ПРОЈЕКТИ НВО "КЛУБ ВЕЛИКА"  

 

Заштићено природно добро - ПАРК ПРИРОДЕ "ЧАКОР"   

 

 

Предлог НВО Клуб Велика : Заштићено природно добро "Чакор"

     

Стварање услова за одрживи развој, тј развој и унапређење квалитета живота уз максималну заштиту природног и социокултурног наслеђа основни је циљ НВО Клуб Велика. У основи је начело одрживог коришћења природних ресурса за потребе и добробит мjештана. Значајно мjесто у низу пројеката које ће покренути НВО Клуб Велика свакако представља и иницијатива за формирање Заштићеног природног добра "Чакор" на простору Грачанице, Велике, Новшића, Горње Ржанице, Метеха и Шекулара, и изградњу објекта Визиторског центра "Чакор" на Чакору.

 Просторним планирањем у Црној Гори традиционално се омогућава идентификација и предлагање нових заштићених природних добара у циљу формирања Националне мреже заштићених подручја природе. Како је у току израда ПУП за подручје општине Плав, наш Клуб предлаже се да се на атару Грачанице, Велике, Новшића, Горње Ржанице, Метеха и Шекулара, прогласи заштићено природно добро.

Постојећи институционални оквир одговоран за очување биолошког диверзитета и одрживу употребу природних ресурса у Црној Гори углавном је централизован унутар Владиних институција које су, претежно, смештене у Подгорици. Због тога НВО Клуб Велика предлаже надлежним државним органима партнерски однос, кроз који би се повећао свеукупни ниво ефикасности у планирању и извршавању мера и активности за заштиту биодиверзитета. У конкретном случају, НВО Клуб Велика би кроз ренџерску службу визиторског центра преузела управљање заштићеним подручјем Чакор и успоставила активан сараднички однос са државним и локалним органима за подручје Плав, Андријевице и Берана, ради одрживог коришћења природних ресурса и развој функције контроле и надзора свих активности које су на њима засноване, пре свега, рибарства, лова, пољопривреде, шумарства и водопривреде.

Дуже времена се осјећа потреба за упошљавањем нових кадрова, почев од управљача и чувара добара у заштићеним подручјима природе до специјалиста за одређене компоненте или аспекте заштите биодиверзитета. Поред потребе за сталним стручним усавршавањем кадрова ангажованих на заштити природе јавља се и потреба за ангажовањем новог особља и специјализованих кадрова на пословима и задацима везаним за придруживање Црне Горе Европској Унији.

Наш предлог је да се Заштићеног природног добра "Чакор" установи на површини са већинским учешћем државних шума и шумског земљишта као заокружена природна цјелина у којој постоје услови за спровођење посебних мјера газдовања (заштита ријетких и угрожених врста дивљачи, спровођење мјеера за реализацију поступка реинтродукције ловостајем заштићених врста дивљачи, спровођење мјера за спречавање штете и усклађивање шумског, ловног и пољопривредног газдовања).

Веома је битна и могућност прекограничне сарадње и контрола кретања животиња као и њихова заштита. Наиме, у овом тренутку без прекограничне садрадње, практично, није могуће вршити контролу бројности одређених угрожених врста, као и њихову ефикасну заштиту, нити је могуће утврдити тачне правце миграције одређених животиња. У том смислу ми смо већ остварили контакт и успоставили сарадњу са природним резерватом Увац из Нове Вароши. Они су препознали нашу идеју и спремни су да нам помогну у нашим напорима на заштити и очувању овог подручја. Наша идеја је да постојећи модел управљања заштићеним подручјем Увац у највећој мери користимо на предложеном заштићеном подручју, примењујући њихова досадашња искуства са тог подручја, а све у циљу међусобне сарадње, размене искустава и помоћи. Могућност прекограничне сарадње са резерватом Увац још више даје на значају целој нашој замисли.

Овај простор чини геолошку целину и значајан је дио природне и културне баштине, али је неопходно спровођење и подизање заштите на виши ниво као и усклађивање са стандардима Европске Уније. Потребно је са вишегодишњим синхронизованим активностима и стварањем услова и партнерства у преко-граничној сарадњи, да се побољша заштита природне и кулурне баштине у цијелом региону.

Природни услови подручја - Предложено заштићено подручје обухвата простор између насељених зона села Грачанице, Шекулара, Велике, Новшића, Горње Ржанице и Метеха, на западу до државне границе са Србијом - Косовом и Метохијом, на истоку. Предложено подручје се простире на површини од близу 80 км2 и обухвата простор Чакорског превоја, подручје Бјелухе према Метохији, захвата планинске просторе Мокре, Ваганичке горе, шиповачке горе, врач, Бабине горе и Старца. Са западне стране Велике налази се село Горња Ржаница, а са југоисточне Новшићу, која су по рељефу и осталим природним карактеристикама веома слична са Великом и представљају природну целину. Горња Ржаница и Новшићу на јужној страни излазе на десну обалу реке Лим, у укупној дужини од око 9 км. Природни потенцијали предложеног заштићеног подручја простиру се од најнижих дјелова насеља до највиших планинских врхова.

Рељеф подручја је изразито брдскопланинским, односно планински. Карактерише га планинска клима, која је у нижим дјеловима насеља нешто блажа и представља континеталне климу. Поднебље овог високопланинског подручја одређено је дејством низа географских фактора, као што је положај у зони сукобљављања континеталних и измењених медитеранских ваздушних струја у пределу Бјелухе. Поред тога, на стање климе битан утицај остварују и одређени климатски фактори који делују из ближег и ширег окружења, нарочито из плавско - гусињског басена и измењена метохијска клима која продире Руговске клисуром све до Бјелухе. Према подацима регистрованим на најближој климатолошке-метеоролошкој станици у Плаву, средња годишња температура за област умјереноконтиненталне климе износи 7,8°С, средња јулска 16,3°С, а средња јануарска-2,3°С. Према подацима регистрованим на кишомјерној станици у Бјелухи годишња количина падавина износи 1254 мм.

На предложеном заштићеном подручју се налазе планине: Сјекирица (1990 м), Мокра планина, (Планиница 1968 м), Ваганица (2112 м), Чакор (1849), Планиница (2077м), Девојачки крш (2040 м), Маље Неђинат (2275 м), Младица (2049 м), Емир брдо (2010 м), Старац (2352 м), Црни крш (2426 м).

Висинска разлика између најниже тачке 883 м/нв (места званог Подови) и највише тачке врха Црни крш на 2426 м / нв, износи 1543 м Простор који предлажемо као заштићено подручје заокружена је географска и природна целина, чије се границе одређују и дефинишу еколошким, географским и другим условима. Границе заштићеног подручја одређене су великим природним или вјештачким препрекама (путеви), као и другим јасно уочљивим границама (у овом случају државним). Ово подручје се, углавном, простире на територији једне општине (Плав), а постоји могућност да се њиме обухвате И мањи дјелови сусједних општина Беране и Андријевица. Тачан опис граница и површине предложеног заштићеног подручја, као и карта у дигиталном облику R:25000 саставни је дио овог предлога формирања заштићеног подручја.


ПРИРОДНЕ ВРИЈЕДНОСТИ ПОДРУЧЈА

- Висококвалитетно извориште вода које је Просторним планом и Водопривредном основом Црне Горе, као и другим документима и актима утврђено и заштићено као ресурс снабдијевања пијаћом водом регионалног и националног значаја;

- Изворишни дјелови водотока ријеке Лим - Сливно подручје које гравитира Величкој ријеци, чини слив западно од Чакора, који се напаја из крашких извора који теку према насељу Велика, а извиру из планина Чакор, Ваганица, Мокра планина, Планиница. Величка ријека је богата чистом и здравствено исправном пијаћом водом, богатом кисеоником. Водостај у току године је променљив, зависно од годишњег доба. Ово сливно подручје захвата око 40 км2.

- изворишни дјелови реке Бистрице-Сливно подручје реке Бистрице (Бјелушка ријека) ​​богато је водама, јер захвата простор од преко 30 км2 површине. Бјелушка река формира се од бројних извора, поточића и потока који извиру у подножју планина Чакор, Девојачки крш, Бабина Гора, Старац, Неђинат, Вретено, Планиница. У Бјелушку реку уливају се бројни потоци из Бабине горе и Метешких рупица (Девојачки поток, Чакорски поток и Рђави поток). Од поменутих притока формира се река Бистрица која отиче низ Руговске клисуру.

- Преко 200 извора и врела питке воде-Крашке изворе забележили смо до Ћафе, Слатке воде, Главице Кнежевића - два извора, Тојин крље - два извора, Омара - три извора, Пљанчорски катун - два извора, Ваганица - два извора, Дугуљак - више извора, Крље - више извора, Лијепи До - више извора, Чакор, Метешке рупице - више извора, Бјелуха - више извора, Бабина гора - више извора. (сви извори су картирани)

- Разноврсна флора представљена са више врста виших биљака - међу њима са већим бројем ријетких, ендемичних, лековитих или ботаничко ретких биљки. Ботаничко ретке врсте које су регистроване на овим подручјима су биљке које траже максималну заштиту од даљег уништавања. Планине предложеног подручја су огранци Проклетија који су били захваћени плавско-гусињским глечером, што је условило појаву врло ретких биљака на овом подручју. Ове планине представљају природни резерват са различитим флористичко саставом ријетких биљака. Планинска флора Велике не ужива никакву заштиту од несавјесних берача, већ се немилосрдно уништава, посебно боровница, линцура и чемерика. На овом подручју регистровани су:

Чемерика (Veratrum album), Јаглика (Primula offcinallis), Кантарион (Hypericium Perforatum), Пречица (Lycopodium Clavatum), Боквица (lantago Major Ilanceolata), Петровац (Agrimonia Eupatorija), Маслачак (Gorkaxacum Officinale), Боровница (Vaecinium Myrtillus), Велебиље (Atropa Belladona), Љубичица (Viola Odorata), Коприва (Urtica Dioica), Штаваљ (Rumex Patientia), Шипурак (Rosa Canina), Глог (Krategus Oxyacantha), Хајдучка трава (Achiuea Millefolium), Клека (Junipeksus Communis), Шумска јагода (Fragaria Vesca), Мљечика (Rubus Ideus), Лијеска (Corylus Avellana), Купина (Rubus Fruticosus), Дивља јабука (Malus Silvestris), Зова (Sambucus Nigra), Мајчина душица (Thumus Serpylum)...

Од стране разних истраживача на Величким планинама констатовано присуство следећих зељастих веома ретких биљних врста: Drias octopetala, Leontopodium alpiu (рунолист), Gentiana lutea (линцура), Veratrum album (чемерика) и  Arctostaphyllos Uva-Ursi.

 - Око 35% укупне територије која припада насељима Велика, Горња Ржаница и Новшићу налази се под шумама, које чине различите врсте дрвећа / лишћарске и четинарске / међу којима постоји значајан број ендемичних, ријетких и угрожених врста. Шуме се интензивно вишенаменски користе више деценија, са прогресивним трендом динамизације, те су усљед тога шуме, посебно у државном власништву, прилично разређене, а поједини шумски захвати у граничном делу са Косовом су и деградирани. Неконтролисана и незаконита сеча шума озбиљно угрожава одрживи опстанак биодиверзтета. У приватним шумама степен очуваности је већи него у државним. Нарочито истичемо шумске заједнице мунике (asoc. Pinetum Heldreichii)) и молике (asoc. Pinetum peucis) на надморским висинама преко 1500 мнв

- Високо планински пашњаци атара Велике , заузимају зону изнад данашње границе шумског појаса , тј изнад 1.600м/нв Заузимају крашке заравни високих планина , долине , стрмине , дубодолине , цирка , вртаче , ћете и камењаре . Пашњачке површине перманентно се смањују , ширењем шума , четинара . Разлог лежи у чињеници да се пашњаци напуштају од стране сточара па су створени повољни услови за ширење шумске вегетације . Шумска вегетација ( четинари ) се сада шири и изнад 1600 м / нв , што до сада није био случај . Такве појаве наглог ширења четинара забиљежили смо на Планиници на 1750 м / нв , затим на Вуковој Станини , лумера на 2000 м / нв , Чакору на 1849 м / нв , Дјевојачком Кршу , Јечминском Омару и др Планински пашњаци заузимају површину од 2.024 ха у које су урачунати и планински врхови ( камењари ) нешто слабије обрасли травном вегетацијом . Површине Бјелухе чине ливаде , шуме , и планински пашњаци . Планински пашњаци насеља Велика заузимају североисточни део атара и простиру се дуж планинских врхова и крашких заравни , од Приједолске главе , Ћафе , према северној страни дуж Планинице , Мокре планине , Пљанчорског катуна , лумера , Вукове Станине , Ваганице , Лепог дола , врач , Вретена , Бјелухе , девојачког крша , Равног брда и Јечмишта .

- Изузетно разноврсна фауна . Састав фауне (животињски свет) на овом подручју :

Срна (Caprelus capreolus), Дивља свиња (Sus scrofa), Медвјед (Ursus arctos), Зец (Lapus europaeus), Вук (Canis hupus), Јазавац ( Meles meles), Лисица (Vulpes vulpes), Веверица (Sciurus vulagaris), Дивља мачка ( Felis silvestris), Куна (Martes foina), Твор (Mustela putorius) Ласица ( Mustela nivalis), Голуб дивљиi (Columba livia), Jеребица (Perdix perdix), Сова ушара (Bubo bubo), Јастреб (Accipiter gentilis), Орао (Aquila heliaca), Гавран (Corvus corax), Сива врана (Corvus cornix), Препелица (Coturnix coturnix), Сврака (Pica pica), Креја (Garrulus glandarius), Дивокоза (Caprelus Capreolus), Кобац птичар (Accipiter nisus), Тетријеб ( Tetrao), Јаребица камењарка (Alectoris grace)…

Посебно истичемо ријетке и угрожене животињске врсте : Сури орао , на овом подручју се стално гнезде 2-3 пара . За Великог тетријеба се сматра да је на ивици истребљења или да је истребљен. Веома су угрожене Јаребице камењарке као и љештарка . Нарочито је због криволова угрожена дивокоза . На описаном подручју нијесу јасно дефинисана ловна подручја и не постоје посебно уређена ловишта . Основне карактеристике стања дивљачи , ако се изузму неки мањи локалитети, су недовољна бројност основних врста дивљачи у односу на бонитет станишта, неповољан састав у оквиру садашње бројности основних врста и неповољна структура високе аутохтоне дивљачи . На неповољно стање дивљачи директно утиче неконтролисано изловљавање и криволов .

- богат фонд ихтиофауне у водама, насеље риба споменутих вода, друге ријетке или потенцијално угрожене врсте риба (поточна пастрмка, липљан);

- Веома интересантни и значајни облици и појаве карстне морфологије и хидрографије (на крашким теренима овог подручја постоје бројни спелеошки објекти који нијесу уопште или су недовољно истражени. Нарочито интересантна и једина дјелимично истражена пећина је Тојин пећина, на 1780 м / нв, истражено је 460 м, и прави је спелеошки бисер, затим пећине у Мокрој, бројне јаме и остали крашки облици, већи број крашких извора и врела и др);

- Лијепи и живописни предјели (планински вијенци са врховима преко 2000 м, пространства планинских пашњака, бројне долине, речне долине ...) и др

ПРИРОДНА БОГАСТВА

- Воде (водотоци, извори и врела, подземне воде карстне и пукотинске издани)
- Земљиште (пољопривредно - доминанто пашњаци и ливаде, мање оранице и воћњаци, грађевинско)
- Шуме-Минералне сировине (првенствено грађевински камен)
- Дивљач (сисарски и перната ловна дивљач)

Предложено подручје изузетно је добро очувано од свих врста загађења. Како ово подручје није ушло у састав Националног парка Проклетије потребни су додатни напори у очувању природне средине. На основу наших истраживања, направили смо листу најугроженијих природних добара на овом простору које је хитно потребно заштити:

• Величка ријека са притокама Лијева и Десна риека
• Ржаничка Ријека са притокама
• Преко 200 извора и врела питке воде на овом подручју (сви су картирани)
• Извориште реке Бистрица
• Бројни спелеолошки објекти, од којих је најугроженији "Тојин пећине"
• Заштита шума од прекомјерене и неконтролисане сјече (нарочито шумске заједнице Мунике и Молик)
• Заштита боровница, линцуре од неконтролисане и нестручне бербе
• Заштита ретке заштићене врсте тетријеба, као и сурог орла, чије је станиште у четама
• Заштита осталих ретких животињских и биљних врста на овом подручју.

Мишљења смо да је све ово горе наведено потребно што прије урадити због тренутне ситуације на терену коју осликава уништавање природних добара у зони Чакора, прекомерне сјече шума, уништавање љековитог биља, уништавање боровнице и свих осталих шумских плодова, криволов, уништавања спелеолошких објеката ... односно ово подручје нема никакав формалан степен заштите и као такво изложено је свим негативним утицајима.

Границе подручја - На сјеверу граница ове заштитне зоне почиње од врха Сјекирице (1990 м) , пружа се према истоку преко Лепог дола и Приједола, заобилази са северне стране врх Приједолску главу ( 2003 м ) и даље се наставља према сјевероистоку до врха Брајнице ( 1924 м ) на Мокрој планини . Одатле скреће према истоку , заобилази са северне стране машнички катун , пење се на врх Томова глава (1882  ) и даље наставља према истоку и северно од Шиповице (кота 1696) спаја се са државном границом. Западна граница иде од поменутог врха на Сјекирици према југу на Жарски крш (1693 м), одакле скреће према југоистоку на Кодре , а затим се наставља преко Репишта на врх Куњ (1615 м). Од тог врха граница скреће према сјевероистоку, са сјеверне стране заобилази засеоке Радевић и Приједо , преко Брежља пење се на Раков врт, одакле граница скреће према југу и тај правац генерално задржава преко Дугуљака и Крља Томовића све до Шипа ( кота 1619). Од Шипа граница иде према југозападу и преко Јечмишта , Омара и Кодре допире до Црвеног крша (1778 м). Граница се даље наставља према истоку на превој Дио (1915 м) , одакле скреће према југоистоку до врха Старца (2352 м), а затим скреће према истоку до државне границе. Државна граница пружа се преко врхова Маја Барјакут (2078 м) и Велике подине (2424 м) , одакле се наставља према северозападу заобилазећи главни гребен М. Нећината са највишим врхом 2275 м , иде преко кота 1838 и 1850, пресеца Кућишко језеро и даље се наставља на коту 1964 и преко Малисорског катуна и Врела спушта се у корито Пећке Бистрице у тијеснаца Котлови. Одатле граница скреће узводно до ушћа Враћевског потока, а затим уз овај поток поново скреће према СЗ, пење се на врх планине Лисац (кота 1777), наставља преко Ваганичке горе (кота 1636) , одакле се спушта у корито Аџовића реке западно од села Аџовић (коте 1249). Граница даље иде према западу Аџовића реком до коте 1319, а затим се се наставља уз Шекуларска и Шиповачке ријеке, заобилази са сјеверне стране Шиповачке крш (1964 м) и даље иде према северу Мокром планином.

Литература:

Коришћени изводи, цитати и подаци из програма "Програм НВО Клуб Велика 2013-2017".
Коришћени цитати, изводи и подаци из студије "Велика-вредновање природних ресурса насеља Велика у подножју Чакора", аутури проф.др Мирко Брковић и мр.Предраг Брковић-Издавач-Унија биолошких научних друштава Југославије, 2005.

 

      ПОДРШКЕ ИНИЦИЈАТИВИ ЗА ПРОГЛАШЕЊЕ ПРИРОДНОГ ДОБРА ЧАКОР

Општина Андријевица

 Општина Плав

Општина Беране