje - Na području Velike, Gornje Ržanice i Novšića postoji veliki broj kvalitetnih vodoizvorišta a njihova najveća koncetracija nalazi se u srednjim i nižim djelovima slivova Veličke i Ržaničke rijeke. Pomenute dvije rijeke i Bistrica, poslije Lima predstavljaju najveće vodene tokove na ovom području, i one su bujičnog karaktera sa velikim razlikama između malih i velikih voda. Kvalitet voda u njima je relativno dobar ali zabrinjava činjenica da su u posljednje vrijeme vodotoci Veličke i Ržaničke rijeke ugroženi odlaganjem otpada iz naseljenih mjesta. Vode Lima u vodotoku kroz područje koje pripada naseljima Novšiće i Gornja Ržanica su relativno ugrožene zagađivanjem usljed izlivanja fekalne kanalizacije iz gradskog kanalizacionog sistema Opštine Plava.

Potencijali - Rijeka Lim kao najveći vodeni tok pruža odlične uslove za razvijanje splavarenja, raftinga i sportskog ribolova, dok Velička i Ržanička rijeka pružaju dobre mogućnosti za izgradnju mini-elektrana, vodnih objekata za uzgoj ribe. Poseban potencijal su vodoizvorišta većeg kapaciteta koja mogu biti osnova za izgradnju proizvodnih pogona za doradu i flaširanje prirodne vode.

Ciljevi - Osnovni cilj u oblasti vodoprivrede je integralno korišćenje, uređenje i zaštita vodnih resursa.

Posebni ciljevi su: - izgradnja seoskih vodovoda za potrebe snadbijevanja vodom Velike, Gornje Ržanice i Novšića i zaštita lokalnih izvorišta;

- sanitacija seoskih naselja, posebno u zonama izvorišta, realizacijom vodoodrživih septičkih jama i stvaranjem operativne organizacije njihovog pražnjenja i čišćenja na sanitarno bezbjedan način;

- uređenje korita Veličke i Ržaničke rijeke i zaštita od poplave objekata, obradivog zemljišta i drugih korisnih površina u njihovim nizim tokovima;

- stvaranje uslova za razvoj sistema za navodnjavanje i intezivniju proizvodnju u oblasti poljoprivrede, u dolini Veličke rijeke, Ržaničkih i Novšićkih polja;

- sagledavanje mogućnosti i izgradnja vodenih akumulacija, kako u nižim tako i u visočijim predjelima, koje bi se koristile u sušnim periodima za potrebe poljoprivrede /zemljoradnje i stočarstva/;

- ispitivanje mogućnosti za korišćene voda u ekonomske svrhe, kao što su flaširanje prirodne vode, uzgoj riba, preoizvodnja električne energije i dr.

ZAŠTITA PRIRODNE I KULTURNE BAŠTINE ZAŠTITA KULTURNIH DOBARA
ZAŠTITA KULTURNE BAŠTINE

Na području mjesne zajednice Velika postoji niz vrijednih objekata koje je potrebno zaštiti. Potrebno je uraditi projekat rekognasciranja terena mesne zajednice Velika radi evidentiranja svih kulturnih dobara u cilju organizovane zaštite kulturne baštine. Na osnovu pribavljenih podataka i obilaska terena mi smo pripremili predloge objekata koje je potrebno zaštiti kao i niz mera koje je potrebno preduzeti u cilju očuvanja kulturnog nasleđa ovog prostora.

• Zaštiti Crkvu Kirik i Julita izgrađenu 2001. godine

Crkva Sv. Kirik i Julita

• Zaštiti lokalitet Crkvište, gde se nalaze ostaci crkve
• Zatititi i obnoviti zgradu stare osnovne škole u Velici

Stara škola

• Zaštiti ostatkei srednjovekovne tvrđave Čelin grada
• Zaštiti i obnoviti spomen kompleks na Čakoru

Spomen kompleks na Čakoru

• Zaštiti i obnoviti spomen obeležja na Veličkom groblju iz 19 vijeka
• Zaštiti i obnoviti spomen obeležja iz 1912 na Ćafi

Ćafa Prijedolska

• Zaštiti tradicionalnu arhitekturu ovog kraja koja je sačuvana u oblicima kuća za stanovanje, od drveta i kamena

Tradicionalna kuća u Velici

• Osnivanje ustanove koja bi se bavila očuvanjem etnografskog bogatstva, nošnji, muzike, običaja, proizvoda kućne radinosti i zanatstva.

ZAŠTITA PRIRODNIH DOBARA

Područje Velike, Gornje Ržanice i Novšića je izuzetno dobro očuvano od svih vrsta zagađenja. Kako ovo područje nije ušlo u sastav Nacionalnog parka Prokletije potrebni su dodatno napori u očuvanju prirodne sredine. Na osnovu naših istraživanja i prikupljenih podataka napravili smo listu najugroženijih prirodnih dobara na prostoru Velike, Gornje Ržanice i Novšića koje je potrebno zaštiti.

• Velička Rijeka sa svojim pritokama Lijevom i Desnom rijekom
• Ržanička Rijeka sa svojim pritokama
• Preko 250 izvora i vrela pitke vode na ovom području (svi su kartirani)
• Izvorište rijeke Bistrice
• Brojni speleološki objekti od kojih je najugroženiji ,,Tojine pećine”
• Zaštita šuma od prekomjerenei nekontrolisane sječe
• Plansko pošumljavanje
• Zaštita borovnica od nekontrolisane i nestručne berbe
• Zaštita rijetke zaštićene vrste tetrijeba i orla čije je stanište u Ćetama, prema poslednjim posmatranjima i istraživanjima tu se gnezde 2-3 para

Velički orao

• Zaštita ostalih rijetkih životinjskih i biljnih vrsta na ovom području.

VIZITORSKI CENTAR

Kao što Vam je poznato u skladu sa Zakonom o nevladinim organizacijama u julu mjesecu ove godine u selu Velika oformljen je NVO "Klub Velika". Klub je nastao nakon dogovora ljudi iz čitavog svijeta preko sajta www.velika.me koji su porijekolm iz Velike. Cilj formiranja naše organizacije je revitalizacija sela Velika, Gornja Ržanica i Novšiće, ali i okolnih sela. To će biti naš doprinos, i put ka ekonomskom ozdravljenju našeg sela, a mi se nadamo da selo Velika može postati pilot projekat za slične sredine u Crnoj Gori. Mi smo kao NVO prepoznali potencijal i potrebu zaštite prirodne i kulturne baštine sela Velika, Gornja Ržanica i Novšiće ali drugih sela Murinskog dijela Gornjeg Polimlja.

Ovaj prostor čini geološku cjelinu i značajan je dio prirodne i kulturne baštine, ali je neophodno sprovođenje i podizanje zaštite na viši nivo kao i usklađivanje sa standardima Evropske Unije. Potrebno je sa višegodišnjim sinhronizovanim aktivnostima i stvaranjem uslova i partnerstva u preko-graničnoj saradnji, da se poboljša zaštita prirodne i kulurne baštine u cijelom regionu.

Programski ciljevi Kluba ostvaruju se kroz obavljanje poslova u vezi sa finansiranjem pripreme sprovođenja i razvoja programa, projekata i drugih aktivnosti u oblasti očuvanja, održivog korišćenja zaštite i unapređenja životne sredine, realizuje zadatke na čuvanju i održavanju zaštićenog prirodnog dobra, prati stanje, sprovodi mjere i postupke u zaštiti značajnih vrsta ptica, riba i lovne divljači, biljnog svijeta i šuma, mjere zaštite i prikazivanje pećina i drugog geološkog nasleđa, kao i u oblasti energetske efikasnosti i korišćenja obnovljivih izvora energije i zaštite kulturne baštine.

U ovom trenutku, smatramo da bi prvi korak u ostvarivanju naših programskih ciljeva bio izgradnja kompleksa Vizitorskog centra koji bi pretstavljao centralni dio projekta kroz koji bi se u najkraćem realizovalo:

- jačanje funkcije zaštite
- uređivanje posjetilačke funkcije
- promotivne aktivnosti
- edukacija i prezentacija prirodnih i kulturnih vrijednosti regije
- razvijanje specifičnih vidova turizma
- uslovi i mjere za održivo korišćenje prirodnih resursa i razvoj funkcije kontrole i nadzora svih aktivnosti koje su na njima zasnovane, prije svega, ribarstva, poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

Vizitorski centar na Čakoru

Sam centar u sebi imaće eko-učionicu opremljenu za multimedijalna prikazivanja i rekreativnu nastavu i smeštajne kapacitete za posetioce.

 

NVO "KLUB VELIKA"

Velika, 27.09.2012. godine 

 

 

| инфо - страна | клуб | спц | 28. јул | библиотека | кооператива |