МЈЕСНА ЗАЈЕДНИЦА ВЕЛИКА

 

  

 
ВЕЛИКА - АДМИНИСТРАТИВНA ПРИПАДНОСТ
 

 

Велика - Метох

У првим документима Велика се означава као један од метоха (имања) манастрира Бањске, однсно Високих Дечана;

Први помен Велике налази се у Санстефанској повељи Стефана II Уроша Милутина, краља Рашке (1282 - 1329) - повеља је писана између 1314 и 1316 - године;

Велика се помиње и у Дечанској повељи Стефана Уроша III Дечанскога, из 1330/31 године;

 

Велика - имање Црнојевића

У доба Балшића, Велика (као и шира плавско-гусињска област) била је имање Станише (Станка) Црнојевића, сина Ивана Црнојевића;


Велика под турском окупацијом

Послије Косовске битке, Велика је потпала под турску власт. У Великој сеоби под Чарнојевићем (1690. године) њено становништво се иселило, након чега су дошли преци садашњих Величана;

У XVIII вијеку, па до друге половине XIX вијека, Велика је била "власништво" плавских Турака (највише посједа имала је беговска кућа Реџепагића). Касније је постала кнежина у којој су носиоци валсти били кођобаше, односно локални кнез (муселемим). Главни задатак им је био да чувају поредак (турске) државе и скупљају порез за турску власт (султана, беглербегове и санџакбегове). Били су ослобођени дажбина, али су према сиротињи били врло окрути и зато код ње омрзнути…

 

Велика у Црној Гори

Прву црногорску власт у Велици успоставио је књаз Данило, када ју је 1858. године прогласио за (55) црногорску капетанију. Први капетан је био Милета Пауновић Кривановић, а послије њега Мартин Века Јокић. Међитим, у томе пероду та власт није имала великога значаја, јер је Велика и даље (званично) била турска територија;

Црногоска власт је почела у пуној мјери да функционше када је Велика (и званично) ушла у састав Црне Горе (1878. године). Тада је, краће вријеме, за капетана постављен Ђоле Лабан, из Зорића (који је био и на челу Полимске капетаније), а потом је (1880. године) капетан постао Милета Стаматов Томовић (Стаматовић). Краће вријеме, 1903. године, велички капетан је био Грубеља (Омеров) Лабан, док је 1905. године на то мјесто именован Радуле Милетин Стаматовић, учитељ. Од 1909. године па до Првога свјетскога рата, капетан је био Саво Пауновић;

 

Велика под аустро-угарском окупацијом

У вријеме аустроугарске окупације, постојала је Општина величка, чији је предсједник био Вукашин Кнежевић;

 

Велика у краљевини Срба Хрвата и Словенаца

Након стварања Краљевине СХС, први предсједник општине био је Мирко Петровић. До Другога свјетскога рата, то су били и Мирко Пауновић, Јефто Пауновић и Митан Кнежевић.

 

Велика у ФНРЈ / СФРЈ

Послије Другога свјетскога рата, Велика није имала општину, већ (прво) Народно-ослободилачки одбор Општине (чији је предсједник био Милутин Петровић) а потом Мјесни одбор, на чијем су челу били Раде Бјелановић, Милан Вучетић и Илија Огњановић;

Одбор (и станица милиције) је укинут 1952. године. Више од пола вијека постојала је Мјесна канцеларија, коју су најдуже водили Вукота Андријин Симоновић и Ранко Милетин Радевић…

Од 1958. године, када је Велика (као и Мурина) припојена Општини Плав, па до последње деценије 20 вијека, редовно је имала по четири (а у неким периодима) и више одборника.

 

Из књиге Бранка Јокића "ВЕЛИКА И ВЕЛИЧАНИ"

 

Велика данас

- У ПРИПРЕМИ