Одломак из књиге:
21 СС ДИВИЗИЈА СКЕНДЕРБЕГ
 
 
 
ПАВЛЕ ЏЕЛЕТОВИЋ ИВАНОВ

 

 

ПОТРЕСНА СВЕДОЧЕЊА ПРЕЖИВЕЛИХ 

Видосава Гојковић, домаћица из Борче:

 

Војска се прострла оп читавом селу. Први који су се наишли нису убијали. Касније је са разних страна одјекнула пуцњава, затим јауци, вриска дјеце и кукњава жена...

Мене је спопао страх, побјегла сам у шумарак изнад куће Вучетића. Одатле сам са ужасом гледала како доводе породице Сава и Милована Томовића, Ђола Раденовића, Михаила Јокића, Пунише и Благоја Вучетића. Све су их угурали у кућу и живе запалили. Путем су наишле двије дјевојчице, моје сестре од стрица, једна од седам а друга од осам година. Биле су код комшија да нешто послушају мајку. Војници су их позвали да дођу. Дјевојчице су пришле дрхтећи од страха. Ухватили су их и живе бацили у ватру. Један за руке, други за ноге и у пламен... Сјећам се, као да сад гледам, дјевојчице су изуле своју обућу и бациле је у неко цвијеће. Оне нека изгоре, али нека остане њихова сиротињска обућа...

Из куће се чула ужасна вриска, крици и запомагање. Војници су пуцали у ватру која је захватила цијелу кућу... Ја сам покушала да побјегнем у кукуруз, да не гледам све то. Пресрео ме је један војник, неки који је имао душу, и рекао:

"Сједи код она два цера и не мрдај, иначе ће те убити"...

Јауци и кукњава трајали су до пред мрак, а онда се све стишало...