ПОЉОПРИВРЕДА


 

 
ВОЋАРСТВО
 

 

АРОНИЈА

 

Плантажни узгој ове изузетне културе је започела породица Зоговић из Мурине. Квалитет и приноси овог породичног засада, показују да је ово поднебље идеално за узгој ароније.

 

за више информација о овом засаду, посјетите:   www.aronija.me

 

БОРОВНИЦА

Боровница заузима високе планинске заравни изнад 1.550 м/н.в. За своје успевање тражи нешто плоднија земљишта, киселе реакције, богата хумусом. На планинском подручју боровницу највише уништава стока, иако је нерадо пасе, затим берачи боровнице чешљевима где се уништавају родне гранчице.

Боровница се почела ширити на нешто нижим просторима, где се одустало од кошења ливада. Тако су се заједнице боровница појавиле у Раков рту, Јанковића ливадама, Цикушама и др. Дакле постоји могућност ширења племенитих сорти боровнице на овим просторима. Било би корисно да се велике површине под ливадама, које се сада не користе, претворе у боровњаке. У погледу климе боровница има скромне захтеве, а издржава ниске температуре и до -30оС ако је заштићена снежним покривачем, што је заправо редован случај на овим просторима. Међутим, пролећни мразеви и температуре испод -3 до -4оС штетно делују на цветање и цвет боровнице.

Боровница даје плод изузетне важности за исхрану људи, јер се ради о плоду високе биолошке вредности, богатом разноврсним храњивим материјама потребним за исхрану људи, Има висок садржак витамина А, Б, Ц и воћног шећера, затим, органске киселине, ензиме, танине, пектине, антоцијане који дају боју плоду. Због свега наведеног бпровница је цењена, биолошко вредна храна и има високу цену на тржишту.

Боровница се може гајити на висинама изнад 1.500 м/н.в., па до 1.900 м/н.в. Због плитког корена, захтева земљишта са мањим нагибом или заравнима. Не подноси сушу, што се одражава на приносуколико завлада суша у току вегетације. Најбољи приноси боровнице су на северним, североисточним и северозападним странама.

На овим просторима се још увек не гаје оплемењене сорте боровнице.

Проф. др Мирко БРКОВИЋ

 

ДРЕН

 

Дрен. На овим просторима у последње време се јако шири и то у нижим деловима насеља Велика. Плод дрена се јако цени у фармацеутској индустрији, користи се и за чајеве.

Проф. др Мирко БРКОВИЋ

 

ЈАБУКА

Јабука је друга воћна врста по броју родних стабала и броји 1.200 стабала. Предањљ на овим просторима казују да су, приликпм доласка , преци садашњих становника затекли неке закржљале врстејабука, које су се развијале као полудивљаке, јер нису уопште обрађиване, нити је о њима вођено рачуна

Од 1912. године број стабала и сорти јабука стално се повећавао на овим просторима , све до данашњих дана. У просеку на свако домаћинство долази по 7,8 родних стабала.

Створено је велико шаренило сорти јабука, које су се добро адаптирале у агроеколошким условима Велике, посебно сорте које су уведене пре 1912. године, а то су: величанка, плављанка, дапсићанка, крсовача, петровача, а затим, нешто касније, уведене су племените сорте: јонатан, делишес црвени, делишес златни и др., као и низ других сорти које се нису могле адаптирати на овим просторима.

У последње време, љубитељи воћарских култура, покушавају да унесу у овај простор неке племенитије сортејабука, без икакве провере да ли те сорте могу успевати у агроеколошким условима Велике. За ширење племенитих сортијабука потребно је да се укључи стручна служба, која ће на основу истраживања дати потребне одговоре на сва питања у вези ширења племенитих сорти јабука у агроеколошким условима Велике. Познато је да се поједине сорте јабуке, неједнако понашају према географско - еколошким условима једне средине. Једна сорта у одређеним агроеколошким условима даје добре резултате, док друга уопште не може да опстане. То значи да агроеколошки услови знатно диктирају ширење појединих сорти. Поједине сорте имају добру моћ адаптације, тако да се променом агроеколошких услова и дање дају добре резултате у погледу приноса, док друге те особине немају. Отуда је за сваку нову сорту потребно проверити да ли се може адаптирати у врло неповољним условима, с обзиром да су воћне врсте вишегодишње биљке које живе од 30 - 80 година на једном месту. Промашаји у адаптивности сорти јабука су непоправљиве грешке које доводе до економских губитака.

Када је у питању родност, домаће сорте јабука добро су родне 250 - 700 кг по једнпм стаблу, зависности од развијености стабла. Према крупноћи, сочности, садржају сока, шећера, киселине и др., плод домаћих сорти је нешто слабијег квалитета. Сорте јабуке добијене у расадничкој производњи оплемењивањем, квалитетније су у погледу круоноће плода, сочности, садржаја сока, шећера, органских киселина. Родност је знатно мања и креће се од 20 - 50 кг по родном стаблу. Разлог лежи у развијености стабла, која су много нижа и слабије развијенау делу круне.

Оштећење цветних пупољака јабуке појавом мраза, настају при температури од -3,8оС или нижој, отворених цветова на -2,2оС или нижој, младих заметака плодовајабуке, на темперазури од -1,7оС или нижој

Проф. др Мирко БРКОВИЋ

 

ЈАГОДА

Шумске јагоде се као дивља форма јавља на свим просторима насеља Велика. Шумска јагода није велики пробирач земљишта и успева на доста лошим киселим земљиштима, орницама, лазинама, шумском простору. Успева и на већим висинама од 1.600 м/н.в. Плод је врло ситан, сочан, ароматичан,врло укусан за јело. Позната је дивља форма "китњача" чији је плод нешто крупнији, али се ређе налази. Оплемењивањем, ова врста јагода могла би се гајити у контролисаним условима (баштама). Има могућности да се на овим просторима гаје и селекционе сорте, које су знатно приносније. За Гајење оплемењене баштенске јагоде, важна је клима са својим елементима: температура, падавине, светлост, релативна влажност, ветар. Температура је значајан мезеоролошки чинилац који регулише многе биохемијске и физиолошке процесе. Јагода под већим снежним покривачем може да измрзне, тек на температури преко - 35оС. Међутим, при крају зиме, ако нема снежног покривача, може да измрѕне и на - 5 до - 7оС. док на - 8оС може да измрзне иу корен.

Јагода је зимзелена биљка која током целе године има лишће. Старије лишће је неотпотно на мраз, док је млађе отпорно и активно у току целе године. Цвет јагоде измрзава на - 2оС. Најинтезивнији пораст бокора јагоде дешава се при температури од 20 до - 25оС.

Плодови јагоде, као и код трешње, стижу врло рано, ѕато је јагода врло омиљеназа јело и привлачна због органолептичких особина, лепог изгледа, врло пријатног укуса и мириса.  Плод садржи 7 - 8% шећера, 8 - 19%сувих материја, 1,6% органских киселина, укупних минералних материја1,28%, висок садржај витамина, посебно витамина Ц. Од плодова јагоде може се правити сок, компот, слатко, џем, а свеж плод може и да се замрзава.

Проф. др Мирко БРКОВИЋ

 

 ЛИЈЕСКА

Jeдан од првих засада домаће лијеске у Велици

 

Леска је као шумска воћна врста, заступљена је на овим просторима и појављује се свуда од подножја насеља, па до крајњег севера, чак, до четинара. Леска је на одређен начин постала као коровска биљка, развија се свуда. Скромна је шумска воћна врста, која не бира земљиште, експозицију, а донекле ни надморску висину. Јавља се свуда тамо где има слободног места. Леска расте и развија се као полудивља шумска врста, а плод се користи за исхрану станивништва. Леска често затаји у погледу доношења плода, не рађа сваке године, а поред тога, има много штетника који угрожавају њене приносе. Може се закључити да се на овим просторима могу гајити оплемењене врсте - сорте леске. У том случају, мора се водити рачуна да се уведу сорте које могу поднети оштру планинску климу.

 Проф. др Мирко БРКОВИЋ

 

МАЛИНА

Породица Гојковић из Пепића, на свом малинјаку

 

Шумске малине се распростиру на већим висинама, крчевинама четинара, урвинама, потоцима и др. Обично заузимају простор изнад 1.250 м/н.в. јер су врло осетљиве на неконтролисану бербу којом берачи уништавају вегетативну масу дивље малине. Све је маље заједница дивљих малина, јер је све мање крчевина где се добро развијају. Ове биљне заједнице могу се још наћи на подучју Лијеве ријеке, Мековог лома, Стајишта, Тојине пећине, Јанковића ливаде. Цикуша и Јечмишта. У погледу квалитета, плодови су врло сочни, ароматични, укусни за јело. Појава шумске малине указује да се на овим просторима могу гајити и оплемењене сорте малине, с тим да се води рачуна о прилагођавању климатским условима.

 Проф. др Мирко БРКОВИЋ

 

КЛЕКА

 

Клека се као шумски плод користи се у фармацији за прављење лекова. Врло је цењена као плод, јер има вишеструку намену у лечењу разних болести. Клека је распрострањена на висинама изнад 1.200 м/н.в. и на овим просторима смарта се шумским коровом. Јако је присутна у шумским лазинама, слободним просторима, пашњацима, а заузима и ливаде које се не косе. Клека је предходник појаве четинара. Плод клеке се јако цени, и његова цена као лековите бобице, је изузетно висока. На простору Велике изразито је заступљена на висинама изнад 1.200 м/н.в.

 Проф. др Мирко БРКОВИЋ

 

КРУШКА

По броју родних стабала крушка долази на треће место са 330 родних стабала. Заступљеност родних стабала крушке, од 1945. године. стално се смањује, а разлог је у увођењу племенитих сорти које се употребљавају само за конзумирање у исхрани становништва. Раније се крушка гајила и њен плод се употребљавао за печење ракије. Крушка се обично гаји у врзинама, на међама, а у последње време, у близини кућа (окућници) и то по неколико стабала (2 - 3).

На подручју насеља Велика запазили ско велики број аутохтонох сорти крушке, од полу дивљих до племенитих сорти. Запазили смо да је велико шаренило домаћих сорти крушке на тако малом простору условљено климатским приликама и жељом произвођача да имали што више разних сорти. Многе домаће сорте крушке добијене су калемљењем дивљих крушака калем гранчица донетих из долине Лима. Како у овим крајевима нема расадничке производње зу улогу су преузели љубитељи воћарства.

На простору Велике има дивљих форми крушака, које се налазе на читавом простору насеља све до висине од 1.250 м/н.в. Дивље форме успевају на целокупном простору, све до висине где се појављују четинари. Произилази да еко - типовекоји успевају на овим просторима, треба оплеменити калемљењем, са већ адаптираним сортама. Приликом истраживања ових простора, забележили смо аутохтоне сорте крушке: јечменку, пећанку, калуђерку, медунац, туршијарку, трпушу, тађарушу и др.

Масовна производња крушке на овим просторима није забележена, већ само по неколико стабала. Стабла домаћих сорти крушке су робусна, крупна, изузетно плодна, са приносом од 50 - 300 кг по једном родном стаблу. Плодови крушке се користе у свежем стању за исхрану, а зимске сорте остављају се у сено да би се сачувале за јело у току зиме. Ретко се крушка прерађује, а може се користити у сушеном стању, или се од ње испећи ракија, што није тако чест случај. Плодови ових сорти су меснати, сочни, могу бити опори због присуства танина. У последње време се гаје оплемењене сорте, али њихова адаптација је нешто тежа и често страдају од касних пролећних мразева. Увођењу племенитих сорти крушке треба пажљиво приступати и то би требало да раде стручни људи, добри познаваоци воћарства.

Крушка као воћна врста распрострањена је по целој територији васеља Велика и има је до 1.250 м/н.в. Подразумева се да на већим висинама могу опстати само аутохтоне сорте крушке. Крушка је вишекодишња култура која је успела да се прилагодиагроеколошком простору атара Велике у погледу успевања. Међутим, неповољни природни услови за гајење крушке на овим просторима могили би резултирату рализацијом сорти отпорних на ниске температуре. Крушка као и све воћне врсте, веома је осетљива и реагује на спољну средину. Због тога се при гајењу крушке мора посветити посебна пажња утицају агроеколошких чинилаца на њену адаптивност.

Од климатских елемената, највећи значај за гајење крушке има температура. Критична температура за узгој крушке у фази цветања је од -1,5оС до -1,9оС. У фази цветањапотреба је средња дневна температура од 10оС. У периоду мировања (зиме) крушка може да поднесе и до -30оС с тим да постоји снежни покривач.

Плод крушке је крупан, сошан, укусан, слатког до слатко - киселог укуса, код неких сорти арома је јако изражена. У хемијском погледу, плод крушке је биолошки високо вредан јер садржи шећер, органске материје, целулозу, танин, а ѕнатан је удео витамина Б,Б,Ц и минералних материја

Проф. др Мирко БРКОВИЋ

 

КУПИНА

 

Због тога што стабло купине на себи има танко и оштро трње, дјеловало је одбојно на бераче па су га упорно избјегавали.Прибјегавањем употребе ткзв. садница.питоме купине из расадника омогућена је безбједније коришћење тог љековитог производа који поред вишестране употребе служи за спречавање настанка тумора.

 

Дипл. инж. Томислав ПАУНОВИЋ

 

ОРАХ

 

 

Орах, као воћна врста која се гаји на подручју Велике, броји око 70 стабала.

Приликом рекогнесцирања терена запазили смо на крајњем северу Велике, у Лијевој ријеци на висини 1.150 м/н.в., код куће Кнежевића, добро развијено стабло ораха које доноси плод. За нормалан раст, развој и плодоношење, потребни су одређени услови спољне средине у првом реду климе и земљиште. Зато је неопходно познавање природних услова за успевање ораха и могућнпст прилагођавања одређеним стаништима која су неопходна за његово гајење.

Климатски фактори који имају утицај на успевање ораха су, оре свега, температура, инсолација, падавине, влађност, струјање ваздуха. Температура у овом рејону у многоме зависи од географске ширине, надморске висине, експозиције рељефа и др. Значи да у овом поднебљу треба форсирати сорте кратке вегетације, које се могу адптирати на климатске прилике Велике. Орах као воћна врста за сада нема неку перспективу за ширење на овим просторима због неповољних природних услова за успевање. Кад климатски елементи нису повољни, онда се орах не може развијати, расти, зато слабо плодоноси или уопште не плодоноси. На успевање и родност ораха на овим просторима има значајан утицај мраз. Посебо утичу касни пролећни мразеви, температуре - 1,5оС, када стредају младари на чијем врху се налазе женски цветови. Зато се могу гајити само азтохтоне сорте које су се већ адаптирале на постојеће климатске услове, а уз одређене поправке родности и квалитета плодова, могу се гајити нове сорте.

Плодови ораха су значајни за људску исхрану због високог садржаја уља, протеина, читавог комплекса витамина, органских и минералних материја. Језгро ораха има високу енергетску вредност, око три пута већу од говеђег меса, што значи да орах представља значајан извор храњивих материја у људској исхрани.

Проф. др Мирко БРКОВИЋ

 

ПЕЧУРКЕ

Миомир Гојковић са Чакорском печурком

 

Шуме Велике обилују разним врстама печурки, али због неупућености берача или због ограниченог откупа,све се своди на сакупљање свима познате печутке зване“ вргањ.“

На том подручју има доста употребљивих односно јестивих печурака које би требали сакупљачи веома пажљиво проучити са добрим познаваоцима ове врсте,јер су позната тровања опасним печуркама..

 Дипл. инж. Томислав ПАУНОВИЋ

 

ТРЕШЊА - ВИШЊА

Трешње и вишње су вишегодишње воћне сорте које се са успехом прилагођавају одрђеним агроеколошким условима и имају широк аерал распростирања. На овом просторима су врло адаптивне, успевају, чак, и до 1.000 м/н.в., док им је оптимална висина успевања од 400 - 800 м/н.в.

Трешња и вишња, као и све воћне врсте траже плодно земљиште, али се могу задовољити и са нешто неповољнијом плодношћу земљишта. Аутохтоне сорте обично успевају на лошијим земзиштима.

Клима је изузетно важна за успевање трешње и вишње, а посебно је значајна температура. Трешња и вишња цветају врло тано, штосе негативно одражава на ове воћне врсте, Касни пролећни мразеви од -2,2оС до -3,0оС уништавају цвет. То значи да су аутохтоне сорте добро адаптиране за простор Велике. У току зимског мировањаподносе ниске температуре и до -30оС под условом да постоји снежни покривач.

Олод трешње и вишње је сочна коштуница, са врло укусним меснатим делом плода. Садржи суве материје, шећер, минералне материје и виће врста витамина. Плод ових воћних врста храњив је за човека. Плодови се користе за јело, у свежем стању, справљање сокова, компота и др. Ове воћне врсте заступљене су врло малим бројем стабала, тако да имају и малу економску вредност.

Проф. др Мирко БРКОВИЋ

 

ШИПУРАК

 

Шипурак се у последње време се јако шири на простору Велике. На свим слободни површинама, посебно ливадама и утринама, појављује се заједница шипурака. Шипурак је скромних захтева у пгледу земљишта, подноси земљишта која су мање плодна, али зато тражи да су осунчана. Плод шипурака се изузетно цени због присуства витамина Ц, а плодови се користе у фармацији за чајеве и у индустријској преради за справљање џемова.

 

Проф. др Мирко БРКОВИЋ

 

ШЉИВА

Шљива по броју стабал заузима прво место са 7.040 стабла. Лутовац М. (1957). наводи да су у долину Лима прва стабла шљиве донета око 1830. године. Из дилине Лима шњива је донета у Велику и добро се адаптирала у агроеколошким условима Велике. Шњива је једина вођна врста која се гаји на већим површинама, шљивицима, на површинам од 0,10 - 1,00 ha.

Природни услови значајно утичу на узгој шљиве. Међу њима су битни температура, светлост, вода, зумљиште. надморска висина, положај и нагиб терена.

За сорту пожегачу повољне су. средње месечне температуре од 9 - 12оС, док у летњим месецима (јун, јул, август) потребне су од 18 - 20оС. Прве сорте које су гајене на простору Велике су пискавица и бјелица. Касније се уводе и квалитетније сорте пожегача и стенлејка (стенли), које су се најбоље адаптирале и задржале у производњи. Уведене су, ѕзатим, неке чачанске сорте( чачанска лепотица, чачанска рана) које су се теже адаптирале и нису заузеле неке веће површине.

Најповољнији терен - положај за масовну производњу шљиве су благо нагнути терени са таласастим побрђем, са надморском висином до 700 м-н.в., што није случај са Великом, али се, ипак, шљива добро развија, Сорта пожегача је добро адаптирана на простор Велике и даје високе и квалитетне приносе, који се крећу од 30 - 70 кг. по стаблу. Плод је крупан, сочан, високог садржаја шећера и врло укусанза јело. Плодови ове сорте добри су за индустријску прераду у џемове, пекмез, а посебно ракију.

Плод домаће шљиве је сочна коштуница тежине до 20гр. Састојци јестивог дела плода сз вода, шећер, органске киселине, бојане и ароматичне материје, ферменти, минералне материје. Плодови шљиве на овом простору се прерађују у ракилу и то преко 80% добијеног приноса.

Са успехом се може гајити у првој и другој зони, тј. до 1.000 м/н.в., што не значи да нема покушајада се гаји и на већим висинама, али са мањим успехом у погледу плодоношења, сваке друге или треће године. Забележили смо неколико стабала шљиве засађених у Лијевој ријеци код куће Петровића на висини 1.250 м/н.в.

Проф. др Мирко БРКОВИЋ