РИЈЕКЕ                                            

 
 

 

 

 
БИЈЕЛИ ПОТОК
Бијели поток улива се у Лим код Плавског моста, на 300 м, од истека Лима из Плавског језера. Изворише му лежи у највишем дијелу Виситора, на 2040 м, а ушће на 906 м н.в., тако да укупан пад његовог корита на 3,3 км дужине износи 1134 м. Отуда, представља најизразитију бујицу у сливу Лима.
 

   

 
БИСТРИЦА

Сливно подручје реке Бистрице (Бјелушка река) ​​богато је водама, јер захвата простор од преко 30 км2 површине. Бјелушка река формира се од бројних извора, поточића и потока који извиру у подножју планина Чакор, Дјевојачки крш, Бабина Гора, Старац, Неџината, Вретено, Планиница. У Бјелушку реку уливају се бројни потоци из Бабине горе и Метешких рупица (Дјевојачки поток, Чакорски поток и Рђави поток). Од поменутих притока формира се река Бистрица која отиче низ Руговске клисуре.

Евентуалне пропусте у истицању и опису хидрографских одлика насеља Велика допунили смо картирањем свих изворишта и осталих водотока на овом подручју, тако да је уцртано укупно 114 изворишта и сви поточићи и потоци, као и главни водотоци.

 

 

 
ВЕЛИЧКА РИЈЕКА
 

Величка ријека (7 км), површина слива 32,1 км²постаје од бројних водотока. Напаја се од крашких извора, поточића, потока који се уливају у реку гравитацијом. Величка ријека од спајања Леве и Десне реке, формира релативно дубоко и развијено корито, са добро оформљеном обалом што омогућава да прими целокупну воду са сливног подручја. Поплаве су врло ретке појаве у временској дистанци од 150 година.

У доњем делу речног корита формиране су речне терасе најплоднијег земљишта од алувијалних и делувијалних наноса. У пределу засеока Папртиште формирана је већа дендуцијална тераса.

Величку реку формирају две веће притоке, Лева и Десна река, које се спајају у подножју Кукавице. Лијева ријека није лева притока Величко реке у географском смислу значења. Становници, крећући се узводно, дали су им назив супротно географском смислу речи, уместо десно - лево.

 

Лијева река (заправо је десна) формира се непосредно испод планинског подножја Планинице и Мокре планине и делом Ваганице. Главни извор леве реке чине крашко Врело које истиче из базена Тојин пећине, проверено бојењем воде. Врело истиче на висини од 1650 м / н.в. на имању (шуми) Брковића. Другу притоку врела чини поток Петровића, који се формира од бројних извора и поточића. Оба ова потока спајају се нешто ниже, у подножју Стајиште, на месту званом "Плоча". Ту је камени блок - стена низ коју се спушта вода у виду водопада висине 25 м Тако формирани поток тече све до Станки Петровића где се спаја са Јанковића потоком.

 

Чакорски поток формира се у подножју Чакора, девојачког крша, с тиме што се у овај поток уливају још два поточића који се формирају у Јечминском омару. У даљем току Чакорског потока уливају се још два већа потока-Лешћарски и Дубоки поток. Све ове притоке формирају десну притоку Величко реке.

 

Јанковића поток, формиран је од крашких извора који се појављују испод Ваганице. Други поток чини Петровића поток, а спајају се изнад Станки и чине један поток Јанковића. Врело и Поток Јанковића чине Лијеву ријеку. Лева река у даљем свом току прима још неколико мањих притока (поточића). Са леве стране-Марића поток, а са десне - Приједолски поток и Радевића поток. Тако формирана Лијева ријека спаја се са реком Кликните десним у атару Папртишта.

Десна река (заправо је лева) формирана је од бројних извора, поточића и потока који извиру у подножју Ваганице, Староњиног крша, Чакора и Јечмиште. Геоморфолошки састав стена и географски положај су услов појаве бројних изворишта који напајају Десну реку. Воде нису тако обилне, бројни потоци у току лета смање свој водоток, а поједини, чак, и пресуше. Једна од већих притока је Чакорски поток, затим, Јокића поток и Цикушки поток.

 
 

Величка ријека у свом даљем току, прима још неколико мањих притока. Са леве стране уливају се Десенски и Вукадинов поток, ас десне стране њивска поток (Папртиште) и Пауновића поток. Сливно подручје обухвата око 30 км2. Просечни годишњи проток Величко реке износи 27 м3/s

 

   

 
ВРУЈА
Вруја настаје од Грље и Врујице која истиче из Алипашиних извора. Код Гусиња прима Дољу. Слив Врује захвата око 110 км². Грља протиче кроз истоимени кањон у дужини од 500 м. Настаје од Скакавице и Вусањског потока које се састају на улазу у кањон. Скакавица истиче из врела Ока у Вусању и послије 2 км тока, на улазу у кањон Грље, прави водопад висине 15 м. Пробијајући се кроз кањон као Грља, прави још три водопада од којих највећи достиже висину око 25 м.
 

  

 
ГРНЧАР

Грнчар извире на територији Црне Горе и Албаније. Настаје од Врмошке ријеке и Љепуше. Врмошку ријеку чине саставице - поток Скробуташ и Вучји поток .

Десне притоке Лима на подручју плавске општине су: Плавска (Ђуричка) ријека , Комарача, Новшићки поток, Величка ријека, Ржаничка ријека и Кривачки поток, а лијеве Бијели поток, Пепићка ријека, Муринска ријека и Шеремет поток.

 

   

 
ЂУРИЧКА РИЈЕКА
Ђуричка (Плавска) ријека има површину слива од 65,95 км², а настаје од Трокуске и Јасеничке ријеке. Захваљујући високом коефицијенту отицања, усљед велике количине падавина и вододржљивости терена, ова ријека има највећу густину речне мреже у сливу Лима (просјечно 2383 м/км²).
 

   

 
КОМАРАЧА

Комарача, са дужином тока од 17,5 км и површином слив а од 87,40 км², је највећа плавска притока Лима. Извире на Богићевици, а утиче у Лим код брда Градац. Настаје од Темњачке и Трескавичке ријеке, које се састају код Градине.Има особине праве планинске бујице са великим колебањем водостаја и протицаја. Веома је значајна за наводњавање пољопривредних површина.

 

  

 
ЛИМ
 

Лим је највећа притока Дрине. Дужина његовог укупног тока је 219 км, од чега на територији Црне Горе 87 км, а на територији општине Плав, од Плавског језера до Крушева 14,5 км. На територији плавске општинеЛим се одликује великим укупним и просјечним падом корита, због чега је брза и плаховита ријека, богата хидроенергијом.

До клисуре Сућевске има укупан пад 140 м, или у просијеку 6 м на 1 км. Просјечна ширина речног корита је 20-30 м, а највећа дубина до 3 м.

Са својим притокама Лим у горњем току има нивално-плувијални речни режим динарско-македонске варијанте, са два максимална и два минимална стања водостаја и протицаја. Главни максимум водостаја је у мају (103 см), а споредни у децембру (75 см), док је главни минимум у септембру (42 см), а споредни у фебруару. Амплитуда колебања водостаја је врло велика и износи 236 см, што указује на бујични карактер ријеке. Просјечан протицај Лима на излазу из Плавског језера (водомјер Плав) износи 21,66 м³/сек, минимални 3,93 м³/сек, а максимални 190 м³/сек (период 1968-1972).

 

Овакав тип речног режима повољно се одражава на могућност туристичког искоришћавања Лима, јер се максимални водостаји и протицаји, када ова ријека није подесна за туристичке активности, јављају ван љетње и зимске туристичке сезоне.

 

Туристичка валоризација Лима на подручју плавске општине остварује се кроз упражњавање спортских и других активности као што су кајакарење, сплаварење (регата), спортски риболов, купање и сунчање. Услови за купање и сунчање најповољнији су у јулу и августу, када се температуре воде поподне крећу изнад условне границе од 18-19° С. Главни предмет пажње спортских риболоваца су рибе - пастрмка, липљен и младица.

Од Гусиња до Андријевице постоје три етапе кајакашког и рафтинг спуста: 1.Гусиње-Плав (16 км), 2. Плав-Мурина (13 км) и 3. Мурина-Андријевица (16 км). Прва етапа је на мирним водама (ријека Ључа и Плавско језеро), док се друга, због великих брзака и вртложних струја одликује највећом тежином савлађивања на читавом току Лима. Лимска регата досада је почињала спуст од Плавског моста. Одржава се крајем маја и почетком јуна мјесеца, када је на Лиму врло висок водостај.

 

  

 
ЉУЧА
 

Ључа, притока Плавског језера, има дужину од 14 км и површину слива од 292,9 км²; уноси у језеро преко 90 %воде у току године. Настаје од ријека Врује и Грнчара које се састају код Гусиња. Тече равним дном Плавско-гусињског басена и у овом планинском амбијенту има одлике тихе равничарске ријеке, са бројним меандрима. Ширина корита је 16-33 м, а дубина 1-3 м. 

Вода јој је хладна (температура у августу 9-12° С), богата кисеоником и бистра. Највеће притоке су јој Мартиновићки и Вишњевачки поток. Ључа је позната и ван граница Црне Горе као липљенска вода. Капитални примјерци ове племените рибе уловљени у овој ријеци у недавној прошлости достизали су тежину и до 3 кг. Због прекомјерног и неконтролисаног риболова, данас нема тако крупних примјерака.

 

    

 
МУРИНСКА РИЈЕКА
 

Муринска ријека (7,5 км) има површину слива од 24,46 км². Настаје од Ненове и Досове ријеке које раздваја шумовита коса Татарије. Досова ријека тече са сјеверних падина Виситора и прима потоке са Татарије, док Ненова ријека тече са јужне падине Голеша.

 

    

 
ПЕПИЋКА РИЈЕКА
Пепићка ријека са површином слива од 8 км² извире на сјеверним падинама Виситора, протиче кроз атар села Пепића, гдје пресијеца флувиоглацијалне терасе, и улива се у Лим сјеверно од Мурине. У изузетно сушним љетима, због развођења воде из корита ријеке каналима за наводњавање пољопривредних површина у Пепићу, ријека у доњем току пресуши.
 

   

 
РЖАНИЧКА РИЈЕКА
 

Ржаничка ријека настаје од већег броја потока који се сливају са Сурдупа, Штита и Крмаљеве главе (1765 м).

Користи се за наводњавање њива, ливада и воћњака.