РАФТИНГ                                            

 
 

  Проф. др Марко КНЕЖЕВИЋ

 

   Лимска регата је назив за рафтинг спуст гуменим чамцима низ ток Лима од Плавског језера до Пријепоља, у дужини од 134 км. На тој дужини укупан пад корита Лима (висинска разлика) износи 461 м. Због тако великог пада Лим је брза и плаховита планинска ријека која за вријеме максималних водостаја у пролеће и у позној јесени добија карактер праве  бујице. Регата се организује баш за вријеме високог водостаја, крајем маја, када су брзаци врло јаки и тешки  за савлаћивање. Зато се рафтери морају добро припремити, како би успјешно савладали такве  брзаке и друге тешкоће. 

   У недавној прошлости, нарочито педесетих година на Лиму је било развијено сплаварење на дрвеним  сплавовима који су се спуштали од Плава и Андријевице до ушћа у Дрину. Међутим, изградњом лимског аутомобилског пута то сплаварење је одумрло.

   Лимска регата, коју, иначе, организују рафтинг клубови и локалне туристичке организације Плава, Берана, Бијелог Поља и Пријепоља, уз помоћ локале самопураве,  састоји се из три етапе спуста:

- Прва етапа обухвата сплаварење од Плава до Берана у дужини од 46 км, а траје око 6 сати,

- Друга етапа: Беране-Бијело Поље, дужина 48 км, трајање око 7 сати,

- Трећа, завршна  етапа  је од Бијелог Поља до Пријепоља, 40 км, 6 сати вожње. Укупно трајање регате је око 20 часова.  Највећи изазов за посаде чамаца представља  ток Лима од Плава до Мурине и кроз клисуру Тифран код Берана.  Усљед великог пада речног корита, који износи просјечно 6,3 одсто, на тим дјеловима тока су најачи брзаци са трећим и четвртим степеном тежине савлађивања, па тамо рафтинг прераста у екстремни - адреналински спорт. По ријечима рафтера ништа већи изазов не представљају брзаци ријеке Таре, која је позната по сплаварењу.  

 

       Дана 27. маје ове године од  Лимског моста у Брезојевицама стартовала је по реду 12-та Лимска регата, а завршила се 29. маја у Пријепољу. Од 13 посада чамаца колико је кренуло на старту до циља је стигло 9 посада. Регата је већ прерасла у међународну спортску манифестацију. Поред рафтера из Црне Горе на овогодишњој регати су учествовали и заљубљеници брзака Лима из Србије, Хрватске, Македоније, Словеније, Мађарске и Чешке.

Старт регате у Брезојевицама код Лимског моста

      Ове године регата је имала меморијални карактер, што ће се вјероватно наставити и убудуће. Посвећена је рафтеру Горану Јовановићу из Ћуприје који је прошле године трагично изгубио живот у таласима Лима, испадањем из чамца, код села Новшића. Тим поводом старту регате је присуствовала и његова породица која је заједно са представницима регате предала Лиму букете цвијећа. Треба напоменути да је прошле године, када је стартовало 35 посада, ниво набујале воде Лима био виши него ове године, што је од рафтера изискивало велику опрезност и спретност. Ове године, међутим, рафтери су наилазили на тешкоће због промјене корита Лима, прозроковане ерозијом воде услед катастрофалне поплаве у децембру прошле године.