Одломак из књиге:
ВАТРЕ СА КОМОВА
 
 
 
ГРУПА АУТОРА

 

 

СВЕДОЧЕЊЕ ОЧЕВИДАЦА О СТРАДАЊУ СЕЛА ВЕЛИКА

Милош (Алексе) Пауновић:

 

Допуна сјећања Ристе Живаљевића, према казивању Лепе Пауновић:

Моја баба Тода и мајка Мика спремале су се да бјеже с дјецом. Узеле су нешто постељине. Када је наишао Микаило Гојковић и рекао да не одлазе, да се не боје, нека спреме хлеба, војска је гладна. Тако су оне остале и погинуле.

Мој брат Радоје и сестра Деса су били испред куће с бабом Тодом. Када је баба видјела војнике, рекла им је:

„Шта је војско сиротиња није крива".

Неко од њих је извадио пиштољ, обрисао га марамицом и пуцао три пута. Баба је пала тек од трећег метка. Успјела је да рекне:

„Бјеште ђецо".

Ђеца су потрчала, али на њих су пуцали из аутоматског оружја. Ипак Радоје и Деса су успјели да се спасу.

У кући Јефте Пауновића дошао је један војник и рекао:

"Много сам овдје хљеба и соли појео. Ако ти је породица у кући, избацуј је кроз прозор и бјежите".

У овој кући нико није погинуо! Женско дијете од четири мјесеца изнесено је из куће до кошаре и ту је умрло! То је била кћерка Добре и Димитрија Пауновића.