Свједочење

 
 
 
АЛЕКСА (МИЛОСАВ) ГОЈКОВИЋ

 

Инв. 21665                                                                                                

Рађено у канцеларији Среског Опуномоћеника УДБЕ дана 24. марта 1948. године у Андријевици

 

З А П И С Н И К

 

О саслушању свједока Алексе Гојковића, земљорадника из села Велике, МНО Велике, среза Андријевичког, рођен 1889. године, од оца Милосава и мајке Стане, рођене Поповић, писме, Црногорац, вјере православне, ожењен, отац 2 дјеце, неосуђиван.

         Након упозорења да говори истину на постављена питања каза:

                                                                                            

Шта вам је Гојковићу познато о злочинима Немаца у срезу андријевичком, за вријеме њихове окупације?

   

Познато ми је да је једна немачка јединица дошла из Пећи средином октобра 1943. године и пошла за Беране да би указала помоћ Италијанима који су били опсадирани од сране НОБ-а у Беранама. Та је јединица у пролазу од Чакора до Андријецице направила низ злочина према становништву. Тако је у  мом селу том приликом сријељано преко 50 особа из Велике од којих се сада сјећам Радевића ____ Михаила са још два или три којих се сада не сјећам, Јанковића Милана, Јокића Вукоту и Велимира, Раденовића Благоја са братом, Пауновића Рада, Радевића Голуба, Бошковића Леку, Вучетића Батрића са још неколико Вучетића, Ђукића Влада и још већи број чијих се имена не сјећам. Читаво ово људство Њемци су овом приликом налазили код својих кућа, скупљали их на једно мјесто па их тако у гомилама стријељали. И данас постоје људи који су тога дана побјегли са стрељишта као на примјер Раденовић новица и Миладин а који се данас налазе код својих кућа у Велици. Овом приликом Њемци су уништавали сву покретну имовину у Велици а стоку потјерали. Тако су исто поступили ти Њемци са становништвом долине Лима. Те су и тамо стријељали велики број становништва а све куће попалили.

Јула мјесеца 1944. године наишла је друга Њемачка јединица која је припадала "Принц Еуген" дивизији такође од Чакора за Андријевицу. Задржали су се неколико дана у Велици па су затим продужили за Андријевицу. На дан 28. јула исте године под притиском партизана та се јединица вратила у Велику, па је тога дана на разне начине уништила 648 особа из Велике. Овај ми је број познат од туда што сам као одборник Народне Власти послије ослобађања прикупљао податке за сва ова она лица која су тада стријељана. Највећи број тога станвништва су унштили на тај начин што су затварали у куће групе ухваћеног становништва па су куће палили тако да је становништво у љима сагорело. И у мојој је кући том приликом запаљено 10 особа, међу којима је била и моја мајка. Велики број дјеце су клали ножевима, неке су прикивали ексерима за дрва а затим драли са њих кожу. Од жртава тог злочина сјећам се скоро свих али ћу напоменути само неке пао нпр: Даринка Радуловић са двоје дјеце, Радосав Поповић, Душана Симоновића породица са 8 чланова, Милована Вучетића породица са 5 чланова, Вукмана Вучетића са 4 члана породице, жена Гавра Јокића са 2 дјеце, Мирко Пауновић са 6 чланова породице, Радосав Живаљевић са женом и неколико дјеце, Михаило Гојковић са 3 члана породице, породица Томице Гојковића са 5 чланова породице и др. Том истом приликом су Њемци интернирали мене и још 47 људи које су ухватили у једном збјегу у шуми. Најприје су нас интернирали у Приштину гдје су нас претуцали и изгладњивали а затим су нас интернирали за Беч. Од батина је умро у Бечу Милан Симоновић, док смо сви остали изгубили двије трећине свог здравља. Сем наведеног та Њемачка јединица она је даље чинила злочине  долином Лима те је стријељала велико број становништва у сва села у које је долазила истовремено је палила све куће и уништавала сву покретну имовину. У Велици је тада запаљено преко 160 кућа. Том приликом знам да су немци запалили сва села долином ријеке Лим: Мурино, Машница, Улотина, Грачаница, Горња Ржаница, Шекулар, Кути, Ђулићи, Бојовићи, Слатина, Присоја, Трешњево, Забрђе и др.

Горње наводе могу ми посвједочити сви живи мјештани из Велике и среза андријевичког. Записник ми је прочитан и признајем га за свој.

 

Иследник

Петар Шуковић

Саслушани

Гојковић Алекса