МЈЕСНА ЗАЈЕДНИЦА ВЕЛИКА

 

 

 
ЈОКИЋА ГРОБЉЕ
 

 

 

ЗАВРШЕНИ РАДОВИ НА ЈОКИЋА ГРОБЉУ

 - Прилог за историју братства -


Требало је да прође више од 250 година, када је (отприлике) засновано Јокића гробље на Дубрави,  односно вјекови и деценије ратничкога живота и сиромаштва,  да би садашња генерација потомака, и на тај начин исказујући пијетет према својим прецима и ближњима, уредила њихово вјечно станиште - на цивлизован начин, како се то чини и у другим срединама…

Посао није био лак. Дио (на срећу, миноран) рођака, упркос томе што и њихови ђедови, родитељи, браћа и други сродници почивају овдје, из некаквога губавлука и сувјерњивости, изјављујући и како они овдје неће да се сахрањују (?!), те из других „обчаја“ (који овдје нијесу научени), на разне начине, а поготову ширећи дезинформације (па и најподмуклије лажи, о „крађи пара“, „преграђивању гробова“, итд.), од почетка су саботирали и настојали да нашкоде овом пројекту. Но, у Јокића је увијек било (и има) много више правих и разумних братственика, који су пожртвованост и оданост цјелини наслиједили од својих ђедова и очева. И овога пута су испоштовали племенску и породичну традицију о слози и заједничким прегнућима, па је све завршено - онако како је  замишљено. Што је најважније: без и најмање свађе или препирке…

Како је почело?

Још 2010. године, неколико братственика се здушно ангажовало око ове замисли, која је потекла из породице пок. Милорада Андрова. На њихове молбе и ургенције, Дирекција јавних радова Црне Горе је проширила и дебољим слојем шљунка насула пут од Јабуке до гробља, у дужини од 1.600 метара. Тиме су створени почетни услови за реализацију задатих планова, а онда је све испало још повољније.

Наиме, како су идуће године отпочели радови на проширењу и асфалтирању пута Мурина - Чакор - Бјелуха, иницијатори су се обратили влади Мила Ђукановића, молбом да се асфалтира и пут до Јокића гробља. Иако овдје стално и повремено живи само петнаестак домаћинства, па, у томе смислу, пут нема нарочиту социо-друштвену и  економску важност, у обраћању је истакнуто да су много већи разлози да га држава подржи - вишевјековни ратничко-патриотски живот и опстанак Јокића уз саму источну црногорску границу, то јесте да се ради о „историјскоме дугу“, али и стратешкоме значењу опстанка становништва под самим Чакором… Молба је прихваћена, па је наша дионица, средином августа 2011.године, по свим техничким  прописима припремљена - поново проширена (возила се сада  могу мимоићи скоро цијелом дужиним), још једном насута  и - асфалтрана.

Donji dio groblja

Доњи дио гробља

Путна трака је дошла до самога гробља, захваљујући Миљану Мишу Гацову, који је поклонио земљиште (шљивњак и зараван, гдје су извођачи радова захватили чак и много више него што је било потребно…)

На крају радова почашћени су радници и пословође (око 80 њих, за шта су трошкове снослили Бранко и Марко Милорадови, Радомир Стешевић, Мишо Гацов, Данило Вукашинов, Мирко Миланов и Гојко Богданов) и форморан Одбор за уређење Јокића гробља. У њега је ушао по један представнк из свакога рођачкога „трбушчића“: Миљан Мишо Гацов (предсједник),  Веско Мишов (благајник), Радоје Гојков, Бранко и Марко Милорадови (благајник за Подгорицу), Милан Вукмана Гашовога, Саша Данилов (благајник за Србију) и Будо Савов. Водило се рачуна да у Одбору буду особе које ће стално  бити и на лицу мјеста и непосредно радити, или и ангажовати се у прикупљању новчаних средстава. Тако су се у наставку и понашали сви чланови, изузев Буда Савовога, који се, из само њему познатих разлога, никада више није појавио…

Истине (и памћења) ради, ваља записати и да је било проблема. Синови Радојка Стешевића, Бранислав Вецо, Здравко, Светислав и Мијомир и шћерке Крстиња и Цмиљана (Зоговић), тврдећи како им је, проширењем пута, угрожена кућа и друга имовина, затражили су од комуналнога (саобраћајнога) инспектора да обустави радове. Он је изишао на лице мјеста, али за то није нашао разлога, па су Стешевићи  подигли тужбу против Бранка Милорадовога, као „главнога организатора“.  Навели су и да је од Јабуке до њихових (Стешевића) кућа све њихова имовина, да је преко ње постојао пут ужи од два метра, али да га никада није било  у наставку, односно од њихове куће до гробља, коме се, наводно, једино могло (са цесте) прићи (пјешице) преко Закрша. Могуће да су били и подфишкани, али је јасно да су  имали циљ да онемогуће наставак радова према доњему дијелу Волујака и гробљу, да се домогну некаквога новца или - ко зна шта?! Светислав, звани Вучко, и физички је насрнуо на Бранка Милорадовога и његову супругу… Међутим, како неки њихови наследници (Далибор и Јелена, унуци из првога брака управо тада преминулога Бранислава Веца) нијесу прихватили да учествују у некомшијској работи својих стричева и тетака, па се нијесу појавили на суду, суђење је одмах прекинуто (мада није било  никаквих  изгледа да би могло зауставити радове, јер је овај пут постојао и њиме се саобраћај одвијао преко 20 година, а већим дијелом пролази преко имовине Живка, Милана и Радмиле Милосавове и Драгомира Лековога, а много мањим преко орнице тужитеља). Но, непријатност је остала и заувијек пореметила традицију добрих односа које су преко осам деценија гајили Јокићи и отац (Радојко) поменуте браће и сестара…

Без обзира на овакве и још неке (не)предвиђености, у рализацији договоренога ишло се све брже. Још када су почели прве идеје за трајно уређење (ограђивање) гробља и градњу капеле, породица Чеда Колинога(Јокића), за пoтребе подизања капеле поклонила je око 250 квадратних метара земљишта, на оближњој главици, са западне стране гробља. Радило се о доста неприступачној, неравној и шумовито-кеменитој парцели, па je у помоћ у њеноме уређењу прискочио приватни предузетник из Берана Жарко Барјактаревић пријатељ Марка Милорадовога, који је ангажовао мехаизацију, која је више дана радила и терен привела планираној намјени. Истовремено је дотјерао и  поклонио око 40 кубика шљунка.

Gornji dio groblja i dio kapele

Горњи дио гробља и дио капеле

Онда су чланови Одбора и већи број рођака увећали ентузијазам: првим новчаним уплатама, одзивом на сваку мобу -  ископом темеља, радовима на бетонирању плоче, почетком зидања капеле, итд.

Током  2012 и 2013 . године изведени су радови:

- Озидана, омалтерисана, фасадирана и покривена (лимом) зграда, која садржи: просторију за излагање посмртних остатака, другу за сједење и послуживање,  мању кухињу и  санитарни чвор. Све то укупне површине близу 90 квадрата…;

- Објекат је опремљен алуминијском столаријом, олуцима,  одговарајућим електричним и водоводним инсталацијама, санитаријом, клупама, шпоретом, фуруном,  кухињским витринама и др;

- До објекта и кроз цио Волујак повучена је расвјета;

- Изнад куће Крстове, ђе су Живко и пок. Мирко     омогућили прикључење на свој водовод, за потребе капеле     укопан је посебан (проточни) базен, од 1.000 литара и до   гробља постављено одговарајуће цријево;

  • Ограђено је гробље, са западне, сјеверне и    источне стране, зидом од бетoнских блокова, у дужини од 120 метара и постављене двије мање и једна већа (за улаз аута) метална капија;

У 2014. години

Подигнуте су подзиде изнад кућа Стешевића, којима  је  спријечено осипање пута на асфалтну траку - озидано је  20 дужних метара,  од метра и по висине (један сe зид касније обурвао, па је изнова урађен) и преко 40  дужних метара од 0,70 санитиметера висине.

 - На парцели коју је (бесплатно) уступио Мишо Гацов, равнањем (камените) ртине, урађен је паркинг, за око 20 аута.

- Подигнуто је преосталих 60 метара ограде око гробља, као и једна подзида изнад куће Радомира Стешевића.

У 1915. години

- Подигнута је и клупама опремљена настрешница  (за око сто особа).

Донације:

Пут од Јабуке до гробља (први радови из 2010; затим други из 2011, када је обављено поновно проширење, насипање и асфалтирање): Влада Црне Горе, Дирекција за путеве,  Дирекција за јавне радове:  

99.000 €

За капелу и остало: Жарко Барјактаревић,бизнисмен из Берана, Шумска управа Плав, Општина Плав, Влада Црне Горе, Електропривреда Црне Горе (финансирала јавну расвјету), ЈП „Шуме Црнe Горе“ и из других извора:

18.250 €

Укuпно донације: 117.250

 

Лични прилози Јокића, Гојковића, Стешевића и других:

Марко Милорадa Андрова са синовима  650 €

Бран(к)о Милорада Андрова са сином 500 €

Момо Вуксана Никодинова 300 €

Мишо Гацов са синовима 250 €

Породица Божа Кујовога 200 €

Никола Која Филипова  200 €

Зоран Живка Милосавовога 200 €

Бобан Живка Милосавовога 200 €

Андрија(Влајко)Милорада Андрова 150 €

Драган Милована Миркова 150 €

Живко Милана Крстова 150 €

Момо Новичин (Мирошевић) 150 €

Гојковић Ђокин Радомир 150 €

Гојковић Милованов Милета 150 €

Вуле Сенов 150 €

Породица Добрашина Јокића (Кршање) 100 €

Зоран Радована Радосавовога 100 €

Блажо Драга Вукова 100 €

Вељко Радисава Радотина 100 €

Драган Радомира Кршање 100 €

Душко Радомира Кршање 100 €

Стешевић Милорадов Драгољуб 100 €

Милун Милана Милосавовога 100 €

Мићо Вукмана Гашовог 100 €

Момчило Миломира Драгова 100 €

Стешевић Мијов Нено 100 €

Перица Сенов 100 €

Зоран Рада Драгићева 100 €

Радивоје Драгића Милетина 100 €

Рајко Драгомира Лекова 100 €

Ратко Радивоја Вукашинова 100 €

Рашко Драгомира Лекова 100 €

Мирослав Вукмана Гашова 100 €

Саша Данила Вукашинова 100 €

Бане Лакића Колина 50 €

Видо Вукашина Гаврова 50 €

Данило Вукашина Гаврова 50 €

Мирко Иванов (Цакић) 50 €

Сава Бана Радева 50 €

Раде Гојка Богданова 50 €

Радиша Данила Вукашинова 50 €

Саво Милована Миркова 50 €

Тонка Драгана Бранкова 50 €

Гојко Богдана Радојевога 50 €

Гојковић Радомиров Перо  50 €

Мара Вукмана Гашова 50 €

Драган Милана Милосавовога 50 €

Зоран Воја Жујовога 50 €

6.150 €

 

Јокића и Гојковића одиве:

Слађа Томислава (Бата) Јелинога 200 €

Зора Лазер (шћер Радомира Кршање) 100 €

Јелена Томовић (шћер Раденка Радосавовога) 100 €

Стана Раденовић (шћер Радивоја Гојковића) 100 €

Јагода Куја Милисавовога 50 €

Мома Кнежевић (шћер Миломирова Драговога) 50 €

Радмила Милосава Милуновога 50 €

Роса Куја Милисавовога 50 €

700 €

Укупно у готовини:               6.850

 

 Прилози у дневницама (вриједност дневнице 20 ):

Гојко Богданов са сином Радојем и унуцима Богданом и Богосавом   1.160 €

Перо Данила Вукашинова 760 €

Мирко Милана Крстова 520 €

Мишо Гацов са синовима Веском, Радем и Сашом 340 €

Гојковић Радивојев Милован са синовима Милетом, Милом и Радошем 280 €

Бран(к)о Миорада Андрова 240 €

Марко Милорада Андрова 200 €

Милан Вукмана Гашова са сином Вуком 160 €

Саша Данила Вукашинова 120 €

Раде Гојка Богданова 100 €

Драговић Радев Горан (унук Данила Вукашиновога)100 €

Радиша Данила Вукашинова 100 €

Миро и Маринко Чеда Колина 40 €

Стешевић Милорадов Милутин 20 €

Стешевић Милорадов Драгољуб 20

Мишко Бранка Кујовога 20 €

Пауновић Дашов Слобо 20 €

Вучетић Крстов Љубиша 20 €

Мића Божа Кујова 20 €

Зоран Радована Радосавовога 20 €

Рашко Даргомира Лекова 10 €

Томислав (Бато) Јелин 10 €

Укупно: 4.280 €

 

За 60 метара зидане ограде (око гробља) и једну подзиду (изнад куће Радомира Стешевића) прикупљена су додатна средства, која су дали:

Рашко Драгомирa Лекова 150 €

Саша Данила Вукашинова 150 €

Радиша Данила Вукашинова 100 €

Драгица Миломира Драгова 100 €

Ратомир Драгића Милетина 100 €

Стешевић Милорадов Радомир (Љако) 200 €

Стешевић Милорадов Драгољуб 100 €

Стешевић Милорада Милутин  100 €

Гојковић Милованов Мило 100 €

Ивановић Раденка Александар 100 €

Зоран Радованов    100 €

Живко Милана Крстова 150 €

Живко Милосавов 50 €

Гојковић Радивојев Милован 50 €

Мома Миломирова (Кнежевић) 50 €

Слава Раденкова (Дракуловић) 50 €

Мишо Гацов 50 €

Момо Вуксанa Никодиновога 50 €

Вељко Радисава Радотина 50 €

Стешевић Мијов Нено 50 €

Зоран Рада Драгићева 50 €

Радивоје Драгића Милетина 50 €

Драган Милана Милосавовога 50 €

Зорица Језда Раденкова 50 €

Раде Радивоја Вукашинова 50 €

Милош Радисава Гашова 50 €

Гојковић Радованов Милош 50 €

Гојковић Ђокин Радоња 50 €

Гојковић Радомиров Перо 50 €

Вукашин Рајка Вукићева 50 €

Звонко Томислава (Бата) Јелинога 50 €

Миро Чеда Колина 50 €

Мића Божа Кујова 50 €

Мишко Бранка Кујовога 50 €

Гордана Радомира Драгићевог 50 €

Ранко Радивоја Вукашиновога 50 €

Бранка Флиповић (Јокић из Мојковца) 30 €

Мирко Вукоте Гашова 30 €

Пауновић Вељков Зоран 30 €

Пауновић Милованов Зоран 20 €

Саво Милована Миркова 20 €

Укупно: 2. 780 €

 

(О  уплатама  новца вођена је уредна администрација и документација. Међутим, нијесмо сигурни да су забиљежене све мобе и појединачни добровољни рад).

* * *

Као што се види, укупно је у инвестиције у Јокићима, од 2010 до 2015 године уложено:

131.010 €

У припремање терена за градњу капеле,  градњу и опремање, подизање ограде око гробља, настрешнице и потпорних зидова (дуж пута), јавну расвјету, водовод, паркинг и др. уложено је:

32.010

Јокићи и Гојковићи (заједно са одивама, комшијама и пријатељима из Велике) личним новцем (9.580) и дневницама (4.280) обезбиједили су 13.860 .

Преко 18.000 еура су донације  (које су обезбиједили Бранко и Марко Милорадови).

Но, без обзира на (не)очекивано солидан прилив новца, да није било велике посвећености Пера Данилова, Мирка Миланова (такорећи свакога дана су одлазили на Дубраву), Радоја Гојкова (који је омалтерисао око 200 квадтата и обавио друге мaјсторске послове), синова Миша Гацова (који су више пута долазили из Берана), Милана Вукмана Гашова (који је обезбјеђивао мјешалицу и редовно се одазивао на мобе) и других, не би се могао остварити овај подухват  - један од најзначајнијих у укупној историји братства.  

* * *

Многи рођаци и пријатељи и даље показју жељу да се још нешто уради. Чланови Одбора још једном захваљују на досадашњим  прилозима, а будућим учесницима и донаторима  предлажу да сами одреде у шта желе да уложе новац и да - уз  претходне консултације (са члановима Одбора) - то сами реализују. За сада,  Живко Миланов је саопштио да ће у помен на својега трагично преминулога брата Мирка, приложити 500 еура, (највјероватније да ће бити уложени у додатне послове  - поплочавање капеле, или подзиђивање пута  на  још  неким мјестима)… Зоран Радованов је приложио тример за кошење траве (у вриједности од 110  еура). Међутим, молимо рођаке и пријатеље да не прилажу машине и алате, јер њима нема ко да рукује (нити је неко задужен да то ради, мора (им) се куповати гориво, дјелови, итд.)

Децембрa, 2015. године

Одбор за уређење и одржавање Јокића гробља

* * *

НАЧИН  ОДРЖАВАЊА  ГРОБЉА  И УПОТРЕБЕ КАПЕЛЕ

Потомци чији су преци и чланови породица  сахрањени на Јокића гробљу (у гробовима или гробницама), те  који на било који начин желе да користе постојеће објекте дужни су:

1.  Годишње приложити 10 еура.

Тиме би требало да се прикупи око 200 до 250 еура које ће се употијебити за:

-  два кошења траве на цијелој површини  гробља (око 50 еура);

-  плаћање паушала и утрошене струје (око 100 еура годишње)

-  набавку и припрему кубик-два  огријевнога дрвета  (око 60 еура) и друге текуће потрепштине (сапун, детерџент, тоалет папир, шибице).

Новац је потребо  приложити одмах. Прикупљаће га и о утрошку бринути Перо Данилов.

(Напомена: они који одбију ову уплату неће моћи да користе постојећа дрва и сами ће морати да косе траву око гробова својих ближњих, а њихова имена ће бити јавно објављена).

2.  Још једном подсјећамо на одлуку да се:

- дворење покојника у капели  завршава у 23 часа у љетњемe периоду,  а у 22 часа у зимскоме.

  • да је сваки корисник објакета дужан да провјери исправност иснаталација (посебно у мокроме чвру), да све остави у исправноме и чистоме стању (што подразумијева и прање патоса у капели и настрешници, скупљање отпада, чишћење шпорета и фуруне, итд);
  • није дозвољено бацање отпада око објеката (низ Дубраву, и сл), већ је потребно да се  однесе у котејнере  (који су постављени у Ржаници, на Мурини и другдје).

  Одбор за уређење и одржавање Јокића гробља