Одломак из књиге:
ВАТРЕ СА КОМОВА
 
 
 
ГРУПА АУТОРА

 

 

СВЈЕДОЧЕЊЕ ОЧЕВИДАЦА О СТРАДАЊУ СЕЛА ВЕЛИКА

Милица (Миличка) Бјелановић, рођена Кнежевић:

 

Са цесте је стигла до куће Кнежевића - Рамшића, 28. јула 1944. године, нека војска. Војници нијесу плијенили стоку, јер се она налазила више друма, а око ње су била дјеца. Тој ђеци се ништа није догодило.

Код нашу кућу убијене су:

моја мајка, Ракита Кнежевић, рођена Томовић (45), и

моје сестре Драгица (9), и

Милосава, која је тада имала свега три мјесеца.

Ракита није остала на мјесту мртва, већ је живјела још око 24 сата, а онда је издахнула.

С групом дјеце око стоке била сам и ја. У оном метежу побјегле смо Гана, Јела, Боса, Тодора и ја.

Војници нијесу залазили по кућама изнад друма, него само тамо гдје су куће биле испод друма. Видјеле смо само нас пет дјевојчица успјеле да побјегнемо испред сигурне смрти.