Свједочење

 
 
 
ДРАГОЉУБ (МИЋО) ЖИВАЉЕВИЋ

 

 

ПОДАЦИ КОЈЕ ЗНАМ
 

Нама су гинули у ратовима чукунђед, прађед и ђед. Прађед Милић, рођен 1870 је погинуо 1912. године на Брдањолт. Његова жена, моја прабаба Станија која је живјела од 1880. до 1914. године, је од Пауновића.

Милић и Станија су ималаи само Мијајла рођеног 1907. године, који је погинуо бранећи село од зликоваца у устанку 1941. године. Тада гине и Вукадин од оца Милована Живаљевића и још неки Џудовић. Мијајло и Вукадин после рата добијају споменицу.

Мој ђед Мијајло и моја баба Станка  (1905 - 1944) родом из Стешевића су имали шесторо дјеце. У Величком покољу 28. јула 1944. године, у кући убијају и пале, бабу Станку и четворо дјеце: Милоје (12) рођен 1932.,  Милица (7) рођена 1937., Љубица (5) рођена 1939 и Добрица (3) рођена 1941. гоодине, 

Остали су живи Милан од 16. и Станија од 9. година.

Када је прошла опсаност, Милан се враћа кући са сестром Станијом да покупи кости са згаришта и носи их код школе те их закопава у оно гробље латинско ... после неког времен преноси их на гробље наше.