 |
|
 |
 |
 |
КОЛОНИЗАЦИЈА ЦРНОГОРАЦА У ВОЈВОДИНУ ИЗ БИВШИХ АНДРИЈЕВИЧКОГ И БЕРАНСКОГ СРЕЗА
(1945. - 1947.)
Успјешним окончањем II светског рата и народне револуције у Југославији, створени су услови за колонизацију бораца и жртава фашистичког терора у Војводину.
За разлику ид ранијих сеоба према Војводини, које су вршене са жалошћу и погибијом и исељеника и њихиве родбине која је остала у завичају, ова сеоба је извршена са пјесмом и весељем.
.....
Ова колонизација је спроведена под ванредним условима, али плански и организовано. Наиме Њемачки елеменат, који су Аустро-угарске власти у прошлости насељавали у Војводини, ради ширења германизације према југу, будући привржен и за издашну помоћ и подршку захвалан Њемачкој, у свим бурним и мутним временима показивао је непријатељство према југословенском народу. То се догодило и у II светском рату, када су Војвођански Њемци формирали читаве СС дивизије, међу којима и злогласну "Принц - Еуген" дивизију, која је дејствовла у саставу Њемачких окупационих снага, а читаво становништво, са преријетким изузецима, учествовало у службу окупационих снага и њихових власти, оснивајући нове и јачајући раније формиране организације "Културбунд", уз помоћ изасланика и мисионара из Њемачке који су код њих долазили под плаштом туриста или рођака и који су доносили прве поруке од Хитлера.
Такво њихово држање у окупираној Југославији условило је и њихово бјекство са њемачким јединицама које су се безглаво повлачиле испред великог словенског ваљка са сјевера, и Народноослободилачке војске Југославије у прољеће 1945. године.
.....
Тако је у преко 260 градова и села Срема, Баната и Бачке, створен простор за насељавање борачких породица и породица жртава фашистичког терора, и то: У Срему 89, Банату 90, и Бачкој у 81 насељу
.....
Комисија је имала и задатак избјећи сваку дискриминацију било по ком основу, а нарочито у погледу квоте колониста из појединих крајева република, као и у погледу количине и квалитета земље. Поред тога, комисији је наложено да насељенике групише по регионалној основи и по етичкој сродности. Тако су Црногорци насељени у централној Бачкој, око Куле и Бачке Тополе
.....
Досељеници из Црне Горе такође су размјештени по срезовима из којих су дошли. Тако је насељено:
- У Ловћенцу 963 породице из околине Цетиња и Црногорског приморја .....
- Врбасу 987 породица сви из околине Никшића .....
- Бачком Добром пољу 615 породица из дурмиторског среза .....
- Црвенки ... око 263 породице из Бјелопавлића .....
- Новом Саду 482 породице, сви из околине Пљеваља .....
- Старом Сивцу 430 породица из околине Бијелог Поља .....
- Змајеву (Пашићеву) ... 188 породица из Куча (околине Титограда) .....
- Равном Селу (Нове Шове) ... такође из околине Титограда 237 .....
- Фекетићу 347 породица, сви из Боке Которске .....
- Крушчићу (Вепровцу)... 297 породица из Колашина са околином, Мораче и Роваца.....
- Кули 342 породице од којих287 бородица из бившег дурмиторског среза (Дробњаци, Језерци, Шаранци, Пивљани) док су остали из околине Никшића, Цетиња.....
У Савином Селу, (Торжи) гдје је насељено 424 породице из бивших Андријевичког и Беранског среза (Доњиг и Горњих Васојвића, Шекулара, Велике, плаво-гусињског и љеворечког подручја, бивше штитарске општине те рожајско-бишевског и бихорског подручја).
.....
Црногораца има и у Путинцима, Новим Бановцима, Крчедину, Бежанији, и Бешки (у Срему), Куцури, Бачком Моноштору, Жабљу, Сенти, Раткову и др. (у Бачкој), и Јаши Томићу, Ковину, Плочици, Качареву и др. мјестима (у Банату)
.....
Па и поред свих повољности изванредне организације колонизовања, ипак, у првим годинама по насељавању је било колебања, па и појединачног и групног враћања, да би се поједини поново враћали у Војводину, док је било и оних који су се и по неколико пута селили час у родни крај, час у колонију
.....
НЕШТО О КОЛОНИЈА У КОЈОЈ ЈЕ НАСТАЊЕНО СТАНОВНИШТВО ИЗ БИВШИХ АНДРИЈЕВИЧКОГ И БЕРАНСКОГ СРЕЗА
Савино Село (Торжа), основано је 1784. године. Аустро-угарска, да би поправила равнотежу на штету војвођанских Срба који су много раније насељавали те крајеве, (у XIII. и XIV. в. па и раније), у споразуму са Њемачком Владом израдила је план насељавања Њемаца у Војводини. Реализацију овог плана приступило се крајем XVIII. в. У том циљу, држава је приступила изградњи појединих колонија. Изградња Торже отпочела је 15. маја 1784. године. Њемачки колонисти, који су крајем 1783. г. приспјели, пошто ово село није било довршено, били су размјештени по околним мјестима: Оџацима и Деспотову, основаним баш те године, Кули и Куцури.
Ови њемачки колонисти досељени су из Рајнске области. У Торжи је било насељено 223 породице са 1.027 чланова, којима је било додијељено 8.657. кј. земље што значи да је свака породица у просјеку добила око 39 јутара, односно око 13 хектара обрадиог и необрадивог земљишта.
Године 1935. војвођански Њемци просто су развили били неку врсту нацистичке пропаганде. Те године подижу споменик у част 150-то годишњице насељавања Њемаца у Савином Селу, Врбасу, Оџацима и другим мјестима. Јавља се већи број историографа о њиховом насељавању.
.....
Др Милорад Васовић износи податке из књиге Петра Вацка, да се име Tоржe помиње као посјед под именом "Торжа Телеке", који је припадао породици Сулноки. Затим се помиње у извештају Бачког Комитета, 1522. г. са 29 пореских обвезника, као и у Турском регистру пореских глава 1950. године, у којем се води 10 кућа, али се наводи да би то старо село било лоцирано негдје у предјелу Р. Крстур - Лалић - Пивнице, а да је садање село подигнуто на потпуно пустом терену, који се описује као "... баре, блатишта, дивљи трстици, чичак итрње, једна дивљина", ради чега су њемачки колонисти били разочарани, јер су долазили из живописних Рајнских предјела.
Таква осјећања ублажена су повластицама које су њемачким колонистима даване. Они су за првих 10 година по насељењу били ослобођени плаћања пореза. Поред тога, они су са великом количином земље добијали и новосаграђене куће и читав кутњи и радни инвентар са запрежном стоком. Затим су за поменути период били ослобођени војне обавезе, итд.
Тако је било првих 10 година. Али, по истеку тог рока, тешки намети које су плаћали остали народи у тој држави, пали су и на њих, то је доводило до незадовољства, па и до расељавања појединих колониста. Тако је у великом броју српских породица, које су се селиле у Русију, због неподношљивих животних услова, од којих је формирана позната колонија "Нова Србија" у Одеској Губернији, (садашњи Новоросијски), између 1794. и 1804. године, у истом правцу одселило је и 25 њемачких породица са 86 чланова. Између 1805. и 1807. године поново је одселилојош 46 њемачких породица, такође са једном већом српском миграцијоном струјом према Русији. Овакво расељавање становништва, коме се почињу чак и Њемци придруживати, забринуло је Аустро-угарске власти, те су Њемцима поново дате још веће бенефиције.
ПРИВРЕДНИ РАЗВИТАК СЕЛА
Укидање намета и давање одређених бенефицијаЊемачким колонистима, утицало је на снажан привредни развој села. Њемци оснивају разна привредна друштва, прокопавају канале за исушивање мочвара те се добијају нове велике површине обрадиве земље, и сл.
.....
Економски силно оснажени, Њемци нијесу више били задовољни ни са количином земље у тада иначе пространим атарима села, већ су их почели проширивати на рачун околних села, нарочито Деспотова, које су насељавали Срби, а које им је било најближе. То су постизали рауним потискивањем па и купвином по свакој цијени.
.....
..... 1945. године, када се жестоко окрвављених руку и веома замјерени и компромитовани њемачки живаљ повлачио са њемачким окупационим јединицама према Њемачкој, одакле је дошао прије 160 година.
ПРИПРЕМЕ ЗА НАСЕЉАВАЊЕ ОПУСТЈЕЛЕ ТОРЖЕ СТАНОВНИШТВОМ ИЗ АНДРИЈЕВИЧКОГ И БЕРАНСКОГ СРЕЗА
У тако створеном земљишном и стамбеном простору, пришло се насељавању Црногораца из бившег андријевичког и беранског среза.
Према напред поменутом плану Министарства колонизације, у мјесту имиграције обезбијеђен је простор од око 470 кућа и потребном површином радне земље са свим потребним радним и кућним инвентаром, а у мјесту емиграције, (у селима андријевичког и беранског среза), преко сеоских и градских НОО објашњено је становништву да се породице бораца НОП-а и жртава фашистичког терора, првенствено, могу селити у Војводину. При томе није вршена никаква агитација, већ се жељело да се и онако смањено становништво даље не смањује и не расељава. Била је, дакле, остављена потпуна добровољност.
И, било би нормално да се тај народ, који је жестоко искрварио, желио масовније селити, поготову што је објашњено да ће се о организацији сеобе и бризи о исељеницима старати држава преко одређених комисија и других органа. Но, није их било много са таквим жељама. Н е само да је Куцура, која је поред Тотже била предвиђена за насељавање наших колониста, потпуно сувишна, већ ни Торжа (Савино Село) није било попуњено, но је попуњавано накнадном колонизацијом Личана и Кордунаша.
Нарочито је интересантно, и врло чудно, да је из села Велике, која је била до темеља спаљена, а око 600 Величана поубијано и спаљено у својим домовима само у једној прилици у року 24 часа од стране албанских балиста, колонизирано свега 3 (три) породице.(*) Можели се наћи народ који је толико привржен своме завичају, поред свих зала која су му у историји чињена!
(*) На чакору је овим жртвама подигнут споменик на коме пише:
"Још јуче је свитало сунце.
Још јуче је живот био ратнички груб и посан.
Јутрос су крвници ушли у мирни дјечији сан,
јутрос је све мртво под Вјеђом од Чакора.
Јутрос је овдје живот стао.
Све је без гласа без вида.
У дому сваком по букет дјечак гори,
плаче Велика пуста, туга ју кида и мори,
шетају лелеци празни и од зида до зида"
|
|
|
| инфо - страна | клуб | спц | 28. јул | библиотека | кооператива |