Свједочење
 
 
 
 
ПРОФ. ДР ГОЈКО (Томица) ГОЈКОВИЋ

О ЗЛОЧИНУ 28. ЈУЛА 1944. ГОДИНЕ

 

Прeд кућом мога оца Томице, свирeпо je погубљeно 15 дjeцe, двиje дjeвоjкe, пeт жeнa и стaрaц. Тога дана сам остaо бeз мajкe Долкe, брaћe Гaврилa и Рajкa и сeстaрa Дрaгињe и Крстињe, a чeтворогодишњу Милeву je мajкa тиjeлом зaштитилa…

Слично је било и у многим другим породицама када су страдале њихове мајке, браћа и сестре. 

И ето, у Велици се 28 јула 1944 године догодио стравичан злочин, када је за нешто више од два сата на свиреп начин страдало више од 400 особа, амеђу њима највише рођене и нерођене дјеце и оладине, те наше мајке и баке, инвалидна и остарјела лица. Тај крвави обрачун над цивилима и ненаоружаним становништвом извршили су остаци разулареног 14 СС пука, 7 СС добровољачке дивизије Прин Еуген и 21 СС дивизија Скендербег уз учешће балиста и вулентара. Због тога ми данас и сјутра, запрво свакога дана, ко зна по који пут, скрушено стојимо пред њиховим сјенима, несрећни због ужаса који се догодио прије 82 године, прожети осјећањем боли и туге за прерано изгубљеним мајкама, несрећним сестрама и храбрим дјечацима.

Тога кобног дана зајечала је Велика јеком мученика, загосподарило је безнађе и немоћ обесправљених. По испољеној мржњи, по окрутности и начину како је извршен овај злочин представља један од најстравичнијих губилишта у Другом свјетском рату.

Народ овог краја ни данас, послије толико година, не може да схвати безумну суровост зликоваца, тих избезумљених људскихбића, њихову необуздану мржњу и јако испољену жељу да за увијек  уништеовај храбри и напаћени народ који се стотинама година борио и изборио за вјечни опстанак ту на својој часној и поносној земљи.

Проблематика масовних злошина и геноцидних стратишта никада не застаријева, већ је предмет свакодневног изучавањаи сталног интересовања научних хуманитарних и других организација и појединаца од утицаја на даљи заједнички живот.

С обзиром да је злоћин у Велици и околним селима оличење суровости и дивљачког понашања, то је из напријед наведених разлогаобавеза држабних органа, хуманитарних и другиг организација у општини Плав и Републици Црној Гори да се сашува сјећање на овај геноцидни злочин, да се нешто слично више никада не понови.