|
МИЛОШ (Алекса) ПАУНОВИЋ:
страна 145.
Допуна сјећања Ристе Живаљевића, према казивању Лепе Пауновић:
Моја баба Тода и мајка Мика спремале су се да бјеже с дјецом. Узеле су нешто постељине. Када је наишао Микаило Гојковић и рекао да не одлазе, да се не боје, нека спреме хлеба, војска је гладна. Тако су оне остале и погинуле.
Мој брат Радоје и сестра Деса су били испред куће с бабом Тодом. Када је баба видјела војнике, рекла им је:
„Шта је војско сиротиња није крива".
Неко од њих је извадио пиштољ, обрисао га марамицом и пуцао три пута. Баба је пала тек од трећег метка. Успјела је да рекне:
„Бјеште ђецо".
Ђеца су потрчала, али на њих су пуцали из аутоматског оружја. Ипак Радоје и Деса су успјели да се спасу.
У кући Јефте Пауновића дошао је један војник и рекао:
"Много сам овдје хљеба и соли појео. Ако ти је породица у кући, избацуј је кроз прозор и бјежите".
У овој кући нико није погинуо! Женско дијете од четири мјесеца изнесено је из куће до кошаре и ту је умрло! То је била кћерка Добре и Димитрија Пауновића.
| инфо - страна | клуб | спц | 28. јул | библиотека | кооператива |