Одломак из књиге:
ВАТРЕ СА КОМОВА
 
 
 
ГРУПА АУТОРА

ЗОРКА и МИЛОРАД (Мирков) ГОЈКОВИЋ:

страна 138.

 

28. јула 1944. године, налазио сам се на Кадрама (Велика), а прије тога сам косио ливаде код Амира Пуришића у селу Богајићима, недалеко од Плава. Кући сам стигао око 10 часова. Тамо сам затекао мајку Милицу и супругу Зорку.

Убрзо сам примјетио да путем наилази војска, па сам се склонио више друма. Тамо сам нашао 13 чељади, углавном дјеце, Војници су примјетили дјецу и позвали их да дођу. Кад су дјеца послушала, војници су почели да расправљају да ли да их поубијају. Међу сњима је био један плавокоси, кој и је рекао једној од присутних жена:

"Мила сестро, води ову дјецу у шуму, ако други дођу за нама, све ће их стријељати, слистити"!

Убрзо су наставили пут и више се нијесу враћали. Моја супруга Зорка каже да тај плавокоси:

"Бијаше добар, да ми је сада да га видим, частила бих га, спасао ми је четворо дјеце"!

Послије тога тај војник је наишао до наше куће и у кошари нашао моју мајку Милицу и стрину мога оца, Насту. Рекао им је:

"Ја ћу да пуцам, а ви ћутите".

Оне саме му нијесу повјеровале, па су у страху почеле да бјеже. Он их тада умало дије погодио и ако је пуцао изнад њихових глава. Сјећам се да, је имао кратке панталоне и да је говорио нашим језиком.

Код куће Марића-Гојковића, на Тацилима (Велике), убијени су: Дано Гојковић (6), Лепосава, кћи Дана и Марије Гојковића (19) и Лека Јокић, супруга Вукадина Гојковића. Побијени су на путу испод једне буке.