Одломак из књиге:
АНДРИЈЕВИЧКИ СРЕЗ
 
 
 
РАДОВАН ЛЕКИЋ

 

 

ДУШАНКА (Милован) ВУЧЕТИЋ:

стране 518, 519.

 

Тога црнога дана у нашој кући било је девет особа - што домаћих, што нашег рођака Радована Вучетића. Прво је наишла патрола од два војника, која нас није дирала, а за њом једна већа група која која је гонола пред собом опљачкану стоку. Када се ова група приближила нашој кући, један гонич звао је стрину да му помогне у тјерању стоке. Стрина (Станија) је пошла у правцу њега, али чим се приближила, војници су у њу пуцали. Поред ње је пало, погођено смртним погодком, и једно дијете. Затим су пуцали на све нас. Видјела сам када су ми пали мртва моја мајка (Лепосава) и брат Власто. Старијег брата, Тома, ухватили су, оборили и почели да га живог деру. Ја сам тај тренутак искористила, побјегла у кукуруз и сакрила се. Из кукуруза сам чула Томов јаук и молбе:

"Убијте ме како се људи убијају, а немојте ме драти као јарца!"

Зликовци су били неумољиви. Тому су одрали кожу с лица, а десну руку сломили му на три мјеста, те је тако умро у најтежим мукама. Послије 20 минута, кад сам била сигурна да је непријатељ пошао, дошла сам кући и, кад сам видјела поубијане, а посебно Томово унакажено лице, пала сам у несвијест. Кад сам долазила к свијести, чула сам и глас млађег брата Власта, који је смртно рањен тражио воде. Устала сам да му донесем, али кад сам се вратила са чашом воде, Власто је већ био мртав. Стрина је рањена у прса. Мучила се у боловима читав сат, па је тек онда умрла. Брат од стрица, Жарко, био је  смртно погођен у ногу, а нога му је висила о једном мишићу. Умро је од великог излива крви. У животу је остала и једина моја мала серта, јер ју је заштитила мама. Сестра од стрица, Наталија, сасјечена ножевима...