Свједочење

 
 
 
ТОМИСЛАВ ПАУНОВИЋ

 

 

СВЈЕДОЧЕЊЕ РАДИВОЈА ПАУНОВИЋА

 

Дана 28. јула 1944. године од 12 сати био са свијим најближима у збјегу у шуми званој “Паљ“ - испод Јусуфове њиве, склањајући се од наступајуће офанзиве припремане од СС Принц Еуген дивизје и СС Скендербег дивизије.

Те вечери  између 20.30 и 21.00 сати видно  узнемирен  мој  отац  Пауновић  М. Радивоје  дошао је у наш збјег  и гласно присутнима  рекао: 

„Враћајући се из Лешћара (засеок у селу Велика)  гдје сам тамо заклоњен  шумом  боравио  читав  дан до првог мрака, након  кoга сам кренуо кући, горе изнад пута Мурина - Пећ, обзиром да сам био безбједан пошто послије војне  акције од 9.00 - 10.30 сати  отприлке  није било више никаквих  операцја, па је у селу владао потпуни мир  без иједног знака живота.

Крећући се по сумраку преко величке ријеке прешао сам гробље и стигао до  Микаилеве (Михаило) куће гдје сам поред спаљене куће затекао изгореле  лешеве, сима му Веша, а мало даље кћерке Крце док ближе врата куће ложало тијело убијене друке Михаилове кћерке Рабије

Идући даље навише уз брдо у ка мојој кући, пут ме је водио до куће Алексе Пауновића из које је по мало осветљавао жар од изгорелих  греда  која је изгерела до темеља. Разгледајући згариште  примијетио сам леш мајке Алексине Тоде који је изразито  надиман и до пола тијело потпуно  изгорело а друга половина на којој је тињала запаљеа постљина, горела је отопљена маст из Тодиног трупа. Близу Тодиног тијела била је изгорела Алексина супруга Мика.

Тражећи  даље  уочио сам лешеве млађих особа које нијесм могао препознати  мислим да их је било двоје или троје.

Журећи   дошао сам  до моје куће  и видио да она стоји. Лешева није било,  па сам омах потражио збјег, који сам, како рекох обавијестио о покољу у селу који сам из Лешћара могао детаљно да пратим.

Оригиналну изјаву прибјележио

Томислав Пауновић, син Радивојев