СТОЧАРСТВО


 

 
ЖИВИНАРСТВО
 

  Одломак из књиге "ВЕЛИКА"

Проф. др Мирко БРКОВИЋ - мр Предраг БРКОВИЋ

 

Живинарство. Узгоју живине на овим просторима никад се није поклањала посебна пажња и то из више разлога. Живина се храни житом, а њега у овим крајевима није било довољно ни за исхрану становништва. Поред тога, живина је била на удару дивљачи (лисице,птица грабљивица). Око кућа се налази шума где се дивљач кретала и нападала живину. Зато није било могућности да се перната живина гаји на овим просторима. Живина је гајена у врло малом броју смо за потребе домаћинства. Данас не постоји већа заинтересованост иако постоје идеални услови за то. Пописом из 2003. године регистровано је 410 комада кокоши.

Период од 1945. До 1991. Године је врло неповољан за развој сточарства, као основне гране пољопривредне производње. Становништво се определило за неке друге делатности од којих су могли само да преживе. Период задругарства од 1949-1954 катастрофално је деловао на уништавање сточног фонда. Удруживањем сточног фонда на основу одузимања од произвођача, стока је постала свачија и ничија и тако је уништен сточни фонд. Већи део становништва тада је напустио ово подручје и никада се није вратио. Од 1945. До 1991 године број становништва се смањио за 75%. На простору Велике остала само старачка домаћинства.

Подацима које смо дали о развоју сточарства у времену од XVII-XIX, имали смо за циљ да истакнемо под каквим се тешким условима, околностима, развијало сточарство. У том периоду стварани су буљуци (стада) од 100-200-500 оваца. Павле Ровински (1914) истиче: "Црногорци своје главно богатство виде у стоци, они живе од стоке, зато Црногорцу лакше пада ако не роди жито, но ако не роди трава за испашу преко лета и исхрану преко зиме".

Данашња сточарска производња одвија се под много повољнијим друштвено-економским условима, међутим, економски ефекти од сточарства су врло мали. У данашње време много је лакше набавити концетровану и кабасту храну на другим просторима. Време од 5-6 месеци може да проведе на пашњацима и искористи природну храну, које за сада има довољно и која је бесплатна.

Пашњачки простор Велике омогућава испашу за око 6.000 оваца, чиме би се постигли велики економски ефекти. Расни састав сточног фонда на подручју Велике није мењан за последњих 200 година. То не значи да није било покушаја увођењем расних грла на ово подручје, али није било већих успеха. Старачка домаћинства нису у могућности да се баве сточарством, чија је производња врло тешка и тражи млађу радну снагу.

Запуштени пашњаци и ливаде који дају огромну био масу, велики су потенцијал за гајење већег броја грла оваца и говеда. Треба да постоји неки предузетник који ће улагањем у ову производњу, или преко кредитирања већег броја сточара, изменити стање сточарства.

Путна мрежа омогућава да се у току зимских дана за исхрану стоке допрема сточна храна. Богатство у грађевинском материјалу даје могућност изградње смештајних простора (штала). У прошлости, знатно већи број стоке се гајио на овим просторима и то под много тежим условима. Природни услови пружају изузетно повољне могућности за развој сточарства на овим просторима.