СКУПШТИНЕ  

 

ОСНИВАЧКА СКУПШТИНА НВО "КЛУБ ВЕЛИКА"   

 

29. јул 2012. године

 

Мирослав ЈОКИЋ дипл. инг. пољопривреде

(рад Проф Др Мирка Брковића)

 

 

АГРОЕКОЛОШКИ УСЛОВИ ЗА РАЗВОЈ ПОЉОПРИВРЕДЕ У СЕЛУ ВЕЛИКА

(рад Проф Др Мирак Брковића)

 

Основни правац којим треба да се креће пољопривредна производња на простору Велике, је органска пољопривреда, и у сљедећих пар реченица ћемо појаснити сам појам органске пољопривреде.

Органска пољопривреда ја њени производи су нешто сасвим ново у црногорској пољопривреди и домаћем тржишту прехрамбених производа.

О органској пољопривреди је речено пуно тога, али се стиче утисак да је потребно још пуно учинити на промоцији и едукацији произвођача и потрошача.

У прилог томе треба напоменути да сви актери органске пољопривреде морају бити свјесни да развој органске пољопривреде подразумијева:

- Помоћ очувању човекове животне средине и остављање завидног насљеђа наредним генерацијама,

- Допринос правилнијој исхрани популације и очувању људског здравља,

- Допринос развоју руралне заједнице смањењу негативних демографских трендова.

Ово представља квалитет више, који произвођачи органске пољопривреде нуде тржишту прехрамбених производа на ком је конкуренција веома јака. Потврду да је њихов производ произведен у складу са методама прописаним стандардима сам је серификат.

Сертификација је инструмент тржишта, оруђе за стварање повјерења купаца, и по дефиницији представља процедуру засновану на независном систему контроле којом организација (попут Монтеорганица) даје писмено увјерење да производ, процес или услуга одговарају односно да су усклађени са специфичним захтјевима.

Како су услови за пољопривредну производњу на простору Велике условљени рељефом и климом, који су прилично неповољни а самим тим су и прилично ограничени, сматрамо да је производња органске хране једини начин економски исплативе производње на овом простору.

Међутим, примјена метода органске пољопривреде и испуњавање услова прописаних законом и стандардима није нимало једноставан процес.

Зато ће један од првих и најважнијих задатака Клуба бити и едукација становништва, фармера и заинтересованих произвођача и њихово упознавање са прописима у области органске пољопривреде, управо из разлога јер се произвођачи на самом почетку бављења органском пољопривредом, сусрећу са бројним проблемима везаним са обавезама и документацијом који су прописани законом.

Село Велика налази се на крајњем североистоку Црне Горе и граничи се са Косовом и Метохијом. Данашњи рељеф настао је у давној прошлости, за вријеме леденог доба, глацијале, када су се на овом простору налазили ледници, познати плавско - гусињски ледник, који су се пели све до врхова данашњих Проклетија. Постојао је и рукавац овог ледника, који се налазио на простору Велике, по Цвијићу назван Јечменски ледник. Отицањем ледника створио се данашњи рељеф. Природни простор Велике, у погледу рељефа, чини долина, са изузетно разуђеним тереном, уз постојање бројних дубодолина, потока, поточића, брда и мањих заравни, са висинском разликом од 1.229 м.

Атар села Велика заузима простор од 5.707 хектара, око 60 км2, а сам простор представља изоловану целину која се простире од југа према северу. Земљишни покривач је планински. Истраживањем Брковића (2005) установљено је да постоји 19 типова земљишта који су приказани на педолошкој карти размере 1:25.000, на којој је сваки земљишни тип обележен посебним знаком. Овим истраживањем обухваћен је садржај тешких метала у земљишту и том приликом је утврђено да садржај тешких метала у испитаном земљишту не прелази природне вредности. Уопште природни простор Велике изузетно добро је очуван од загађења свих врста, с обзиром да је простор Велике удаљен од најближих извора загађивања преко 100 км ваздушном линијом. Такође Брковић је расположиво земљиште поделио у три зоне и то:

Прва зона. Простире се од 883м/н.в до 1.100 м / н.в заузима 472 ха или 8,27% укупне површине. На овим површинама пољопривредна производња се одвија са доста успјеха. Ова зона је и најзначајнија за развој пољопривреде.

Друга зона. Заузима средњи део планинског дела Велике и простире се од 1100 м /н.в до 1.250м/н.в. За узгој пољопривредних култура овај простор је мање погодан и условљен је и нагибом климом. Заузима 593 ха или 10,39 % површине.

Трећа зона. Заузима простор од Планински 1.250 м 2.112 м / н.в, и та зона заузима 4.642 ха или 81,83% укупне површине. Ово је зона ливада, пашњака, шума, камењара, стена и сл..

Простор Велике карактерише планинска клима, која је у нижим деловима насеља прелази у нешто блажу континенталну климу. Клима која стиже до Чакора од Бјелухе је измијењена метохијска клима, која је знатно блажа у поређењу са климом са друге стране Чакора према плавско-гусињском басену. Падавине су обилне и добро распоређене током вегетационог периода. За пољопривредну производњу, нарочито воћарство, нарочито треба имати у виду појаву раних јесењих као и касних пролећних мразева, који су веома чести на овом подручју. Ово су важнији климатски елементи који владају на подручју Велике:

• Средње годишњe температурe

 

7,4 степени целзијуса

• Средње температура за вегетациони период

 

12,0 степени целзијуса

• појава касних пролећних мразева

 

20,05

• појава раних јесених мразева

 

10,10

• Просечна годишња количина падавина

 

1,181 мм

• Количина падавина у току вегетације

 

606 мм

• Дужина вегетационог периода

 

160-180 дана, у планинском делу 80-120

Што се тице хидрографије, подручје Велике располаже бројним изворима, врелима. Регистровано је преко 200 извора питке воде. Свако домаћинство је обезбеђено са питком водом. Кроз Велику протиче Величка ријека са две притоке. Простор Велике изузетно је богат воденим токовима и то је веома битан предуслов за развој пољопривредне производње на овим просторима.

На основу ових изнесених података: географских, рељефних, хидрографских, геолошког и педолошког састава земљишта, оценом климе и њених елемената припремили смо и извесне предлоге у ком правцу треба да се креће развој будуће пољопривредне производње на овим просторима.

Ратарство. Расположиве радне површине на којима се може обављати ратарска производња,а да она буде економски исплатива су прилично ограничене. У првом плану је кромпир, који се може успјешно гајити и на висинама до 1600 м / н.в, то су површине које су сада углавном заливађене али које се могу уз одређену обраду користити. Гајење ратарских култура на преко 900 м / н.в нарочито је актуелно у свијету јер нема потребе за хемијском заштитом од вируса и болести. Такође врло успјешно може се гајити и хељда, раж који су јако популарни и тражени. У нижим деловима до 900 м / н.в и могућа је производња свих врста поврћа у заштићеним просторима-пластеницима.

Воћарство. У Велици се гаје различите воћне врсте, шљиве, јабуке, крушке, трешње, орах. У прошлости су ово биле аутохтоне врсте које су се добро адаптирале на климу. У садашње вријеме постоји потреба и било је покушаја за увођењем нових сорти: шљива, вишњи, јабука али без неког научног истраживања и може се рећи да није било значајнијег успеха. У нижим деловима насеља Може се гајити воће без употребе хемикалија, такозвано "квргаво воће" које је неколико пута скупље од «прсканог» воћа изузетно је цијењено на тршишту.

Наша препорука за увођење нових врста је увођење јагодичастих врста воћа: малине, купине, бруснице, ароније. Ове врсте могу се гајити на већим површинама и на већим надморским висинама. Као посебну вриједност треба истаћи боровнице, које успевају на висинама преко 1600 м / н.в. Постоје велики простори на којима су распрострањени боровњаци. Али уз неадвекатну бербу боровњаци се уништавају до те мере да прети њихово нестајање. Треба радити на едукацији становништва у брању боровница и њиховој заштити. Такође потребно је посветити већу пажњу напорима да се спусти граница боровњака испод 1600 м/ н.в.

Поред боровница на подручју Велике заступљене су следеће врсте шумског воћа: леска, малина, купина, јагода и шипурак и бројне врсте печурака. На тржишту се посебно цијене, и ти плодови постижу високу цену нарочито уколико потичу са простора који нису загађени, као што је простор Велике. Ови шумски производи треба да заузму посебно мјесто у пољопривредној производњи на простору Велике. Потребно је створити препознатљив имиџ свих шумских производа са ових простора као и мини погоне у којима ће се од њих производити сушено воће сокови, чајеви, џемови и сл., и у којима ће се ти плодови паковати и припремати за даљу дистрибуцију.

Љековито биље. Рељефна разуђеност, условила је могућност развића бројног љековитог биља. Економски значај љековитог биља веома је велики. С обзиром да је простор Велике богат љековитим биљем, а средина здраствено исправна, то овај биљни материјал чини врло конкурентним на тржишту и самим тиме постиже веома високе цене. Такође је потребно створити препознатљив имиџ ових производа, као и отворити мини погон-сушару у коме би се на лицу места паковали сви производи од љековитог биља.

Сточарство. Становници Велике су у прошлости живјели искључиво од сточарства. Постоје подаци да се на простору Велике гајило 10.000 оваца, преко 1.000 грла крупне стоке и 200-300 коња. Ови подаци указују да се на овом подручју могу успешно гајити: овце, говеда, коњи и остало. Постоје природни услови за испашу 6000-7000 оваца, што значи да би одређени број домаћинстава могао да живи искључиво од сточарства. У том циљу могло би да се формира неколико модерних фарми са 200-300-500 оваца, са изграђеним шталским простором, склоништима на самим пашњацима, као и опремљеним мини погонима за производњу мљечних производа. При одабиру стада треба се руководити искуствима са сличних подручја Црне Горе и шире.

Простор Велике сада је добро обезбеђен путном мрежом, тако да не постоји проблем за превоз стада и долазак ветеринара до удаљених планинских предела. Поред овчарских фарми постоји могућност гајења крупне стоке и фарми музних крава, додуше у нешто мањем обиму него оваца. Врло су повољни услови за тов јунади комбинацијом пашњачко-шталских услова. Сточарство треба да буде главна грана у стратегији развоја пољопривреде на овим просторима.

Пчеларство. Пчеларство свакако мора да нађе мјесто у пољопривредној производњи Велике. У прошлости су се многи бавили пчеларством и гајили 100-200-300 друштава. Та су били имућни људи који су живели искључиво од пчеларства. Овај простор је изузетно погодан за развој пчеларства, јер је цео прекривен вегетацијом: ливадском, пашњачком и шумском. Мед са ових простора је квалитетан и здраствено исправан и постиже високу цијену на тржишту. Пчелиња друштва приликом сакупљања меда стварају врло важне производе матични млеч, прополис, полен, восак. Мед је по многим истраживањима тек пети по вредности пчелињи производ. Велика у географском смислу представља праву оазу, са мноштвом заступљених медоносних биљака без присуства икаквих загађења. Ово истичемо, јер будући пчелари могу и требају да се баве искључиво органским пчеларењем. Постоје услови да се десетак домаћинстава бави озбиљном пчеларском производњом на овим просторима.

Закључак

У прошлости, на овим просторима је живјело 2.000 становника и они су свој опстанак заснивали на коришћењу природних ресурса који их окружују. Наш циљ је да покажемо да у данашње вријеме, један број домаћинстава на подручју Велике своју егзистенцију може засновати на пољопривредној производњи. Сматрамо да је најбитније усмјеравање и едукација становништва, у смислу искоришћавања природних ресурса, уз примјену савремене технологије, која неће лоше утицати на квалитет здраствено исправне хране у процесу производње. Такође помоћ произвођачима у тумачењу свих неопходних прописа, у прикупљању документације за добиање субвенција и сертификата, биће главна активност и циљ Клуба. Здравствено исправна храна је реално постала најважнији фактор за развој, очување способности живљења, и опстанак људског рода на планети. Производња здраствено исправне хране, и стварање препознатљивог имиџа пољопривредних производа са ових простора, главни је правац којим треба да се креће развој пољопривреде на простору Велике.